Izvor: B92, 22.Maj.2011, 17:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rad na crno "košta" 1,5 mlrd. evra

Beograd -- Statistika pokazuje da u Srbiji na crno radi 390.000 ljudi. Inspektorat za rad priznaje da je od početka godine ova armija brojnija za 39.000 do 58.000 ljudi.

Legalna konkurencija procenjuje da je zaposlenih u sivoj zoni najmanje 500.000, a možda i milion.

Radnici na crno primaju manje plate, ne nadaju se penziji, nemaju plaćeno bolovanje, ne staju u red za kredit, a država zbog nemogućnosti da taj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << problem makar umanji, godišnje gubi, računica je pojedinaca, najmanje milijardu i po evra.

Na tek završenoj Evropskoj konferenciji o dostojanstvenom radu i neformalnoj ekonomiji čuli smo da ova nedostojanstvena angažuje 19,6 odsto radno sposobnih građana Srbije. Najbrojniji su, čak 75 odsto, neobrazovani građani, a, prema statističarima, među onima koji platu zarađuju neprijavljeno svega je jedan odsto građana sa visokim obrazovanjem.

NAMETI PRIVATNIM KOMPANIJAMA

Unija poslodavaca veruje da će od novih mera Vlade koristi imati privrednici koji imaju kapaciteta da zaposle nove ljude. "Njihov učinak biće mali ukoliko se hitno ne usvoje mere sa konkretnim sankcijama za kašnjenje u naplati potraživanja. To je, uz neadekvatan poreski sistem, veliki broj različitih opterećanja i uplatu PDV unapred, vodeći razlog zašto firme ne uspevaju da redovno isplate zarade čak i onima koji su trenutno zaposleni. Potrebno je da se uđe u korenitu reformu javnog sektora, da se smanji broj zaposlenih", ističe Dragoljub Rajić.

"To su podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku i mi se njima služimo. Druge organizacije imaju svoje procene. Mi smo nadležni za kreiranje politike zapošljavanja kroz aktivne mere, i to su subvencije koje ozbezbeđujemo. Tako je Vlada nedavno usvojila meru stimulisanja zapošljavanja kroz manje poreze i doprinose. Za kaznene mere je zadužena inspekcija rada. Sigurno je da bi ona mogla i morala da bude efikasnija, ali su i oni ograničeni brojem zaposlenih", objašnjava Svetlana Aksentijević, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća veruju da je nelegalno zaposlenih najmanje 500.000. Glavni uzrok tolikog broja, smatraju oni, jeste u nespremnosti države da problem sistemski reši.

"Vlada kontinuirano šalje signal da rad na crno nije u potpunosti zabranjen i to generiše nove neprijavljene", smatra Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije.

On navodi da je "rad na crno prećutni socijalni program Vlade, ali je za nas koji radimo legalno pogubna loša beskonačnost, koja je privredu dovela u kolaps. Kako biti konkurentan sa onima koji utaje sve svoje obaveze? Gubici budžeta zbog nenaplaćenih poreza i doprinosa premašuju godišnje milijardu i po evra. Tih 500.000 radnika mesečno bi primalo 165 miliona evra zarade, a doprinosi bi iznosili stotinu miliona evra, što je 1,2 milijarde evra godišnje. Tome treba dodati troškove prevoza, bolovanja do mesec dana, stotine različitih obaveza legalnog poslovanja. Ovaj srpski fenomen zakida budžetske prihode za dve milijarde evra i predstavlja kolektivnu grobnicu privrede".

ZAPOSLI JEDNOG

U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća ne očekuju da će nove mere Vlade smanjiti udeo sive ekonomije. "Mere ne eliminišu uzroke koji su doveli do broja od milion nezaposlenih, niti će zaustaviti trend otpuštanja radnika. Veliki broj nezaposlenih je sistemski problem i samo ga unapređenje funkcionisanja sistema može rešiti. Privrednici su predlagali ministru ekonomije da se porezi i doprinosi na plate do 30.000 dinara smanje 30 odsto. Da svako pravno lice koje želi da koristi ovu subvenciju zaposli samo jednog radnika. Na taj način bi se zaposlilo najmanje 50.000 radnika i ispravila nepravda zbog koje realni sektor ima prosečne plate duplo manje od javnog sektora", kaže Milan Knežević.

U Uniji poslodavaca procenjuju da na crno u Srbiji radi najmanje 800.000 ljudi. Manjkavost zvanične statistike, objašnjavaju u Uniji, jeste što ona obuhvata samo one koji se zvanično vode kao nezaposleni, a ne javljaju se redovno Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

"Broj je realno veći, jer postoje stotine hiljada ljudi koji se nikad i nisu prijavili kod NSZ i stalno rade na crno. Najviše ih je u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prodaji robe široke potrošnje, tekstilnoj industriji i posebno sektoru usluga - opravke, servisiranje, molersko-farbarski i zanatski radovi. Podatak od 800.000 je približna računica kojom mi operišemo", kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.

Do njega su došli upoređujući podatke Republičkog zavoda za statistiku s podacima dobijenim od sindikata, ali i preko broja zaposlenih koji rade za kineske veletrgovce, uz neprijavljene poljoprivredne proizvođače i druge. Sindikati su, međutim, više puta tvrdili da nelegalnih radnika u Srbiji ima i više od milion.

"Broj je teško utvrditi zato što jedan deo stalno zaposlenih radi dodatne poslove, koji se isplaćuju na ruke. I deo neaktivnih građana, penzionera i dece, tako zarađuje novac. Verovatno će tek posle narednog popisa stanovništva biti moguće bar približno utvrditi broj", dodaje Rajić.

Koliko god u Srbiji bilo neprijavljenih radnika, činjenica je da inspektori otkriju minimalan deo. Podaci Inspektorata za rad pokazuju da su u prošloj godini zatekli 5.228 građana koji rade na crno, a sa 3.925 je posle sklopljen ugovor. Koju godinu ranije, u 2007, inspektori su otkrili 10.448 neprijavljenih radnika, a poslodavci su sa 7.517 kasnije sklopili ugovor.

Nastavak na B92...