Izvor: Danas, 10.Nov.2015, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad je bio zadovoljstvo a ne plata
Beograd - Knjigu "Priče Titovog baštovana" napisao je Milomir Panić. On ide u penziju s očito velikom željom da ne prepusti zaboravu najvredniji period svog četiri decenije dugog radnog staža tokom koga je, od 1975. do 1980, službovao u vrtu Josipa Broza Tita.
Novinarska promocija knjige biće održana danas šetnjom kroz park Muzeja istorije Jugoslavije a istoričar umetnosti Momo Cvijović, koji je recenzirao ovo, kako kaže za Danas, neobično izdanje, priča: >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
- Paja, tako ga mi u Muzeju zovemo, poslednji je Titov baštovan i potpuno je opsednut s tih pet godina koje radio dok je Tito bio živ. Taj period mu je ostao u sećanju kao nešto najlepše u životu. Pre nego što se ovde zaposlio, služio je vojsku u gardijskoj jedinici, a kad se saznalo da je baštovan po struci, neko iz Titovog kabineta ga je primetio i predložio mu da ostane tu i radi. Paja je to oberučke prihvatio i, evo sad, pretočio u knjigu. Za njega je to bilo veličanstveno a sve što se dogodilo posle Titove smrti je veliko razočarenje - ukazuje Cvijović.
On kaže da je Paja bio posebno zgranut nepotizmom kasnijih direktora i rukovodilaca države što je opisao u knjizi kroz duhovite metafore kao kad je devedesetih od njega traženo da uhvati par mladunaca od paunova ne bi li ih u svojoj bašti imao jedan od tadašnjih visokih funkcionera.
- Sećate se, novine su pisale o tome. Paji je taj zadatak s paunovima pao u ruke, ali je on odbio - kaže Cvijović i nastavlja:
- Paja je pisao o onome što je njemu bilo najzanimljivije a to je bila atmosfera - mnogo baštovana je tada radilo u vrtu i s vremena na vreme bi sreli Tita koji se često šetao parkom sa Jovankom. Neki put bi ga on, a neki put Jovanka nešto pitali i sve te momente je Paja posvećeno zabeležio u knjizi. "Da li je teško? Kako ide?, umeo je da pita Tito".
A kakva je bila plata?
- Dobro je što ste to pitali. Paja je opisao i ono što sigurno mnoge zanima, kolika mu je bila plata. To je i onomad, kad bi čuli gde radi, sve interesovalo jer su bili uvereni da sigurno ima neku visoku platu čim radi za Tita. Zapravo ona je bila čak niža u odnosu na onu koju su dobijale Pajine kolege koje su radile u nekim običnijim firmama. Paji to nije bilo važno, jer kako kaže "veće je zadovoljstvo bilo to - raditi kod predsednika, nego plata".
Cvijović ističe da je svim baštovanima bio poseban događaj da posmatraju Tita iz prikrajka u šetnji sa državnicima koji su dolazili iz celog sveta. Za svoj rođendan Tito bi posetio baštovane u njihovim prostorijama i poslužio ih pićem i tortom.
Svi koji su imali privilegiju da vide Titov vrt za njegovog života bili su očarani lepotom, egzotičnim drvećem, cvećem, mirisom, cvrkutom ptica koji ga je ispunjavao. Za Paju je on izgubio čar čim je Tito umro, priča Cvijović. On takođe kaže da je Tito s putovanja doneo na stotine sadnica egzotičnog drveća i Muzej je želeo da tablama obeleži kojoj vrsti pripadaju, ali posle 1996, kada je ukinut Memorijalni centar, to više nije bilo moguće.
- Kao veliki ljubitelj cveća i bilja uopšte, Tito je bio veoma protiv toga da se drveće seče i da se sa njega odsecaju stare grane. Govorio bi: "Pa, i čovek stari pa mu ne otkidaju delove tela". Kažu, voleo je da se park prirodno razvija bez nekih većih intervencija - ispričao je za Danas Momo Cvijović.
Nekadašnja Titova bašta zauzimala je devet hektara a danas ima svega dva - prostor oko Kuće cveća i iza Muzeja istorije Jugoslavije. Ispred Muzeja stoji ogromno drvo Ginka Bilobe. Mladu sadnicu sa jednog od svojih putovanja obezbedio je Tito.
Pogledaj vesti o: Penzija
