Izvor: Blic, 27.Sep.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevremeni odlasci u penziju doveli do kolapsa sistema
Prevremeni odlazak u penzije, jedan je od glavnih krivaca za potpuni kolaps koji je danas doživeo penzioni sistem u Srbiji. Jeste da je udeo invalidskih penzionera u poslednjih nekoliko godina smanjen, ali je on i dalje veoma visok.
Prevremeno penzionisanje posebno je bilo izraženo devedesetih godina. Veliki giganti prestali su da rade, ljudi su ostajali bez posla, tako da je većina njih spas potražila u prevremenom penzionisanju. Lekari su bili potpuno neselektivni tako da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se dešavalo da potpuno zdrav čovek, u punoj radnoj snazi, dobije rešenje za penzionisanje.
Udeo invalidskih penzionera krajem devedesetih bio je čak 30 odsto, da bi u reformama koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina pao na 23 odsto, što je još uvek veoma visoko.
- Napravljena je greška koja se ne može ispraviti, jer oni koji su devedesetih penzionisani sa pedesetak godina sada imaju blizu sedamdeset. Već su pooštreni kriterijumi za odlazak u penziju, čak se možda otišlo i u drugu krajnost tako da oni koji imaju opravdanih razloga za odlazak u prevremenu penziju danas ne mogu to da učine - kaže Milojko Arsić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Da će stub daljih reformi penzionog sistema biti još oštriji kriterijumi za prevremeno penzionisanje, nedavno je najavio i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade.
Sledeći korak koji će biti preduzet jeste daleko niže penzije za one koji odlaze u prevremene penzije.
Osim neselektivnog invalidskog penzionisanja, veliki problem PIO fondu predstavlja i veliki broj osiguranika sa beneficiranim radnim stažom. Tako se i policajci, vojnici koji počinju da rade sa dvadesetak godina penzionišu već u 50. Osiguranici sa beneficiranim radnim stažom danas čine 20 odsto penzionera. Kako se starosna granica u Srbiji stalno povećava to i oni koji su otišli u penzije sa 50 godina predstavljaju sve veći pritisak na penzioni fond.
- Reformom penzionog sistema moraju ozbiljno da se preispitaju prava na beneficiran radni staž. Tako u policiji imamo ljude koji rade kancelarijske poslove ili u računovodstvu a imaju beneficiran radni staž. Ta prava se moraju preispitati i treba ih dati samo onima koji rade stresan posao, koji su na ulici i izloženi opasnosti- kaže Arsić.
Naši problemi koji postoje u penzionom sistemu nisu jedinstveni i oni postoje i u drugim zemljama. Međutim, naše komšije se lakše bore sa njima jer nisu imali tako neselektivan odlazak u prevremene penzije, ali ni stopa nezaposlenosti kod njih nije toliko izražena kao kod nas.
Rešenja
- Najveći kratkoročne efekat na penzioni sistem ima efekat zamrzavanja penzija. Penzije će zbog toga ove i sledeće godine biti obezvređene za 15 odsto. Na duže staze pozitivan efekat bi pokazalo izjednačavanje radnog staža za muškarce i žene do 65. godine. Osim toga treba jačati privatne dobrovoljne penzione fondove, jer osnovna filozofija je da penzija u budućnosti obezbedi egzistencijalni minimum, a da svi koji žele više to obezbede ulaganjem u privatne fondove, životna osiguranja - kaže prof. Milojko Arsić.
Problemi penzionog sistama
- dugogodišnji neselektivni prevremeni odlazak u penzije
- loša naplata doprinosa
- neselektivan beneficirani radni staž
- visok odnos prosečnih penzija i plata, koji danas iznosi više od 60 odsto
- demografske promene, sve više starog stanovništva a sve manje radno sposobnih
- siva ekonomija
