Izvor: Politika, 09.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijeru tesna koža
Ukoliko MMF i odobri povećanje minusa, a da se ne smanje plate i penzije, državi ostaje malo načina da uštedi novac. – Ekonomisti kažu da premijer ni iz čega treba da stvori još 60 milijardi dinara
Kad je premijer Mirko Cvetković rekao da će, prilikom krpljenja državne kase, u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom uspeti da izdejstvuje veći minus a da ne smanji ni plate ni penzije, niti poveća PDV, ekonomisti koji ga dobro poznaju smatraju da je tada iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usta predsednika vlade progovorio lično potpredsednik Mlađan Dinkić. Jer, upravo se on ultimativno zalaže protiv primene ove dve mere kojima se do kraja godine, prema nekim računicama, može uštedeti dvadesetak milijardi dinara, što bi, opet, zakrpilo samo polovinu sadašnje, odnosno trećinu očekivane rupe u budžetu.
S obzirom na to da, kad se sa spiska precrtaju ove mere, ostane vrlo malo instrumenata za uštedu, stručna javnost je uplašena da se premijeru pokvario digitron. Jer, ma koliko to sada delovalo neverovatno, biće mnogo lakše ubediti MMF da dogovoreni minus poveća sa tri na četiri ili čak pet odsto, nego naći pare za pokrivanje eventualno odobrenog povećanja deficita.
– Druga tranša odobrenog kredita od tri milijarde evra automatski sigurno neće moći da bude povučena – procenjuje naš izvor blizak premijeru Cvetkoviću. – Ukoliko MMF odobri povećanje deficita, što će verovatno i učiniti, vlada će morati čvrsto da garantuje da će u narednom periodu doći do naglog smanjenja minusa, da će plate i penzije sledeće godine biti zamrznute, da neće doći do znatnog povećanja javnog duga. Međutim, ukoliko se premijer odluči za metod uštede koji bi isključio povećanje PDV-a i smanjenje plata i penzija, onda su mu ruke praktično vezane, jer za štednju ostaje malo instrumenata – smatra naš sagovornik.
Ne može se, dodaje, novac ušparati ni smanjenjem administracije. Da bi se postiglo smanjenje minusa za samo jedan odsto, potrebno je otpustiti čak 40.000 državnih službenika, izračunao je on. Pogotovo što bi trošak države za otpremnine bio mnogo veći od uštede, pa bi u ovom bila „skuplja dara nego mera”. Zakidanje na državnim investicijama opet ne bi znatno popunilo budžet, a imalo bi vrlo loše efekte na privredu.
– Cvetković ima istu dilemu kao i pre nekoliko meseci. Solidarni porez, kao varijanta popunjavanja rupa u kasi je odbačen, zbog žestokog otpora javnosti, a inače je to mnogo pošteniji način oporezivanja od povećanja PDV-a. Rast poreza na dodatu vrednost je „oporezivanje pod anestezijom”, jer narod na kraju meseca ne zna koliko mu je država uzela, dok je kod solidarnog poreza to jasno još na početku meseca, a od siromašnijih se zahvati manje nego od bogatih – ističe naš sagovornik.
Ekonomisti sa kojima smo juče razgovarali priznaju da ne bi voleli da budu u koži Mirka Cvetkovića, jer ni iz čega treba da stvori još 60 milijardi dinara. Pogotovo što je sa inače kratkog spiska mogućih mera štednje precrtao povećanje PDV-a i smanjenje plata i penzija, što je, da paradoks bude veći, upravo i predlagao MMF, odnosno njihov stalni predstavnik u Beogradu, Bogdan Lisovolik.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da ako se o mogućim merama odlučuje u avgustu, a one se primenjuju u septembru, njihov uticaj u poslednja četiri meseca ne može da bude značajan. Prema njegovoj računici, povećanje PDV-a u poslednja četiri meseca povećalo bi prihode za devet do deset milijardi dinara. Ponovno povećanje poreza na zarade moglo bi da donese državi još toliko novca.
– Država bi eventualno mogla da tom merom zahvati i zaposlene u javnim preduzećima, kao što su „Jat” i EPS, na primer, i time broj od 28.000 državnih službenika na koje se ovo odnosi poveća na više od 100.000. Opet, to bi u najboljem slučaju povećalo prihode za pet milijardi dinara, što je nedovoljno. Kao jedna od opcija ostaje i rast poreza na imovinu. Ipak, smatram da će MMF odobriti povećanje dogovorenog deficita. Bitno je da se bilo šta preduzima i da se traži neko rešenje, jer MMF mora da se uveri da ćemo uspeti finansijski da zatvorimo ovu godinu – kaže Zdravković.
Profesor Jurij Bajec, iz pozicije ekonomskog savetnika premijera, može da razume zašto je vlada čvrsto odlučila da sa spiska mera uštede precrta povećanje PDV-a i smanjenje plata i penzija.
– Iz ekonomskih i socijalnih razloga jasno je zašto se od toga odustalo. Opet treba reći i to da je manevarski prostor za štednju sada sužen. Nije da se nije dovoljno uštedelo, nego su prihodi bili znatno manji od očekivanih. Ako MMF poveća minus i na pet odsto, biće vrlo teško finansijski zatvoriti ovu godinu. Pretpostavljam da će jedan deo biti pokriven sredstvima iz međunarodnih finansijskih izvora, ali da će premijer sada imati iste dileme kao i pre nekoliko meseci kada je reč o izboru mera – smatra Bajec.
Kako kaže, treba uzeti više od onih koji više imaju, jer se u tom smislu postojeća regulativa pokazala kao loša. Progresivnije oporezivanje imovine i nekretnina mogli bi da povećaju prihode, ali ne treba smetnuti s uma ni poboljšanje naplate prihoda.
Anica Nikolić
[objavljeno: 10/07/2009]
.jpg)
