Izvor: RTS, 07.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (7.12.2008.)
Politika: Najviše za plate, penzije i socijalu, Kako udomiti administraciju, Signal za dolazak ruskog kapitala; Novosti: Rusi grade naš metro?, Sad ulica najveća fabrika, Euleks da sprovede plan; Blic: Tadić tražio nove ruske pregovarače, Studentkinje žrtve bahatih profesora
Dnevne novine danas pišu o budžetu za sledeću godinu, otpuštanjima, ruskom kapitalu u Srbiji, Euleksu, seksualnom zlostavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na fakultetima, ...
Najviše za plate, penzije i socijalu
- Vlada Srbije konačno je, i to jednoglasno, usvojila predlog budžeta za narednu godinu, kojim niko nije zadovoljan. A kad većina nije zadovoljna to znači da se država ponašala odgovorno i da je budžet veoma restriktivan. Stoga sam ja, za razliku od većine, veoma zadovoljna.
To je izjavila ministarka finansija Diana Dragutinović, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, posle usvajanja budžeta za narednu godinu, a dok je još trajala sednica vlade na kojoj je bilo oko šezdeset tačaka dnevnog reda.
Uz konstataciju da će i manji prihodi, rashodi i deficit doneti smanjenje ukupne javne potrošnje za oko dva odsto - na 43 procenta bruto domaćeg proizvoda ministarka je pred novinarima delimično raspakovala knjigu prihoda i izdataka: država računa da će iduće godine prihodovati 698,7 a potrošiti 748,3 milijardi dinara.
Deficit od 49,6 milijardi dinara i otplata duga, znači ukupno 92,4 milijarde dinara, pokriće se sa 50 milijardi privatizacionih prihoda, zaduživanjem (u zemlji 13,23 i inostranstvu sedam milijardi) i trošenjem 22,1 milijarde dinara iz depozita Republike.
Čak 91 odsto ukupnih budžetskih izdataka - 686,5 milijardi dinara biće potrošeno na tekuće rashode: za plate zaposlenih 188,4, kupovinu robe i usluga (računi za vodu, struju, telefone, specijalizovane usluge, službena putovanja) - 45,8, otplatu kamata 24, subvencije 41, transfere opštinama i pokrajinama - 73,6, dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja - 233,3, socijalnu zaštitu iz budžeta 72 i ostale stavke - 8,4 milijarde dinara. Za kapitalne rashode namenjeno je 40,4, a za budžetske pozajmice - 21,5 milijardi dinara. Ili jasnije, kako je objasnila Dragutinović, oko 70 odsto budžeta otići će na plate, penzije i socijalna davanja.
Prema objašnjenju ministarke Dragutinović, plate iz budžeta za oko 260.000 zaposlenih moći će da rastu do nivoa planirane inflacije, a politika zarada i zapošljavanja, za koju se opredelila vlada, važiće i za lokalnu samoupravu i javna preduzeća. Takođe, ovaj budžet ne podrazumeva, kako je rekla, primenu proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.
Subvencije (komunalnim preduzećima, poljoprivredi, železnici i neprivatizovanim društvenim preduzećima) biće manje za 15 odsto (umesto 48,5 iznosiće 41 milijardu dinara), a izdaci za materijalne troškove države zadržaće se na ovogodišnjem nivou, što znači da će realno pasti. Penzije za koje je iz budžeta namenjeno 177,6 milijardi, posle 10-procentnog povećanja s jeseni, ostaće na nivou s kraja 2008, a ako kriza potraje neće se menjati do kraja sledeće godine.
Kapitalni izdaci će zadržati isto učešće u BDP, projekti Nacionalnog investicionog plana za koji je predviđeno oko 12 milijardi dinara, fokusiraće se na Koridor 10. Koridor 10, za koji je iz budžeta namenjeno oko 10 milijardi dinara, najvećim delom finansiraće se kreditima Svetske, Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj, objasnila je Dragutinović.
Kako udomiti administraciju
Ako vrh države, kako kažu, ne raspolaže preciznim podacima o tome kolika je državna imovina i kako se ona koristi, onda ne čudi zašto se o broju kvadrata poslovnog prostora kojim Srbija raspolaže može samo nagađati. Iako su se, prema grubim procenama, u vlasništvu Republike „ugnezdili" milioni kvadratnih metara, koji vrede više od sto milijardi evra, mnogi organi vlasti muku muče sa prostorom.
I dok jedni smatraju da prostora ima sasvim dovoljno, ali je neracionalno korišćen, dotle drugi brane stav da on ipak ne može da podmiri potrebe srpske administracije koja raste poput kvasca. Broj zaposlenih u državnoj upravi u poslednjih osam godina se povećao sa 8.000 na više od 28.000, ne računajući kadar MUP-a, BIA i Vojske. Sa još 50.000 kvadrata, tvrde, problem smeštaja činovnika bio bi rešen, ali, kako stvari stoje, samo za sada. Jer, samo broj državnih činovnika angažovanih na poslovima evropskih integracija u narednim godinama treba da bude udesetostručen.
Zdanje nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća (Vlade SFRJ), čini se na prvi pogled, moglo bi da ugosti sve glomazniju državnu upravu. Osim što će neki reći da je retro, jer duh prošlih vremena već osećaju na vratima reprezentativne zgrade, a partizanski motivi na umetničkim remek-delima svakodnevno ih „progone", srpski političari tvrde da od 65.000 kvadrata u ovom zdanju svega trećina može da posluži kao koristan prostor i primi oko 3.000 službenika. Istina, nekoliko ministarstava odnedavno je na ovoj adresi, ali su mnoga raštrkana po gradu, a pojedina, da bi efikasnije obavljala posao, čekaju da im vlada dodeli dodatni radni prostor.
Dok ministarstva koriste isključivo kancelarije u državnoj svojini, za neke budžetske korisnike država iznajmljuje poslovni prostor. Njihove kirije mesečno iz javne kase „izbiju" dvadesetak hiljada evra.
Signal za dolazak ruskog kapitala
Potpisivanje kupoprodajnog ugovora o 51 odsto akcija NIS-a, gradnji gasovoda „Južni tok", završetku podzemnog skladišta „Banatski dvor", ali i proširenju liste izvoznih proizvoda u Rusku Federaciju, isporuci sirovina za proizvodnju lekova i učešću ruske strane u izgradnji prestoničkog metroa, samo su neki od konkretnih poslova koje su za 24 časa sklopili učesnici rusko-srpskog biznis dijaloga. Tako su se bar okupljenim novinarima u Klubu poslanika juče pohvalili Ivica Dačić, potpredsednik vlade, Georgij Poltavčenko, opunomoćeni predstavnik Rusije, Andrej Borodin iz Moskovske banke i Branislav Grujić, predsednik kompanije PHP „Farman".
- Teško je poslovati sa braćom i sa prijateljima, ali je naš zajednički cilj da dalje razvijamo ekonomske odnose - rekao je Ivica Dačić na početku obraćanja novinarima. - Očekuje se da spoljnotrgovinska razmena do kraja godine dostigne četiri milijarde dolara, a da se u narednih pet godina međusobna trgovina udvostruči - dodao je on.
Prema njegovim rečima, postignut je dogovor o ukidanju viza srpskim građanima, i dogovoreno da se u prva tri meseca sledeće godine proširi lista za bescarinski izvoz u Rusiju, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog još 2000. godine. Naročito je važno da se na toj listi nađu nameštaj i automobili, napomenuo je Dačić. Kada je o vozilima reč, predviđeno je međusobno ukidanje carina, ali i godišnje kvote, što znači da će samo određen broj četvorotočkaša moći da se proda neopterećen nametima.
Georgij Poltavčenko još jednom je juče potvrdio da je postignut dogovor da se dokumenta za potpisivanje sva tri sporazuma pripreme do 30. decembra.
- To je jasan signal ruskim biznismenima da u Srbiji može i treba da se radi - smatra on.
Juče se čulo i da će, po osnovu klirinškog duga, biti obnovljena i hidroelektrana „Đerdap 2", ali i da će predstavnici ruske železnice pomoći srpskim kolegama da reorganizuju i modernizuju ovdašnje pruge.
Branislav Grujić, predsednik kompanije PHP „Farman", koji je pre dva dana u ime srpskih biznismena potpisao ugovor o saradnji sa Andrejem Borodinom iz Moskovske banke, predstavnikom ruskog poslovnog sveta, napomenuo je da je zadatak privrednika da deluju kao pokretači.
- Bez obzira na krizu u svetu, to ne znači da mi ne možemo da pronađemo novi način za vođenje biznisa - uveren je Grujić.
Kako nezvanično saznajemo, ovaj srpski biznismen koji već godinama radi u Rusiji, stoji iza susreta srpske i ruske delegacije u Beogradu.
Sa druge strane, Andrej Borodin iz Moskovske banke, koja od sredine oktobra posluje na srpskom tržištu, najavio je da u ovoj finansijskoj kući razmišljaju o finansiranju nekoliko važnih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
Rusi grade naš metro?
Najveći rezultat dvodnevne posete velike ruske delegacije Beogradu svakako je usaglašavanje stavova oko energetskog aranžmana. Međutim, ruski i srpski privrednici su u Beogradu prethodna dva dana razgovarali i o učešću ruske strane u izgradnji metroa u prestonici, konkretno o pitanjima finansiranja tog projekta, pomoći ruske železnice našoj železnici, o saradnji farmaceutskih kuća obe države, korišćenju turističkih i banjskih kapaciteta Srbije, proizvodnji deficitarne robe i mnogim drugim mogućnostima za privrednu saradnju.
- Dragan Đilas sledeće nedelje trebalo bi da poseti Moskvu i da sa ruskim predstavnicima razgovara o učešću ruske strane o izgradnji metroa u Beogradu, konkretno o pitanjima finansiranja tog projekta - rekao je Georgij Poltavčenko, izaslanik ruskog predsednika i predvodnik ruske delegacije u Beogradu, posle radnog doručka sa Ivicom Dačićem, potpredsednikom Vlade Srbije, našim privrednicima i zvaničnicima.
Prema Poltavčenkovoj oceni, potpisivanje dokumenata iz energetskog sporazuma, koje se očekuje do 20. decembra, biće jasan signal za ruski biznis da se u Srbiji može i treba raditi. Predvodnik ruske delegacije je dodao i da je na rusko-srpskom dijalogu koji je juče potpisan, dogovoreno i da predstavnici ruskih železnica pomognu našoj železnici u izradi dokumenata za rekonstrukciju i modernizaciju pruga.
- Dogovoreno je i da se ozbiljnije sagleda mogućnost proizvodnje robe koja se sada uvozi, što bi u uslovima svetske krize i sporazuma o slobodnoj trgovini bilo veoma značajno - rekao je izaslanik predsednika Rusije.
Branislav Grujić, predsednik kompanije "PSP Farman", koji je u petak sa Aleksejom Borodinom, predsednikom Moskovske banke, potpisao sporazum o rusko-srpskom biznis dijalogu, rekao je da je sa privrednicima iz Rusije razgovarano o velikim infrastrukturnim projekatima, kao što su gradnja metroa u Beogradu, ali i o saradnji farmaceutskih kuća obe države i korišćenju turističkih i banjskih kapaciteta Srbije.
- Bilo je i reči da se u Moskvi formira distributivno skladište za robu iz Srbije, a govorilo se i o dolasku drugih ruskih finansijskih institucija na srpsko tržište kroz grinfild investicije ili kupovinu neke od srpskih banaka - naveo je Grujić.
Posle radnog doručka u Klubu poslanika u Tolstojevoj ulici, koji je trajao nešto više od sata, Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i domaćin ruske delegacije, istakao je da je Rusija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.
- Trudićemo se da se u narednih pet godina obim sadašnje razmene od četiri milijarde dolara, udvostruči, ali to nije moguće bez razvijanja saradnje naših preduzeća - rekao Dačić. - Imamo dobre i prijateljske odnose na političkom planu sa Rusijom, pa iako je teško praviti biznis sa prijateljima i braćom, naš cilj mora da bude dalji razvoj ekonomskih odnosa.
Sa ruskom delegacijom razgovarali su i Petar Škundrić, ministar energetike, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS.
Sad ulica najveća fabrika
U Srbiji je u poslednja dva meseca bez posla ostalo više od 5.000 ljudi. I, to je, kažu, tek početak. Bez obzira na to da li zastupaju stav da je za sve kriva svetska kriza ili odgovornost svaljuju na nesavesne poslodavce koji "love u mutnom", političari, sindikalci i ekonomski analitičari ne mogu da "sakriju" ovu poraznu činjenicu. Oni koji su ostali bez posla za preveliko razmišljanje nemaju vremena. Moraju, jednostavno, da nauče da - prežive.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubiša Orbović tvrdi, ipak, da neće dozvoliti da se kola slome na radnicima.
- Insistiramo da se teret krize "podeli" između države, poslodavaca i radnika - ističe Orbović. - Nije jedino rešenje da se otpuste zaposleni, iako bi pojedinim poslodavcima to najviše odgovaralo. U prethodnom periodu prosečno je bez posla godišnje ostajalo između 50.000 i 60.000 ljudi. U protekla dva meseca otpušten je 5.051 radnik, pretežno zbog privatizacija firmi. Očekujemo da će i u prva tri meseca naredne godine, iz istih razloga, bez plate ostati još toliko ljudi.
Orbović najavljuje proteste i štrajkove ukoliko izostanu odgovarajuće mere Vlade Srbije da bi se zaposleni zaštitili od masovnih otpuštanja bez odgovarajućeg obeštećenja.
Najveći teret svetske ekonomske krize podneće radnici u metalskoj industriji i zaposleni u uslužnim delatnostima. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović navodi da je i tekstilna industrija direktno pogođena, a građevinci će osetiti udarac tokom sledeće godine.
- Poslodavci koji dobro privređuju nemaju potrebu da otpuštaju radnike osim ako imaju smanjenje obima posla, pa su prinuđeni na to - kaže Avramović. - Oni koji zaista proizvode i predstavljaju zdravu privredu, otpuštaće samo ako moraju, da ne bi zapali u gubitke.
Na jedno pitanje, međutim, malo ko ima iole zadovoljavajući odgovor: šta da radi neko ko u Srbiji ostane bez posla. A, najčešće su to ljudi u zrelim ili poznim godinama, sa mnogo staža i (ni)malo novca da krenu u neki posao. Država im ne nudi viziju, niti perspektivu, pa su prepušteni sami sebi i veštini da se nekako snađu i - opstanu.
Euleks da sprovede plan
Očekujem da će ključna uloga misije Euleks biti sprovođenje plana od šest tačaka, koji je kao način rešavanja situacije na terenu predložio generalni sekretar UN Ban Ki Mun - istakao je u intervjuu "Novostima" Goran Bogdanović, ministar za KiM:
- Ukoliko zaista želi da izvrši svoje obaveze, misija će morati da odigra ključnu ulogu u rešavanju pitanja pravosuđa i policije.
Bogdanović od Euleksa očekuje i zaštitu lične i imovinske sigurnosti, odnosno kulturnog i verskog nasleđa, osiguravanje bezbednosti transporta i saobraćaja, funkcionisanja carinskog sistema... "Misija mora biti i statusno neutralna do otvaranja novog dijaloga na temu statusa Kosova", dodao je Bogdanović.
- Pitanje statusa je otvoreno, i dok se ne nađe kompromisno rešenje, u pokrajini se mora uvesti vladavina prava i stvoriti uslovi za život pre svega ugroženog srpskog i nealbanskog življa. Na pripadnicima ove misije je zaista da dokažu nameru da sprovedu mandat koji im je poveren. Ukoliko žele to da dokažu na terenu, osim stvaranja bezbednosnih uslova za život Srba i nealbanaca, moraće da rade i na suzbijanju kriminala i na rešavanju brojnih zastalih sudskih predmeta, odnosno moraju da počnu sa procesuiranjem brojnih krivičnih dela koja u prethodnih devet godina nisu rešena. Radi se, pre svega, o zločinima počinjenim nad Srbima.
- Pripadnici Euleksa će već od devetog decembra verovatno biti na predviđenim mestima, pa će i na severu pokrajine zameniti Unmik, ali mislim da će aktivnosti na terenu, odnosno rad u sredinama sa srpskim življem, verovatno početi znatno kasnije. Bar dok ne uspostave poverenje srpskog stanovništva.
Tadić tražio nove ruske pregovarače
Dalje pregovore o prodaji NIS-a nastaviće izmenjen ruski pregovarački tim, i to na zahtev predsednika Srbije Borisa Tadića, saznaje „Blic nedelje" u Vladi Srbije. Naime, Tadić je na prekjučerašnjem sastanku tražio od Alekseja Milera, prvog čoveka ruskog Gasproma, da se ruski tim za pregovore izmeni, tvrdeći da su zbog nefleksibilnosti i tvrdih stavova sadašnjih članova pregovori o NIS-u došli u ćorsokak.
Kako saznajemo, Miler je prihvatio Tadićev zahtev, pa je dogovoreno da se ruski tim pojača kadrovima sa viših položaja, koji imaju „odrešene ruke" u pregovorima i mogućnost da odlučuju i bez pitanja centrale.
Tadić je, kako saznajemo, pred Milera izašao i s izveštajem srpskog pregovaračkog tima koji je ruski predlog ugovora o kupovini NIS-a ocenio kao neprihvatljiv zbog četiri sporna pitanja. To su pitanje načina investiranja, monopola NIS-a, ekoloških standarda i sudbine srpskih rafinerija. Prema nezvaničnim informacijama, Miler je najavio mogućnost da ruska strana odustane od insistiranja na monopolu zbog zahteva EU prema Srbiji, ali su preostale tri tačke ostale sporne. O ovim pitanjima u narednim danima intenzivno će se pregovarati s izmenjenim ruskim timom pregovarača.
Predstavnik ruskog predsednika Georgi Poltavčenko kazao je juče, kako prenosi Beta, da će potpisivanje dokumenta energetskog sporazuma koje se očekuje do 20. decembra biti jasan signal za ruski biznis da u Srbiji može i treba raditi.
Poltavčenko je dodao da je u sporazumu o rusko-srpskom dijalogu koji je juče potpisan dogovoreno i da predstavnici Ruskih železnica pomognu Železnici Srbije u izradi dokumenata za rekonstrukciju i modernizaciju srpskih pruga.
Prema njegovim rečima, dvodnevna poseta ruske državno-privredne delegacije Srbiji je „ohrabrujuća i dozvoliće da se doda jedan novi podsticaj razvoju trgovinsko-ekonomskih odnosa jer postoji politička volja i srpskog i ruskog rukovodstva da pomažu razvoju trgovinskih odnosa".
Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić kazao je da je zadovoljan razgovorima koji su vođeni sa predstavnicima ruske delegacije.
On je novinarima nakon radnog doručka sa ruskim predstavnicima kazao da se očekuje da će ove godine spoljnotrgovinska razmena između Rusije i Srbije biti oko četiri milijarde dolara . Dačić je podsetio da je tokom prethodnog boravka srpske delegacije u Moskvi dogovoreno ukidanje viza srpskim državljanima, naglašavajući da je to Srbija već uradila.
„Postignut je i dogovor da u prva tri meseca naredne godine dođe do proširenja liste proizvoda na režimu slobodne trgovine, kao i da se na tu listu dodaju i nameštaj i automobili po principu međusobno slobodne trgovine i po principu utvrđivanja godišnjih kvota", kazao je potpredsednik srpske vlade.
Prema njegovim ocenama, sa Rusijom bi vrlo brzo trebalo da se postigne i konačan dogovor o rekonstrukciji Hidroelektrane Đerdap iz klirinškog duga.
Studentkinje žrtve bahatih profesora
Bila sam na trećoj godini Pravnog fakulteta u Beogradu, kada me je professor,iako sam znala za osmicu, oborio na ispitu. Upisao mi je peticu i rekao da moram da dođem u njegov kabinet na konsultacije. Gotovo sat i po držao mi je kurs iz svog predmeta navodeći samo, kako je rekao, „primere iz života" od kojih sam bila užasnuta zbog svoje nemoći. Jer, svaki je primer bio vezan za seks. U sledećem ispitnom roku položila sam na znanje zato što je moj otac pošao sa mnom i nije skidao pogled sa svog vršnjaka."
Ovo je priča jedne od žrtava seksualnog uznemiravanja na srpskim univerzitetima, koja kao i ostale studentkinje sa ovakvim iskustvom dušu otvara jedino u četiri oka, što dalje od reflektora medijske i druge javnosti.
Pojedini fakulteti širom Srbije bruje od priča o tome kojih se profesora "valja čuvati". Ali, mentalno zlostavljanje akademskih građanki još je tabu teba i ne zna se koliko je rasprostranjeno. To može da objasni zašto bez sankcija prolaze oni profesori i asistenti koji u studentkinjama, umesto znanja, traže i vide seksualne objekte. Da zlo bude veće, ne zna se kad će država oformiti mehanizam zaštite ovih mladih žena.
Lepa Mlađenović, konsultantkinja u Autonomnom ženskom centru kaže da ovaj tabu i uporna tišina o besramnom ponašanju pojedinaca u akademskom svetu opstaju zbog ogromne moći koju imaju univerzitetski predavači.
Ona kaže da je svojevremeno, kao studentkinje psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu, sa koleginicama podnela prijavu protiv profesora koji ih je seksualno provocirao. Kad je šefica katedre na sastanku pročitala prijavu, profesori su se „samo nasmejali i na tome se završilo".
U Savezu studenata Beograda tragaju za idejama kako da se suoče sa ovim problemom. - Nemamo podatke o seksualnom uznemiravanju na srpskim univerzitetima, jer niko nije obavio takvo istraživanje. Problem postoji, ali nijedna koleginica nije prijavila takav slučaj da bismo to izneli pred Etički odbor. To jeste tabu, ćuti se, a sama žrtva će radije otići u policiju nego da kaže nama, svojim kolegama.
"Zato ne znamo da li je u akademskoj sredini seksualno uznemiravanje izraženije nego u drugim delovima društva. Više puta smo otvarali ovu temu, ali još nemamo dobru ideju kako da se izborimo s ovom pojavom. Pretpostavljamo da neki profesori seksualno uznemiravaju neke naše koleginice tokom konsultacija iza zatvorenih vrata, ili ih ucenjuju zbog ispita", kaže Aleksandar Jović, portparol Saveza studenata Beograda.
Pogledaj vesti o: Penzija
