Izvor: RTS, 30.Mar.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (30. 03. 3009.)
Vlada odustala od „solidarnog” poreza, Novi nameti: Veće akcize na gorivo i porez na mobilni!, Bomba zbog 1.000 dinara?, Kontejneri za svako selo, pišu danas dnevne novine
Vlada odustala od „solidarnog" poreza
Vlada Srbije obavestiće danas Međunarodni monetarni fond da odustaje od dogovorene obaveze da uvede novi porez od šest odsto na plate, penzije i sva druga primanja veća od 12.000 dinara. Analize u vladi pokazale su da je, iako dogovorena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << s MMF-om, ta mera socijalno neodrživa. Tom merom je u dogovoru s MMF-om trebalo da se s trideset milijardi dinara obezbedi takozvano fiskalno prilagođavanje (odnosno pokrije deo budžetskog deficita).
„Politika" saznaje da su takvu zajedničku inicijativu u petak postigli premijer Mirko Cvetković i potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Srbija ne spori potrebu da sto milijardi odvoji za fiskalno prilagođavanje, ali će od MMF-a zatražiti razumevanje za odustajanje od uvođenja novog poreza na zarade i penzije.
Istovremeno, MMF-u će biti jasno predočeno da vlada ne odustaje od namere da nađe novac za ukupno sto milijardi dinara fiskalnog prilagođavanja. Za sedamdeset milijardi već je nađeno rešenje i ta suma nije sporna. Za preostalih trideset milijardi, umesto novog poreza, vlada će novac najvećim delom naći na strani rashoda - u novoj, rigoroznoj štednji i smanjenju državne administracije na svim nivoima.
Odustajanjem od novog poreza na plate vlada želi da ipak oslobodi privatni sektor dodatnih nameta i prepusti mu da se sam prilagođava na krizu.
Prema informacijama do kojih je došla „Politika", uskoro se mogu očekivati otpuštanja viška zaposlenih na svim nivoima državne administracije, uključujući i lokalnu upravu i javna preduzeća. Od ovih mera biće pošteđeni zdravstvo i obrazovanje, ali u javnim (društvenim) službama odmah će početi ozbiljne reforme i racionalizacije.
U vladi je već spremljen plan ušteda na strani državnih rashoda. „Znamo šta hoćemo" - bio je komentar za „Politiku" jednog visokog vladinog zvaničnika. Problem je, međutim, što u vladajućoj koaliciji „po dubini" još nema konsenzusa za smanjivanje državnog aparata, ali to neće presudno uticati na nameru vlade da dodatno smanji rashode za trideset milijardi dinara.
Srbija ima još desetak dana vremena da s MMF-om usaglasi konačnu verziju stendbaj aranžmana, a očekivanja su da će se MMF saglasiti sa ovim predlogom i da neće praviti problem oko vrste pokrića fiskalnog prilagođavanja (na prihodnoj ili rashodnoj strani, odnosno novog poreza ili štednje) jer je najvažnije da se nađe pokriće za trideset milijardi dinara. Posle toga usledio bi i rebalans budžeta za ovu godinu.
Prema uveravanjima izvora „Politike" s novim planom vlade već se saglasio i guverner Narodna banke Srbije Radovan Jelašić.
Novi nameti: Veće akcize na gorivo i porez na mobilni!
Vlada Srbije odustaje od uvođenja poreza od šest odsto na zarade iznad 12.000 dinara, što je pre samo nekoliko dana dogovoreno sa MMF-om, saznaje Press! Na ovaj potez Vlada se odlučila zbog velikog nezadovoljstva javnosti predloženim merama, pa je procenjeno da bi to moglo da ugrozi i stabilnost države.
Da bi nadoknadili 37 milijardi dinara, koliko je trebalo da donese „solidarni" porez, u Cvetkovićevom kabinetu sada planiraju povećanje akciza na uvoz goriva i oporezivanje saobraćaja u mobilnoj telefoniji od 10 odsto. Vlada je, kako saznajemo od odlično obaveštenih izvora, spremna i da dodatno smanji javne rashode, tako što će ukinuti jedan broj ministarstava i otpustiti deo zaposlenih u administraciji.
- O ovome su tokom vikenda razgovarali premijer Cvetković i ministar Dinkić, kada su shvatili da je reakcija javnosti na predložene mere vrlo negativna - kaže naš izvor.
U sklopu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, Vlada Srbije odlučila je prošle nedelje da, pored smanjenja rashoda za 67 milijardi dinara, poveća prihode za oko 34 milijarde, i to najvećim delom povećanjem poreza na zarade veće od 12.000 dinara sa 12 na 18 odsto. Međutim, u Vladi sada planiraju da uštedu u budžetu postignu smanjenjem rashoda u javnom sektoru, za dodatne 22 milijarde dinara.
- Na konsultacijama članova Vlade tokom vikenda zaključeno je da bi povećanje poreza na plate donelo više štete nego koristi. To bi stvorilo veliko nezadovoljstvo građana, pa ekonomska politika Vlade ne bi bila socijalno održiva - objašnjava naš izvor.
On ističe da je Vlada Srbije shvatila da se privatni sektor ne sme opteretiti novim porezima.
- Srbiji sada ne trebaju socijalni nemiri, već pravedno raspoređen teret krize kako bi društvo preživelo krizu. U državnoj administraciji moraju se mnogo više skresati troškovi, a privatni sektor se ne sme opteretiti. Vlada je spremna da napravi dodatne uštede u državnom aparatu smanjenjem broja ministarstava i zaposlenih u administraciji. Doći će i do „kresanja" plata koje su iznad proseka u državnom aparatu, ministarstvima i javnim preduzećima. Konkretne mere biće određene narednih dana, nakon što obavestimo i MMF da odustajemo od „solidarnog" poreza - naglašava sagovornik Pressa. U Vladi razmišljaju o povećanju akcize na gorivo, uvođenju poreza na saobraćaj u mobilnim mrežama, ali i mogućnosti da se u javnom sektoru dodatno oporezuju primanja veća od 32.000 dinara.
- Možda će biti i otpuštanja radnika u državnoj administraciji i drastičnog smanjenja zarada u ministarstvima. Izvesno je da se smanjenje rashoda neće odnositi na socijalu, zdravstvo, prosvetu i penzioni fond - kaže naš izvor.
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže da bi ovakva odluka Vlade bila ispravna.
- Ipak bi porez na plate bilo veliko opterećenje za većinu građana. Vlast nije očekivala da će naići na tako oštru reakciju javnosti - navodi Nikolić.
Bomba zbog 1.000 dinara?
Zbog sumnje da je 25. marta postavio bombu na vratima stana Velimira Lukića, starešine Opštinskog prekršajnog veća u Knjaževcu, od čije je eksplozije poginula njegova supruga Radica Lukić (57), policija je u subotu uveče uhapsila Ljubišu Tošića (67), gastarbajtera iz Nemačke. Zbog sumnje da je počinio krivično delo teškog ubistva, protiv njega je podneta krivična prijava i određen mu je dvodnevni pritvor, tokom kojeg bi trebalo da ga sasluša istražni sudija Okružnog suda u Zaječaru.
- Reč je o osobi koja je, pre godinu i po dana, nakon što ga je moj otac osudio da plati kaznu od 1.000 dinara zbog narušavanja javnog reda i mira, telefonom zvala moje roditelje i pretila im - ispričao je Marko Lukić, sin pokojne Radice. - Ljubiša Tošić je zvao mog oca na poslu i pretio mu. Ali, nije se libio ni da pozove i moju majku, koju je, takođe, zastrašivao. Jednom joj je čak i poručio da "se to neće tako završiti i da će biti žrtava".
Prema rečima Marka Lukića, njegov otac je osudio Tošića zbog spora sa komšijama oko neke cirade, koju je ovaj razvukao između dva susedna dvorišta. On je, takođe, naglasio i da su mu inspektori, koji vode ovaj slučaj, kazali da "postoji velika verovatnoća da je upravo osumnjičeni Tošić postavio bombu "M-75" na vratima njihovog stana".
- Po mom mišljenju, ako je Tošić zbog te presude postavio bombu na naša vrata, od čije je eksplozije stradala moja majka, onda je reč o umno poremećenom čoveku - mišljenja je Lukić.
Ispred Tošićeve kuće, u knjaževačkoj ulici Stanoja Glavaša br. 1, u nedelju smo zatekli policijsku patrolu koja je obezbeđivala taj objekat. Kako smo saznali, osumnjičeni za ubistvo Radice Lukić lišen je slobode upravo u svom domu.
- Tošić, koji je šećeraš, radio je u fabrici automobila "Audi", u nemačkom gradu Inglštat, gde je i dočekao penziju - čuli smo od komšija. - Policija je 26. marta, na dan kada je sahranjena Radica Lukić, pretresla njegovu kuću. A, u subotu uveče je desetak pripadnika organa reda upalo u njegovu kuću. Koliko smo mogli da vidimo, Tošić prilikom privođenja nije pružao otpor. Ali, niko od nas ne može da poveruje da je Ljubiša mogao da izvrši tako gnusan zločin, jer smo ga svi znali kao povučenog čoveka.
Tošićevi susedi se sećaju spora koji je on imao sa svojom bivšom suprugom, sa kojom je, posle razvoda, sudski podelio imanje na čijem se jednom delu nalazi njegova kuća. Po njihovoj priči, on je, pre dve godine, počeo da postavlja ogradu između svog i imanja koje je pripalo njegovoj nekadašnjoj ženi.
- Tada je razvukao ciradu između dva dvorišta, kako bi majstorima obezbedio hlad - kazuju komšije. - Međutim, njegova bivša supruga je odmah pozvala policiju i podnela prijavu protiv njega, zbog čega je on, nakon prekršajnog postupka, trebalo da plati kaznu od 1.000 dinara. Tošić je, međutim, odbio da to učini.
- Ljubišu je tada zaustavila policijska patrola, koja je imala nalog da ga privede jer nije platio kaznu - nastavljaju priču susedi. - Ali, on je odbio da pođe sa njima, posle čega se fizički sukobio za policajcima. Kako smo čuli, tada je i povredio jednog od pripadnika organa reda i zbog toga je, navodno, bio osuđen na godinu dana zatvora. Međutim, nije želeo da ode na izdržavanje kazne. Uložio je žalbu i poveo spor protiv policije.
Kontejneri za svako selo
Većina sela i nerazvijenih opština u Srbiji nema dovoljno ili nema uopšte kontejnere za odlaganje komunalnog otpada. Osim kontejnera, često manjkaju i kamioni za odvoženje smeća, pa su divlje deponije i gomile smeća u rekama česta slika u mnogim krajevima.
- Ministarstvo zaštite životne sredine će kroz akciju „Očistimo Srbiju" prvo pomoći najugroženijim opštinama, odnosno mestima koja nemaju ni kontejnere niti kamione za odvoženje otpada - kaže za „Blic nedelje" Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.
Trenutno se u Srbiji organizovano prikuplja 62 odsto komunalnog otpada, čiji je najveći deo plastični otpad. Kako građani nisu svesni rizika nagomilanog plastičnog smeća, neretko plastične flaše i kese završe u rekama ili na divljim deponijama, a građani ih spaljuju i time nanose još veću štetu okolini i sopstvenom zdravlju.
Da rešenje postoji, i da ne treba čekati na druge da čiste umesto nas, pokazalo se na primeru Bajine Bašte. Ova opština je bila suočena s ogromnim količinama najrazličitijeg smeća koje su ljudi bacali direktno u reku ili spaljivali po poljima. Međutim, lokalna samouprava je pre tri godine počela sa postavljanjem posebnih kanti za odlaganje đubreta, i rezultati su bili vidljivi već posle par meseci.
Nijedan džak smeća nije završio u reci, a kontejneri su potom postavljani i duž Drine, kao i na Tari. Slično su postupili i u Priboju, gde je krajem prethodne godine postavljeno 20 ekoloških kontejnera za prikupljanje sekundarnih sirovina, papira, plastičnih flaša i limenki. Nabavka kontejnera je koštala oko milion i dvesta hiljada dinara, a veći deo novca je bio obezbedio USAID, dok je opština učestvovala sa 25 odsto sredstava.
Iako je postavljanje kontejnera za smeće obaveza lokalnih samouprava, Ministarstvo zaštite životne sredine će ih podsticati da finansiraju upravljanje komunalnim otpadom iz stranih fondova, kao i iz Fonda za zaštitu životne sredine.
- Plan je da se kroz pet do šest godina, boljom organizacijom upravljanja komunalnim otpadom, skuplja čak 90 odsto komunalnog otpada na teritoriji Srbije - dodaje Vesić.
Rešenje za problem plastičnog i ostalog komunalnog otpada profesor Jovančičević vidi u oštrijim kaznama za zagađivače i građane, ali i u edukaciji mladih.
- Edukaciju ne čini samo predavanje u školama, već i akcije čišćenja terena ili pošumljavanje bivših deponija. Takođe, svest o zaštiti životne sredine mora se podići na viši nivo, jer jedino na taj način možemo da očistimo Srbiju od otpada i da je sačuvamo za buduće generacije - dodaje profesor Jovančićević.
