Izvor: RTS, 01.Okt.2013, 10:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povećanje starosne granice osetljivo pitanje

Pre odluke o povećanju starosne granice za odlazak u penziju, mora se uzeti u obzir činjenica da je životni vek u Srbiji kraći nego u evropskim zemljama u kojima je i razvijenija bezbednost na radu, kao i da su kod nas uslovi za odlazak u invalidsku penziju stroži, kaže za RTS državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković.

Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je reforma penzijskog sistema kompleksno pitanje kome treba postupiti ozbiljno, kao i da ne treba donositi bilo kakve odluke koje će kasnije proizvesti težu posledicu.

"Kada govorimo o pomeranju starosne granice za muškarce i žene i o produženju radnog veka, treba reći da to nije jednostavno, već vrlo kompleksno ekonomsko pitanje i da treba prilikom donošenja odluke i prilikom razgovora i razmatranja uzeti sve parametre u obzir", rekla je za Jankovićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ukazala je i na to da je u Srbiji prosečan životni vek kraći od životnog veka građana u razvijenim zapadnim zemljama.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku prosečan životni vek za muškarce je 71,6, a za žene 76,8, dok je u razvijenim zemljama ta granica preko 80 godina.

Ukazujući da su mere bezbednosti zdravlja na radu na mnogo razvijenijem nivou u zapadnim zemljama, ona je navela da sve to mora biti mnogo efikasnije i bolje.

"To je kompleksno pitanje, kojem treba postupiti ozbiljno i ne donositi bilo kakve odluke koje će kasnije proizvesti težu posledicu. Potrebna je ozbiljna analiza", rekla je Jankovićeva.

Istakla je, međutim, i da kasnije penzionisanje ima pozitivnih strana. Prema njenim rečima, i sada ima ljudi koji rade i posle penzionisanja.

Jankovićeva je istakla i da u promociji aktivnog starenja treba omogućiti ljudima koji to žele i koji mogu da rade.

"Nije sve tako jednostavno i nije sve isto za svako zanimanje", rekla je Jankovićeva.

Državna sekretarka je istakla i da razvijanjem servisa i usluga za najstarije u skladu sa njihovim potrebama i promocijom aktivnog starenja država može da obezbedi lagodan život starijim građanima, pored finansijskog dela kada je reč o redovnoj islati penzija.

"Kada kažem servisi, mislim pre svega na servise pomoći i nege u kući, dnevne boravke, klubove i razvoj novijih usluga u skladu sa prethodnom analizom potreba građana. To je ono što radimo i što svake godine finansiramo u siromašnim opštinama", rekla je Jankovićeva.

Samo 20 opština nema razvijenu konkretnu uslugu pomoći u kući, ali Jankovićeva očekuje da se do kraja godine razviju i u tim opštinama.

Kada su u pitanju problemi sa dozvolom za rad staračkih domova, posebno privatnih, Jankovićeva je istakla da se problem rešava svakoga dana.

"Netačno je da se ne vodi računa. Svi domovi, 120 privatnih i 40 državnih, posluju pod dozvolom i ispunjavaju uslove. Uskoro se očekuje da se ponovo proveri kvalitet rada i svi inspektori su na terenu", naglasila je Jankovićeva.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na RTS...