Izvor: RTS, 18.Avg.2010, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštovati dogovor sa MMF-om
Guverner NBS Dejan Šoškić ocenio da se treba držati dogovora sa MMF-om o zamrzavanju plata i penzija. Glavna tema pregovora između Srbije i Misije MMF-a, koja je doputovala u Beograd, biće zakon o fiskalnoj odgovornosti.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je gostujuću u Dnevniku RTS-a da predstojeći pregovori, povodom pete revizije kreditnog aranžmana sa MMF-om, neće biti laki, ali da će se uspešno završiti.
Ministar ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mlađan Dinkić izjavio je da u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF pre par meseci i založio se da se od toga oko 14 milijardi dinara izdvoji za podsticaje privredi, za infrastrukturu i poljoprivredu, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.
Dinkić je rekao da je juče telefonom razgovarao sa šefom Misije MMF-a Albertom Jegerom i da su se unapred složili, da bi, kada se indentifikuju tačni prihodi budžeta i ako se utvrdi da ima viška, prvo trebalo da budu izdvojena sredstva za dodatne podsticaje privredi i građanima, a da će "penzionerima biti izdvojeno više novca nego što je bilo zamišljeno".
Za penzionere je bilo planirano da se izdvoji oko 2,5 milijardi dinara jednokratne pomoći i taj novac bi mogli da dobiju penzioneri sa mesečnim primanjima do 15.000 dinara, naveo je Dinkić i obelodanio da je njegov predlog da svi penzioneri sa mesečnim prinadležnostima do 30.000 dinara dobiju jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara.
"Moj predlog je da damo više novca za penzionere, jer onaj ko ima penziju od 30.000 dinara taj je isto u vrlo, vrlo teškoj situaciji", smatra potpredsednik Vlade.
Dinkić je rekao da bi izdvajenjem te pomoći bilo obuhvaćeno više od 1,5 miliona penzionera u Srbiji, a uz to poljoprivrednim penzionerima bi trebalo isplatiti ratu starog duga.
Šoškić je rekao da je MMF u dosadašnjim pregovorima "ispoljio prilično visok nivo razumevanja i fleksibilnosti za naše argumente", ali da Srbija mora biti spremna na to da će "pregovarač ovoga puta biti tvrđi", da neće biti fleksibilnosti iz prethodnih tranši pregovoranja i "na stav koji neće biti lako relativizovati sa naše strane".
Prema njegovim rečima, interes obe strane je da se ovaj set razgovora uspešno okonča i da Srbija mora biti postojana u tvrdim obavezama koje je preuzela u dosadašnjim pregovorima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.
Povodom najave ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će tražiti povećanje plata i dati jednokratnu pomoć penzionerima, Šoškić je naglasio da "u toku realizacije odgovarajućih dogovora koje smo postigli, nije dobro da šaljemo signale da nameravom da od nekih naših obaveza odustajemo pre roka".
"U pitanju je nekoliko meseci i važno je da ispoljimo jednu vrstu kredibilteta prema onome što smo prethodno dogovorili, a u narednom periodu da vidimo, nadamo se i sa novim zakonom o fiskalnoj odgovornosti, da ukupne javne rashode konačno stavimo pod kontrolu i da oni budu saglasni sa bruto domaćim proizvodom", ocenio je Šoškić.
Srbija mora zbog nje same da dovede svoje javne finansije u potpuni balans u što je moguće većoj meri, rekao je Šoškić, ističući da je taj zakon u obliku nacrta i steći će finalnu formu posle razgovora sa MMF-om.
Šoškić je rekao da je povećanje referentne kamatne stope bilo uslovljeno procenom da će se u narednom periodu pojačati inflatorna očekivanja i jačati inflatorni pritisci i da se koristi osnovni instrument radi realizacije cilja - nivoa inflacije za 2010. i 2011. godinu.
Depresijacija dinara u odnosu na evro
Ta odluka je bila usmerena na obuzdavanje preteranih inflatornih očekivanja i inflatornih pritisaka, dodao je Šoškić.
Promena deviznog kursa može uticati na promenu cena, ali i tokom 2006., 2007., i 2008. godine, kada je rasla vrednost dinara, bila je i nominalna i realna apresijacija dinara u odnosu na evro i nije bila deflacija, nego inflacija.
Poslednjih meseci zabeležena je depresijacija dinara u odnosu na evro, a istovremeno su i opale cene i sada je stopa inflacije niska, kaže Šoškić.
Upitan o procenama da li će inflacija na kraju trećeg tromesečja iznositi 5,4 odsto, on je odogovorio da je zabeleženi iznos inflacije, u skladu sa očekivanjima, da se inflacija kreće oko ciljane i da nema razloga za nestabilnost ili očekivanje da će dinar po pitanju cenovne stabilnosti izaći iz unapred definisanih koridora.
Najave u javnosti o poskupljenjima treba ozbiljno tretirati, ali je od najave do realnog poskupljenja dug put i važno je da li je tržište spremno da apsorbuje te više cene, rekao je Šoškić.
Prema njegovm rečima, takve najave mogu biti vrsta pritiska na nosioce monetarne i fiskalne politike i da "ne treba sto odsto verovati svim najavama".
Na dnevnom redu zakon o fiskalnoj odgovornosti
Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovala je u Beograd, gde će sutra početi pripremne razgovore u okviru pete revizije stend-baj aranžmana.
Predstavnici Misije Fonda trebalo bi da ostanu u Srbiji do 31. avgusta, a predvodi je, kao i tokom prethodnih poseta, Albert Jeger. Do kraja sedmice Misija bi trebalo bi da obavi pripremne, tehničke razgovore, dok će u ponedeljak 23. avgusta početi zvanični razgovori.
Kako su ranije najavili predstavnici Vlade Srbije i MMF-a, glavna tema razgovora trebalo bi da bude donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je ranije da očekuje da će razgovori povodom pete revizije aranžmana biti uspešno okončani, kao i svi do sada.
Cvetković je istakao da će ključno pitanje tokom razgovora biti zakon o fiskalnoj odgovornosti. "Mi smo taj zakon pripremili i mislim da je u osnovi prihvatljiv, a tokom pregovora biće reči njegovim o detaljima", rekao je premijer.
"Sve ostale stvari mislim da ćemo relativno lako proći, zato što u budžetu realizujemo sve što je do sada dogovoreno", dodao je Cvetković.
Premijer je naglasio da se na osnovu trenutne situacije može reći da će odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija u ovoj godini biti teško ostvarivo.
Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić izjavio je juče da je on završio pregovore sa MMF-om o visini penzija koje se od sledeće godine moraju utvrđivati prema zaradama u javnom sektoru.
"Iduće godine će se penzije usklađivati po istoj formuli i istom procenetu kao i zarade u javnom sektoru, odnosno vraćamo se na jedan ravnopravni sistem između penzionera i zaposlenih i tako celu populaciju stavljamo u ravnopravan položaj", rekao je Krkobabić.
Pogledaj vesti o: Penzija
