Izvor: Politika, 30.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posna godina za penzionere
Prosečne penzije i na kraju 2008. bile ispod zakonom propisanog minimuma od 60 odsto prosečne plate. – Zbog odluke da se ček zamrzne na godinu i po dana, penzije će biti obezvređene za oko 10 odsto
Povike da je povećanje penzija glavni uzrok destabilizacije javnih finansija demantovala je penzionerska računica. Ona pokazuje da penzioneri ostaju siromašni, baš kao što su i bili. Ono što su dobili u novembru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vanrednim povećanjem od oko 10 odsto i redovnim od četiri procenta već su istopila poskupljenja koja su zaređala, jedno za drugim. Saznanje da će sve do aprila 2010. najstariji primati istu penziju, u proseku po 21.713 dinara, ne može ih uveriti da su samo oni krivci za rast javne potrošnje.
Statistika penzijskog fonda pokazuje da su za celu prošlu godinu prosečne penzije porasle tek za oko 3.900 dinara, sa 17.781 dinara u januaru na 21.715 u decembru. Istovremeno su najbolje prošli oni s najvišim penzijama koje su za godinu dana povećane sa 84.177 na 102.766 dinara, što je bezmalo više za oko 200 evra.
Najniže penzije koje prima oko 250.000 najstarijih od januara do decembra porasle su za svega 2.000 dinara. Zbog odluke da se ove prinadležnosti zamrznu na godinu i po dana, što je sada regulisano i zakonom, one će biti obezvređene za najmanje 10 odsto. Odnosno za rast inflacije u ovoj godini, što će opet pogoditi najugroženije, kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine.
Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi u 2008. godini bilo je ispod zakonskog minimuma od 60 odsto i iznosilo je 59,2 procenta.
Ako se gleda samo decembar, taj odnos je još nepovoljniji. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi bilo je 56,2 odsto. Do kraja 2009. godine taj odnos biće znatno nepovoljniji, jer će zarade u javnom sektoru rasti oko osam odsto, a u proizvodnji njihov rast nije ograničen.
Nenadić kaže da je jedan od načina da se broj siromašnih penzionera ove godine drastično ne poveća zbog ovakve odluke vlade jeste da zarade ne rastu brže od rasta nacionalnog kolača. Savez penzionera Vojvodine je u tom smislu već uputio dopis Ministarstvu rada u kome traži da se penzije zadrže na nivou od 60 odsto čak i u ovim vanrednim okolnostima. Inače će, naglašava, trebati mnogo vremena da se penzije ponovo vrate na taj nivo, a penzionerima je obećano da će penzije u zaradi već ove godine učestvovati sa 65, odnosno 70 odsto.
Penzioneri bi danas, kako pokazuje statistika fonda, bili zadovoljni samo da su prinadležnosti nastavile da prate rast zarada. U tom slučaju, prosečna penzija bi u prosečnoj zaradi učestvovala sa 79,49 odsto.
Da je u međuvremenu vraćena „švajcarska formula”, na čemu su penzioneri i insistirali, a što podrazumeva usklađivanje penzija 50 odsto s rastom zarada i isto toliko s troškovima života, prosečan penzionerski ček bi u prosečnoj plati danas učestvovao sa oko 55,58 odsto.
Da bi prosečne penzije ove godine u zaradama učestvovale sa 60 odsto, one bi od januara do decembra trebalo da porastu za oko 7.000 dinara, tvrde u statistici fonda. Tako bi prosečna penzija u decembru 2009. bila oko 27.384 dinara.
S učešćem penzija u zaradama od oko 70 odsto, što su takođe bile najave da penzioneri mogu očekivati u drugoj polovini ove godine, situacija bi bila još bolja – prosečna decembarska dostigla bi 31.948 dinara.
J. Petrović
[objavljeno: 31/01/2009]
