Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2014, 17:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomoć zemljaka uglavnom stiže u kovertama

NAŠI građani zaposleni u inostranstvu i dalje dotiraju kućne budžete mnogih porodica u Srbiji. Tako je u prvih pet meseci ove godine u zemlju ušlo, prema podacima Narodne banke Srbije, 782 miliona evra doznaka, što je za oko 190 miliona evra manje nego u istom periodu lane. Ako se uključe ostali transferi, kao što su penzije, alimentacije i nasledstva priliv je nešto više iznad milijarde evra. Nadležni, ipak, očekuju da će i ove godine od naših zemljaka stići sličan fond kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i ranijih godina, odnosno da će biti „težak“ oko tri milijarde evra. Najberićetnije godine, kada su u pitanju doznake su one pre velike svetske finansijske krize, kada se prema nezvaničnim podacima, slivalo i više od četiri milijarde evra. Te devize uglavnom se donose u zemlju u kovertama direktno, šalju se po rođacima, prijateljima, ili čak preko vozača autobusa. Dakle, zaobilazile se legalni transferi preko banaka, jer kako kažu, naši gastarbajteri velike su provizije. - Prilivi po osnovu doznaka su u Srbiji relativno stabilni i od 2006. godine, odnosno od perioda u kome se prate po istoj metodologiji, kreću se u intervalu od 2,6 do 3,2 milijarde evra - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Imajući to u vidu u narednom periodu očekujemo povećanje priliva po ovom osnovu na šta ukazuje i povećanje otkupa deviza od stanovništva kroz menjačke poslove. Ipak, ove godine doznake tokom leta nisu uticale na devizni kurs, koji je umesto da pada, kao u ranijem periodu, sada jačao. Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zbog loših ekonomskih prilika, i manje stranih investicija, evro je na sadašnjem nivou. Na jačanje naše valute ne mogu da utiče samo devize od naših ljudi koji rade van zemlje, već mnogo veća ulaganja. Iako država nema tačan pregled koliko novca u zemlju uđe svake godine, jer se to samo neprecizno može pratiti kroz menjačke poslove, jasno je da je trend u opadanju. Kriza je učinila da se više štedi, a s druge strane sve se manje gastarbajtera posle penzionisanja vraća u Srbiju. Takođe, oni koji već rade u inostranstvu sa sobom vode cele porodice. Ono što pad priliva deviza od doznaka naizgled čini manjim jeste razvoj turizma. Manifestacije od Sabora trubača u Guči do novosadskog „Egzita“, ili slavljenja Nove godine, zemlji donose kratkoročni devizni priliv. Toga nije bilo do pre samo 15 godina. Međutim, i pored tog novca, doznaka je sve manje. Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije. U Srbiju je dijaspora 2011, poslala oko 2,794 milijarde evra. Naredne godine 2,73 milijardi evra, a prošle 2,13 milijardi.PO GLAVI 400 EVRA TIH nešto više od dve milijarde evra koje stižu iz dijaspore, prema procenama banaka, čini 10 odsto bruto nacionalnog dohotka. U proseku na svakog građanina godišnje dođe još jedna prosečna plata, ili blizu 400 evra. Međutim, pre samo šest godina su doznake dijaspore činile 14 odsto BDP, a u međuvremenu se nije podigla srpska privreda.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...