Izvor: Večernje novosti, 05.Jun.2013, 17:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari trguju, penzioneri gladuju

RASPRAVA da li bi trebalo zamrznuti penzije još nije ni blizu epiloga, ali su zato tenzije 1,7 miliona najstarijih u Srbiji sve veće. U dobacivanjima „za i protiv“, penzioneri su se našli na klatnu dve radikalno oprečne prognoze. Po jednoj - ako do zamrzavanja ne dođe - Srbiji preti kolaps, na šta upozorava Lu Brefor, direktor Svetske banke. Po drugoj bi, pak, izostanak povišice doveo do „socijalnog genocida“, kako ga opisuje vicepremijer Jovan Krkobabić. U senci ove dve krajnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čini se, da su se svi zabrojali jer bi prosečna povišica (a planirano je 0,5 odsto u oktobru) iznosila „celih“ 125 dinara! Zato u udruženjima penzionera ovakvu polemiku sve češće doživljaju kao jeftinu trgovinu političara. Takvog je mišljenja i Zoran Popov, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: - Zamrzavanje mahom traže neoliberali i oni što trguju položajima i funkcijama. Prvi se udvaraju Zapadu, a drugi ovdašnjim biračima. I nikome nije stalo do standarda penzionera. On smatra da je obezvređivanje njihovih prihoda počelo još 2008, kada se mera „zamrzavanja penzija“ primenila prvi put i trajala dve godine.EVRO BEŽI U septembru 2008. Vlada Srbije je vanredno podelila jednokratne povišice svakom penzioneru - 10 odsto njihovih ondašnjih prihoda. Tada su penzije bile oko 250 evra, a danas su manje za 40 evra. - A naredne povišice opet nisu bile u skladu sa inflacijom, već sa tzv. mogućnostima. Zato penzije konstantno beleže realan pad već petu godinu zaredom i nema ni govora o očuvanju standarda, bez obzira na to hoće li biti zamrzavanja ili neće. Profesor Popov dodaje da ovakva mera čak i ne rešava problem jer „umanjene plate i penzije znače manju tražnju što dovodi do manje proizvodnje, potom zatvaranja radnih mesta, a naposletku produbljuje i rupu u samom budžetu“: - Deficit se ovakvim načinom rešava samo kratkoročno, na par meseci, a potom sledi još dublja ekonomska kriza jer se manje zarađuje, a samim tim i manje troši. To su već mnoge zemlje iskusile. Ni u jednoj ovaj recept nije uspeo. Članovi Fiskalnog saveta, međutim, već mesecima upozoravaju Vladu da smanji rashode i uvede dodatne mere, među kojima je i zamrzavanje prihoda. Prema njihovim grubim proračunima, sve i kada bi ova mera potrajala u narednoj godini, u 2015. bi bilo rešeno svega pola problema. Zato predlažu dodatne uštede pre svega u otpuštanju viškova po javnim preduzećima kao što su „Galenika“, „Jat“, „Srbijagas“, Železara, GSP Beograd... pa restrukturiranje. Iz penzionerskih udruženja stiže oštra kritika. - Penzije nisu zamrznute već stalno padaju! - kategoričan je Milan Nenadić iz Saveza penzionera Vojvodine. - U prošloj godini one su imale realan pad od 6,7 odsto. Samo u prva tri meseca ove godine inflacija je 3,5 odsto, a penzije su podignute samo za dva. U oktobru se planira povećanje od 0,5 odsto, iako je već u aprilu inflacija bila 0,8 odsto! Dakle, penzioneri tonu u sve dublju bedu. A Vlada bi trebalo da štedi na svojim rashodima umesto na onima koji su penzije pošteno zaradili. BONUS 50 DINARA PENZIJSKI fond je u martu na spisku imao 1.709.225 prezimena, a prosečan ček je 23.565 dinara. Ipak, oko milion najstarijih je primalo iznose ispod ovog, dok je manjina premašivala republičke proseke plata. Najmanje prihode imaju, već tradicionalno, penzionisani poljoprivrednici. Njih 214.672 u proseku podiže po 9.938 dinara mesečno. Oktobarska povišica bi ih „ojačala“ za 50 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...