Izvor: Politika, 03.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poješćemo sami sebe
Kurs dinara nije „vlasništvo” NBS, nego slika stanja privrede i politike u Srbiji, ocenio je guverner Radovan Jelašić
Srbiji sa trenutnom fiskalnom politikom preti još manji kreditni rejting, skuplje zaduživanje naših preduzeća i banaka u inostranstvu iburnija dešavanja na domaćem deviznom tržištu uz znatno veće inflatorne pritiske. Sve to će „pojesti” svako povećanje penzija i zarada, upozorio je juče guverner NBS Radovan Jelašić. „Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne bi pojeli sami sebe, Srbija bi morala do kraja ove nedelje da se dogovori sa Međunarodnim monetarnim fondom”, smatra on, jer će u suprotnom biti još teže.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare guverner je istakao da zbog neprilika na svetskom tržištu Srbija mora da sklopi nefinansijski aranžman „iz predostrožnosti” sa MMF-om, da bi zaštitila domaću ekonomiju i finansijsko tržište. Sada i u narednoj godini očekuju nas znatno veći inflatorni pritisci, što semože sprečiti uz novi aranžman sa MMF-om, dodao je Jelašić i ponovio da nam nije potrebna kreditna, već savetodavna podrška.
NBS je povećala referentnu kamatnu stopu sa 15,75 na 17,75 odsto, kako je obrazložio, jer se inflatorna očekivanja ne smiruju, a cilj je da se već visoka bazna inflacija vrati u planirani okvir u narednoj godini. Međunarodno finansijsko tržište je, kako je ocenio , u nezapamćenim turbulencijama što je značajnije povećalo i premije rizika za Srbiju.
– Međunarodno finansijsko tržište traži od Srbije da preduzme odlučne makroekonomske mera, a zemlje u regionu su već pokazale spremnost za stezanje kaiša – rekao je Jelašić i dodao da je međugodišnja inflacija od početka godine iznad ciljanog raspona. Bazna inflacija je u oktobru iznosila 10,6 odsto, a rastu cena na malo skoro su podjednako doprinele regulisane cene i one koje se slobodno formiraju.
– Kurs dinara nije „vlasništvo” NBS, nego slika stanja privrede i politike u Srbiji – ocenio je guverner i ponovio da će centralna banka nastaviti da koristi devizne rezerve da bi sprečila prevelike oscilacije vrednosti dinara prema vodećim svetskim valutama.
Jelašić je naglasio da „NBS i dalje ne želi da utiče na trend kursa” i da neće braniti kurs po svaku cenu, „jer bi tako brzo ostala bez deviznih rezervi” koje sada iznose oko 9,4 milijardi evra, a posledica bi bila da bi došlo do velikog pad vrednosti dinara.
U oktobru je NBS prodala oko 260 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, da bi sačuvala stabilnost nacionalne valute. Jelašić je naveo da je u prošlom mesecu obim prometa na međubankarskom deviznom tržištu iznosio oko 4,2 milijarde evra, a NBS je u tim transakcijama učestvovala sa svega 6,4 odsto.
Na kurs dinara utiču svetska kriza, koja je dovela da pada opšte likvidnosti finansijskog tržišta, rasta bankarskih kamata i marži u svetu, a na domaćem „terenu” atmosfera da se može povećati javna potrošnja. Pritisak na kurs je i zbog inflatornih očekivanja građana, koji imaju loše uspomene iz devedesetih godina, rekao je Jelašić.
Komentarišući najčešća pitanja i ocene u medijima o kretanju kursa,Jelašić je rekao da su netačne tvrdnje da se više isplati štednja u evrima i ponovio da će sa dinarskom štednjom građani uvek zaraditi više od međugodišnje ukupne inflacije, koja je u oktobru dostigla 10,5 odsto.
Uzimanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima je rizično i može biti skuplje zbog mogućeg jačanja ove valute prema dinaru i drugim valutama, podsetio je Jelašić i naveo da je u poslednja dva meseca dinar oslabio prema evru za 11,2 odsto, a prema „švajcarcu” 22,8 procenata. On je demantovao i tvrdnje da banke povlače novac iz Srbije,uz podatak da su se samo u oktobru banke zadužile u inostranstvu za 830 miliona evra.
Otplata, odnosno refinansiranje državnog i privatnog stranog duga u idućoj godini, koja iznosi oko 50 odsto deviznih rezervi, neće biti problem. Ali ako kreditni rejting BB minus pređe na još goru listu u 2010. će biti problem, rekao je Jelašić.
B. Dumić
[objavljeno: 04/11/2008]
