Izvor: Politika, 08.Jun.2013, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije su već realno niže za trećinu
Mnoge olakšice i oslobađanja treba dobro pretresti i revidirati
Ne može se budžet izdvojiti i izolovano posmatrati (prihodi, rashodi, deficit, javni dug), jer je on preraspodelni instrument, tako da se mora usko vezati za monetarnu politiku, spoljnotrgovinsku i platnobilansnu politiku, sistem raspodele, ali i za realni sektor. Njegovo stanje je i „proizvod” ovih delova privrednog sistema i makroekonomske politike. Inače, postoji među njima potpuna nekoordinacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Ako budžetske subvencije konvertujemo u niskokamatne selektivne dugoročne kredite uključene u monetarnu politiku centralne banke rešavamo problem visokog budžetskog deficita, uz konverziju stranog zaduživanja u normalno domaće jevtino i povoljno finansiranje. Time i teret kamata naglo obaramo (koje su u 2011. iznosile 44 milijarde dinara, u 2012. godini 68,2 milijarde). Kod socijalnih rashoda (penzije, davanja za nezaposlenost, naknade za bolovanja, ostali socijalni transferi), kako smo ranije naveli, nema osnova za zamrzavanje. Oni su praktično već četiri godine zamrznuti s rastom od četiri odsto godišnje i inflaciju od gotovo 13 procenata. Ne igrajmo se životima ogromnog dela populacije! Penzije su postale jedan od glavnih izvora izdržavanja porodica. Ali, javlja se nužnost reforme penzionog sistema zbog sve većeg broja penzionera iz godine u godinu, posebno u odnosu na broj zaposlenih. Dalje, od najavljenih 38 raznih agencija, saveta, komisija... ukinuto je svega sedam, ali je istovremeno osnovano novih pet. Treba ih ukinuti, jer su veliko opterećenje budžeta i privrede, a praktično ničemu ne služe, osim što su mesta za zapošljavanje partijskih kadrova. Davanje subvencija i velikih poreskih olakšica u privlačenju stranih investitora treba odmah napustiti. Penzije su već u poslednje četiri godine realno pale za 30 procenata. Već sada imamo situaciju da od ukupnog broja penzionera (1,7 miliona) njih 990.000 prima manje od 22.000 dinara, a 227.000 svega 11.447 dinara (poljoprivredni penzioneri 9.373 dinara). Socijalnu pomoć prima njih 225.000. Sa godišnjom inflacijom između 11 i 13 odsto zamrzavanje penzija i socijalnih primanja je prava katastrofa. Tim putem ne treba ići. Ali, dalje zapošljavanje u javnom sektoru treba stopirati, kao i porast primanja zaposlenih. Učešće prosečne penzije u prosečnim platama palo je sa 71 odsto (2001.) na svega 54 procenta. Sadašnja prosečna penzija pokriva svega 35 odsto troškova života.
Država ne treba da i dalje plaća glavnicu garantovanih kredita nekoliko poznatih javnih preduzeća, ali ni otplatu kredita za sanaciju poznatih banaka u krizi i stečaju.
Na prihodnoj strani budžeta nema velikih mogućnosti povećavanja sredstava, ali ni povećanja poreskih stopa, posebno u dubokoj krizi i velikoj nezaposlenosti. Mnoge olakšice i oslobađanja treba dobro pretresti i revidirati. Ovde dolazi u obzir i smanjenje sive ekonomije koja učestvuje u bruto-proizvodu sa gotovo 40 odsto. Naplata poreza i doprinosa pala je u ovoj godini na svega 37 do 43 procenta. Potrebna je potpuno drugačija makroekonomska politika i model razvoja (orijentisan sa svih svojih deset podsistema na stimulaciju razvoja i zapošljavanje). Bez dinamičnog razvoja i visoke stope rasta i porasta zaposlenosti i dalje ćemo raditi samo za kamate na kredite kojim finansiramo budžete, ali bez razvoja.
Posebno treba preispitati zaštitnu (carinsku) politiku, jer je prihod od carina drastično smanjen. U 2008. godini prihod je iznosio 68 milijardi dinara, da bi u 2012. pao na svega 35 milijardi. Mora se, nasuprot liberalizmu, uvesti potrebna zaštitna politika domaće privrede, uz snažnu stimulativnu i izvoznu politiku i vrlo selektivnu uvoznu politiku.
Redovni profesor javnih finansija i bankarstva
Slobodan Komazec
objavljeno: 08.06.2013.
Pogledaj vesti o: Penzija
