Izvor: Večernje novosti, 17.Feb.2019, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzije sigurne, ali uz veliku reformu

Za samo pet godina broj penzionera porašće za 300.000 i dostići će dva miliona, što će dodatno opteretiti pio fond. Osnovni model, da zaposleni finansiraju čekove, sigurno će ostati ČAK i kada bi se svi radno aktivni građani Srbije zaposlili, naša država ne bi došla do odnosa između radnika i penzionera koji omogućava održivost penzijskog sistema, od 1:3, jer mi toliko radno sposobnog stanovništva - nemamo. Procene su da će za samo pet godina lista penzionera >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sadržati umesto 1,7 oko dva miliona imena, što će dovesti do problema finansijske održivosti postojećeg penzijskog sistema. Dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ipak, smatra da će penzijski sistem zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti sigurno ostati najvažniji izvor dohodaka većine ljudi u starosti u Srbiji i u toku narednih nekoliko decenija. - Ovaj sistem sada za penzionere obezbeđuje više od četiri milijarde evra, što je blizu 11 odsto BDP, a to u dogledno vreme nijedan drugi sistem ne bi mogao - kaže naš sagovornik. - Međutim, potrebno je da što više zaposlenih, što je veoma teško, ulaže u privatne penzijske fondove, životno osiguranje i druge oblike štednje za starost, kako bi nakon penzionisanja osim državne penzije imali i druge izvore prihoda. S druge strane, što se tiče rasta primanja za najstarije, ona su na početku ove godine povećana u proseku za sedam odsto, što približno odgovara planiranom rastu prosečnih zarada i BDP u ovoj godini, dok znatno prevazilaze očekivanu inflaciju. Svako dodatno povećanje uticalo bi da penzije rastu brže od prosečnih zarade i BDP, što je neodrživo, smatra profesor Arsić. Osim toga, ističe profesor, vrlo je moguće da će ovi parametri biti i manji nego što je planirano, jer je privreda Srbije, slično kao i ostale u Evropi, u poslednjem kvartalu prethodne godine znatno usporila rast. PROČITAJTE I: Tri godine za konačnu penziju - U takvoj situaciji, kada je moguća recesija, bilo bi neodgovorno i neodrživo da se dodatno povećavaju penzije - kaže naš sagovornik. - Mislim da bi naredno povećanje trebalo da bude tek početkom 2020. godine, u skladu sa novim pravilom indeksacija penzija.FORMULA U MINISTARSTVU za rad smatraju da bi se napravila formula za usklađivanje penzija mora da se zna kolikom količinom novca se raspolaže. Cilj je da prosečna penzija u Srbiji bude viša nego sada i da bude na nivou minimalne potrošačke korpe, odnosno 36.000 dinara, koliko je u ovom trenutku. Za profesora Arsića odluka o modelu usklađivanja penzija biće doneta u političkom procesu, verovatno uz prethodni dogovor sa MMF. - U jednoj godini bi jedan model dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni generisali sličan rast - ističe on. Naš sagovornik smatra da dva osiguranika koji su tokom radnog veka uplatili jednak iznos doprinosa, treba da dobiju jednaku očekivanu sumu penzija. Modeli, u osnovi, znače da ako se očekuje da osiguranik 10 odsto duže koristi penziju, njegova penzija treba da bude za toliko procenata manja - što većina ljudi smatra pravičnim. Sličnog je mišljenja i Katarina Stanić, iz Centra za liberalno-demokratske studije. Ona naglašava da je za striktno poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. - Onaj ko ode ranije u penziju, duže je prima od nekoga ko radno mesto napušta kasnije, na osnovu starosne granice - kaže Stanić. - Pravično je da u ukupnom iznosu "životna" penzija svih penzionera koji su radili i doprinosili isto, bude ista. Možda bi visina kaznenih poena mogla da se koriguje naniže, ali oni svakako prate logiku penzijskog osiguranja i postoje i u drugim penzijskim sistemima. PREMA CENAMA I ZARADAMA MISLIM da bi najpogodnije rešenje bilo da se penzije indeksiraju prema prosečnom rastu cena i zarada, pri čemu bi se jednako vrednovali, objašnjava prof. Arsić. - Uz inflaciju od tri odsto i rast plata od šest procenata, penzije bi rasle po stopi od 4,5 odsto - kaže profesor. - Prednost ovog načina je u tome što su podaci o zaradama i inflaciji jasniji, dostupni su sa malim kašnjenjem i nisu podložni čestim revizijama. Za održivost ovakvog modela ključno je da zarade ne rastu brže od produktivnosti, što bi moglo da se dogodi ako bi država preterano povećavala plate zaposlenih u javnom sektoru.

Nastavak na Večernje novosti...