Izvor: B92, 09.Maj.2010, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije će izdržavati domaćinstva
Beograd -- Ako se nastavi opadanje učešća plata u strukturi prihoda, prosečno srpsko domaćinstvo uskoro bi mogli da izdržavaju penzioneri.
Poslednji statistički podaci pokazuju da je udeo zarade u porodičnom budžetu 45,7 odsto, a pre dve godine bio je skoro dva odsto veći. Za toliko je i povećano učešće penzije u našim ukupnim mesečnim primanjima, pa sada one čine više od trećine, tačnije 31 odsto kućnog budžeta.
Ova promena posledica je krize >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja se lane iz sveta prenela u Srbiju. Jer, u većini naših firmi smanjene su plate, ukinuti su brojni dodaci i stimulacije, mnogi su ostali bez posla, a to se, naravno, prenelo na novu strukturu prihoda domaćinstva.
Prosečna penzija oko 200 evra
Prosečna penzija u Srbiji iznosi 19.785 dinara, a raspon se najčešće kreće od 8.000 do 21.000 dinara. Penzije čine 31 odsto ukupnih mesečnih prihoda domaćinstva u Srbiji.
Kada se govori o toj strukturi, ostatak prihoda dopunjavaju: zarada van radnog odnosa (honorarni rad), sezonski poslovi, socijalna davanja, „donacije" od rođaka iz inostranstva, krediti, pokloni, pomoć sa sela... Ovo nije nimalo beznačajna „infuzija", jer se njome popunjava skoro petina kućnog budžeta.
Ekonomisti procenjuju da plata bar do kraja ove godine neće povratiti dominantan položaj u strukturi porodičnog prihoda. Jer, iako statistika najavljuje izlazak iz recesije, nezaposlenost i dalje raste, a zarade još padaju. Kako će biti naredne godine - to još ne žele da prognoziraju.
„Struktura prihoda prosečnog srpskog domaćinstva je krajnje nepovoljna", kaže Vladana Hamović, ekonomista.
Plata u Srbiji 336 evra
Prosečna srpska zarada, inače, dostigla je 33.508 dinara, oko 336 evra. Statistika kaže da su najdeblje koverte u Novom Beogradu, u proseku „teške" su 51.359 dinara, što je za gotovo 18.000 više od srpskog proseka. Sledi, takođe, beogradska opština Surčin, gde su primanja neznatno niža i iznose 51.315. Treće mesto „drži" još jedna beogradska opština - Lazarevac, sa prosekom od 47.649 dinara.
Ona objašnjava da „u našim prihodima stalno raste udeo penzija, a smanjuje se udeo zarada. To govori ne samo da smo sve starija nacija, nego i da nam je ekonomija na klimavim nogama i da se novim proizvodom ne obezbeđuje dovoljna dobit. Proizvodnja ne radi ni blizu onim kapacitetima kojima bi mogla, posledica su velika nezaposlenost i, naravno, sve tanje koverte".
U situaciji kada plata pada, a uz to mnogima kasni po nekoliko meseci, ljudi se snalaze - „cveta" siva ekonomija. Naravno, smanjuju se prihodi države, pa opadaju i izdvajanja za socijalno najugroženije. Primanja po osnovu socijale sada učestvuju tek sa 1,8 odsto u ukupnim prihodima srpskog domaćinstva.
U budžetu prosečne porodice u centralnoj Srbiji udeo plate je 42,5 odsto. U Vojvodini je veći za oko dva odsto. Najveće učešće u prihodu domaćinstva zarade imaju u Beogradu - čine 53,1 odsto kućnog budžeta. To je i logično, jer su i primanja u glavnom gradu najveća.
Lični izdaci oko 47.500 dinara
Prema statistici, prosečno domaćinstvo u prošloj godini je raspolagalo mesečno sa 47.639 dinara. Od ovog iznosa na takozvanu ličnu potrošnju odlazilo je 42.548 dinara. Najveći izdatak bio je za hranu (42,1 odsto), sledilo je plaćanje komunalija (struja, grejanje, voda...), pa prevoz. Ubedljivo najmanje se davalo na obrazovanje.
Sa druge strane, penzije su najmanja potpora domaćinstvima u unutrašnjosti Srbije. Tamo čine 29,4 odsto mesečnih raspoloživih prihoda. U Beogradu dopunjuju kućnu kasu sa 35 odsto. U Vojvodini učestvuju sa 30 odsto u ukupnim prihodima domaćinstava. Valja ukazati na to da iz godine u godinu raste učešće penzija u prihodu našeg domaćinstva.
Prihodi domaćinstava u naturi beleže manji rast, i na republičkom nivou su sa 5,1 odsto, koliko su iznosili pre dve godine, povećani na 5,4 odsto. U Beogradu oni su gotovo simbolični i porodični budžet popravljaju sa 0,8 odsto. Međutim, u gradovima u unutrašnjosti Srbije prihodi u naturi su dostigli 8,1 odsto kućnog budžeta.
Inače, prihod u naturi, po statističarima, podrazumeva pomoć rođaka sa sela u delu namirnica, ogreva, ili pak prijatelja, kada su u pitanju razne usluge, razmena... Tako vam prijatelj popravi auto, a vi njemu vodokotlić, ili mu, pak, pružite neku drugu uslugu.
