Izvor: B92, 20.Sep.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije: Sindikati vs Krkobabić
Beograd -- Zahuktava se polemika Vlade i sindikata o izmenama zakona o PIO. Sindikalci traže da na čeku bude bar 60 odsto od plate, a Krkobabić kaže da je već sada više.
Interes penzionera sasvim različito tumače sindikalni predstavnici od članova republičke vlade.
Svađa oko predloženih izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju se nastavlja, pa i dodatno "zakuvava".
U ponedeljak počinje i prikupljanje potpisa kako bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od Skupštine Srbije tražilo raspisivanje referenduma za povlačenje spornog zakona i za njegovo vraćanje na javnu raspravu.
Međutim, potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ne vidi ništa sporno u zakonu, a primedbe sindikalaca, kao i akciju da se ovaj propis povuče - ne razume.
"Nejasno je zbog čega sindikati traže da se ispuni uslov koji već postoji u predlogu Zakona o PIO, a to je da se garantuje da penzije neće padati ispod 60 odsto prosečne zarade u Srbiji", rekao je vicepremijer Krkobabić i dodao da "sada penzije učestvuju sa 63,5 odsto u prosečnoj zaradi, i nemojte me terati da garantujem manje od onoga što se već daje".
Potpredsednik Vlade dodaje i da nema logike da se takva odredba u zakonu ugrađuje u uslovima kada je dogovoreno da se plate i penzije usklađuju u istom procentu. "Odnos između ta dva primanja ostaće godinama isti, sve dok se primenjuje isti princip", rekao je Krkobabić.
U Krkobabićevom kabinetu podsećaju i da sindikati traže da najniža penzija iznosi 25 odsto od prosečne zarade iz prethodne godine, što je, ocenjuju u kabinetu, takođe suvišan zahtev, jer "predloženi projekat nudi bolje rešenje, a to je da garantuje 33,5 odsto od prosečne plate iz prethodne godine”.
"To znači gotovo 50 odsto više od onoga što oni traže", izračunao je Krkobabić, i ocenio da sindikati "ili nisu razumeli podatak ili nisu pročitali Predlog zakona o PIO”.
On je dodao i da sindikati imaju dosta prostora za borbu i ostvarenje prava svojih članova i u drugim segmentima kao što su - borba za osmočasovno radno vreme, redovna isplata plata, godišnji odmor ili plaćanje prekovremenog rada i noćnog rada, plaćanje poreza i doprinosa poslodavaca...
Predstavnici sindikata, međutim, ne smatraju da su zaključci vicepremijera "na mestu”. "Ja sam diplomirani pravnik i sasvim dobro razumem zakone. Tačno je da su trenutno penzije iznad 60 odsto od prosečne plate, ali je taj odnos promenljiv", kazala je Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije.
Ona kaže da će "usklađivanja ubuduće biti uglavnom u skladu sa inflacijom, a to znači da će veoma brzo ovaj odnos biti mnogo nepovoljniji. I pri tom ne misilim da će se to osetiti kroz nekoliko godina, već veoma brzo. Tačnije, oni koji se danas penzionišu mogu da očekuju primanja koja su iznad 60 odsto od plate, ali onima koji to učine za, na primer, dve godine, penzija će biti svega 40 odsto od republičke zarade. Takva će primanja biti socijalna kategorija, a to je nedopustivo".
Savićeva kaže da sindikalcima nije jasno ni kojom se računicom vodi potpredsednik Vlade kada prognozira da će minimalne penzije ubuduće biti 33,5 odsto kada nijedna zaštitna odredba nije uneta u zakon.
"Ne samo što je izbrisan zaštitni mehanizam o iznosu prosečne penzije, već je uklonjen i onaj koji propisuje iznos minimalne penzije", dodaje Savićeva, i pojašnjava da "ovakve zaštitne odredbe ni ranije ne bi postojale ukoliko ništa ne znače i ukoliko se iznosi penzija sami po sebi podrazumevaju”.
Krkobabić: Brinuo sam i o zaposlenima
Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da je u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) mogao da pokrene i druga još "tvrđa" pitanja, ali da to nije učinio „iz prostog razloga što je vodio računa i o interesima zaposlenih, a ne samo penzionera".
"Mogao sam da pokrenem i pitanje povećanja stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, koja je najniža u Evropi. Sigurno bi Međunarodni monetarni fond prihvatio takvo rešenje bez problema, jer imamo nepovoljan odnos zaposlenih i penzionera", rekao je Krkobabić.
On je naveo da je imao u vidu zaštitu zaposlenih, ali i poslodavaca, koji su ionako već u teškoj ekonomskoj situaciji.
"Nisam dozvolio da se poveća stopa doprinosa koja sada iznosi 22 odsto na iznos ukupne bruto zarade (11 odsto teret poslodavca i 11 odsto na teret plate radnika), kako ne bi došlo do smanjenja plata radnicima u preduzećima i do daljeg opterećenja poslodavaca koji su inače, već u teškoj situaciji", kazao je on.
Krkobabić je dodao i da "nije želeo da takvim rešenjem utiče na ekonomsku stabilnost privrede".
Pratite specijal: NIS na berzi
