Izvor: Banke.Online.rs, 28.Maj.2013, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penali za odlazak u penziju

U kategoriji zaposlenih, koji čine 80 posto ukupnog broja penzionera, pun staž je prošle godine odradilo svega 45,8 posto. Do kraja ove godine uštede u budžetu za isplatu penzija mogle bi biti oko 3,9, a naredne 5,5 milijardi dinara samo po osnovu toga što je Srbija pre dve godine započela penzijsku reformu kroz povećanje starosne granice, više je nego dovoljan razlog da se za sada ne razmišlja o novom pooštravanju uslova za odlazak u penziju, niti o izjednačavanju uslova za penzionisanje muškaraca i žena na 67 godina. Vlada, pored ove uštede očekuje da će po osnovu povećanja stope doprinosa za PIO sa 22 na 24 posto dodatno upumpati u budžet oko 25,3 milijarde dinara. S druge strane, kao jednu od mera za smanjenje budžetskog deficita predlaže se uvođenje penala za prevremeno penzionisanje, odnosno za one koji ubuduće u penziju budu odlazili samo po jednom ispunjenom uslovu – godinama života, ali i bonuse za sve koji ostanu pun radni vek na poslu. Ukoliko se uvedu penali, konačan iznos penzije mogao bi biti manji za 6 posto po svakoj godini penzionisanja pre regularne dobi, ali i da se po istom principu nagrade oni koji rade duže. U PIO fondu kažu da kod nas ne postoji kategorija prevremenih penzija. One su ukinute još 1996. godine. Ukoliko bi se išlo na uvođenje penala za “prevremeno” penzionisanje, u zakonu bi morao prvo da se nađe ovaj termin pa tek onda da se utvrde i penali i bonusi. Penali postoje u većini evropskih zemalja. Reč je o trajnom umanjenju penzija, čime se na neki način kažnjavaju svi oni koji su otišli u mirovinu pre nego li su ispunili godine staža potrebne za penzionisanje. Postavlja se, pitanje ko je od budućih penzionera u Srbiji motivisan da ostane na poslu do ispunjenja oba uslova – i godine staža i starosti. U prilog tome ide i podatak da svaka druga žena i tri četvrtine muškaraca u starosnu penziju odlazi pre nego što napuni godine starosti za penzionisanje propisane zakonom. Računica pak pokazuje da bi zamrzavanje penzija u 2013. i 2014. godini omogućilo da se učešće rashoda za penzije približi ciljanoj vrednosti od 10 posto BDP-a u 2020. godini. Uštede bi bile oko 0,4 posto BDP-a u svakoj godini.

Nastavak na Banke.Online.rs...