Izvor: Kurir, 25.Jun.2011, 10:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUTUJ, EVROPO!
Ovde ni Čak Noris ne bi pobedio na tenderu! Srbi bi i plug pokvarili. Sa uvođenjem demokratije u Srbiju je stigao važan institut zapadne civilizacije - javni konkurs. Kad se već troše državne pare, da se zna na šta i da svako ima šansu.
Ovde ni Čak Noris ne bi pobedio na tenderu! Srbi bi i plug pokvarili.
Sa uvođenjem demokratije u Srbiju je stigao važan institut zapadne civilizacije - javni konkurs. Kad se već troše državne pare, da se zna na šta i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << svako ima šansu. Političari i moćnici bili su zgroženi, uplašeni, u panici. Burazerska ekonomija na kojoj smo počivali od početka osamdesetih trebalo je da doživi krah. Trebalo je. Međutim, vrlo brzo su se organizovali.
- Da dobijem još samo dva, tri tendera, i u penziju - postao je moto srpskih tašna-mašna biznismena i paradigma naše države, (praznog) budžeta i sama suština posledica svetske ekonomske krize koja se stuštila na našu moćnu, ali žilavu privredu. Tender je postao sušta suprotnost javnog konkursa - model korupcije na svim nivoima koja je, ipak se pokazalo, veći problem za naš put do Brisela nego Mladić i Karadžić zajedno.
Evropske agencije za suzbijanje prevara i korupcije (OLAF i GRECO) spremno su reagovale još dok je Mladić jeo jagode u pritvoru Specijalnog suda - Srbi, urazumite se. Dok ne suzbijete korupciju na makar razuman nivo, ništa od EU druženja. Preispitajte privatizaciju, uhapsite nekog bivšeg ministra ili premijera, kao Hrvati.
- Ne može neko da bude ministar privatizacije, a potom konsultant investicionih fondova - poruka je Dragoljuba Mićunovića svojim partijskim kolegama. Koju nisu ni čuli.
Jer, partijske kase umnogome zavise od tenderskih dogovora i „biznismenskih“ donacija. I dok smo pod reflektorima EU uperenim u privatizaciju i pod nadzorom budžetskih patrola MMF, daleko smo od dozivanja k pameti, jer partijske kase umnogome zavise od tenderskih dogovora i „biznismenskih“ donacija. I to od svilajnačke fiskulturne sale do izgradnje Koridora 10 (šta to beše?), ili uvoza lokomotiva...
Zato nam je budžet prazan, o hapšenjima se samo šapuće u kuloarima, a sve više nam se čini da se pojavljuje alternativa koje već godinama ni u jednom govoru - nema. Kao da nekome ne odgovara da dobijemo datum za kandidaturu, jer tada ćemo, hteli ne hteli, morati da poštujemo neki red.
