Izvor: Blic, 06.Avg.2013, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozren Vukajlović bio Titov pilot skoro dve decenije
Za rad u neposrednom Titovom okruženju birani su najbolji ljudi posebnog kova. Može samo da se zamisli kakvi su bili piloti koji su ga vozili, kao što je Ozren Vukajlović, pukovnik u penziji. Kad je predsednik bio u pitanju, nisu slušali ni kontrolu leta. Ozren Vukajlović, pukovinik u penziji
Put u Havanu, na Samit šefova vlada nesvrstanih zemalja 1979, bio je poslednji Titov državnički put. Na takva daleka putovanja naša delegacija išla je sa dva aviona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prvi, “jedinica”, poletao je 30 minuta pre Titove “dvojke”, noseći osoblje i opremu, ali i služeći kao izvidnica meteoroloških prilika. Tokom leta iz bezbednosnih razloga, da se ne bi znalo u kojoj je letelici Tito, menjali su mesto... Tokom šest dana samita u Havani je bilo vreme kao u raju, a baš na dan povratka počele su kiše.
- Ja na pisti, a kontrola leta kaže da ne postoje uslovi za poletanje. Onaj ispred aviona odbija da skloni podmetače... Izađem iz aviona, sam ih sklonim, vratim se u kabinu i dam gas! Točkovi mi dopola bili u vodi, ali poletim... Posle pola sata zove me general Žutić, pilot “dvojke” sa Titom, i oni su poleteli tako... A posle nas niko! Sve su delegacije narednih sedam dana ostale na Kubi - kaže Ozren Vukajlović (81), pukovnik u penziji.
Kad smo leteli s Titom, nismo slušali ni kontrolu leta: Vukajlović s Titom
Po završetku vojne škole deset godina bio je nastavnik letenja, a onda 1962. prebačen u jedinicu koja je vozila Tita. Ili je bio kopilot Nikoli Žutiću, ili je upravljao „jedinicom“ sve do Titove smrti. Žutić i on vozili su Tita i na njegovom poslednjem putovanju na operaciju u Ljubljanu.
Navigacija
Još šezdesetih godina prošlog veka Titov avion bio je opremljen sistemom za navigaciju koji je koristio i predsednik SAD. Tek deceniju kasnije taj sistem će prestati da bude važna vojna tajna i ući će u širu upotrebu.
Tito je voleo da na posebnoj karti sa ucrtanom maršrutom i na visinomeru na svom radnom stolu prati let, inače se nije mešao u posao pilota. Nerviralo ga je samo kad je na dalekim putovanjima morao da sleće usput zbog goriva, jer je tada morao da se sreće sa liderom zemlje domaćina i da vrši smotre.
Zato ga je, priča Vukajlović, prilikom nabavke novih aviona jedino zanimao dolet. I kad su sedamdesetih kupovana dva “boinga 727”, tražio je da se jedan deo prtljažnika pretvori u rezervoare.
Vitrine u stanu na Novom Beogradu, gde živi sam kao udovac, prepune su uspomena na te dane.
- Ovu kutiju poklonio mi je Sandro Pertini, predsednik Italije, ovo je od predsednika Sudana... a ovo je od jednog predsednika, zaboravio sam kog... - priča. Tito mu je poklonio zlatan sat sa potpisom, Nikolaj Podgorni, predsednik SSSR lovačku pušku... a on na ruci i danas nosi pilotski sat, dar jordanskog kralja Huseina.
Sat poklon od Josipa Broza Tita
- Vozim kralja iz Beograda na Brione i njegov ađutant mi kaže: Njegovo veličanstvo pita da li biste mu dozvolili da malo upravlja avionom? Kralj je bio pilot, imao je “boing”, samo manji. I ja mu dam komande. Sutra, kad sam ga sa Briona vozio u Ljubljanu, on skine sat sa ruke i da mi ga...
Posle Titove smrti, Vojska je “boinge” prodala „Aviogeneksu“, a Vukajlović se penzionisao, pa je i on otišao za avionima. „Aviogeneks“ ga je “iznajmio” Egipćanima, pa je za njih leteo do početka rata u SFRJ.
- Od tada nisam leteo, ali sad da mi daju “boing”, bila bi dovoljna dva dana pripreme... - kaže.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Penzija
