Izvor: Večernje novosti, 17.Maj.2015, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Organski život uz puno ljubavi

JOŠ jedno proleće u pirotskom selu Vranište, živi i zdravi dočekali su osamdesetogodišnjaci, penzioneri Mirjana i Jovan Jovanović. Nekadašnji livac MIN-a i domaćica ne broje godine provedene u selu, na Jovinoj očevini, zato što su im se smučile ili što im je teško, već tek onako, da se zna. Nije im teško, nisu se nijednog momenta pokajali što su došli. U kući na vrh sela, da putu ka Velikom Delu, vrvi od života. Skromnu penziju dopunjuju malenim stadom od desetak ovaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i isto toliko pravih seoskih kokošaka, preostalih od mnogobrojnih kuna. Imaju za sebe nešto će preteći za sinove u gradu, a nešto će se i prodati. Svaka kokoška, svaka ovca i jagnje, kod Jovanovića ima svoje ime, za koje se pobrinula Mirjana, koja i brine o stoci. Ovo proleće im je bilo baš berićetno: - Sa ovcama razgovaram kao sa ljudima. Ujutro ih pustim na ispašu, u podne ih zatvaram, u smiraj dana smo opet na livadi i tako svaki dan. Njih devet mi je ojagnjilo po dva, a jedna čak tri jagnjeta. Uz ispašu ih pomalo prihranjujem kukuruzom i to su svi troškovi oko njih. Jedna je Bela, druga Crnka, ovan je Toni i tako redom. Po deset puta ih noću obilazim, kada otpočne jagnjenje - priča Mirjana, kojoj priznaju da čuva najbolje i najdeblje ovce u celom kraju. Jovanovići i ne znaju šta je organska proizvodnja. Čuli su o tome nešto preko televizije, ali se iz ovih ili onih razloga, a najviše zbog štednje na koncentratima i dodacima, trude da svoju stoku čuvaju na način kako se to činilo vekovima. Jato šarenih kokošaka je povazdan u dvorištu, kraj štale i gomile pregorelog ovčijeg đubriva. Sa prvim mrakom, zajedno sa domaćinima ulazi u kuću, tačnije predsoblje. Tamo su najsigurnije od kuna, koje haraju poluopustelim selom. - Jedino smo domaćinstvo u selu koje je uspelo da očuva svoje kokoške. Istina do sad su mi kune zaklale desetak, a onda sam odlučila da ih čuvam u predsoblju. Od kuna ne pomaže nikakva žica ili rešetka, provuku se tamo gde nisi mogao ni da sanjaš i naprave lom - priča ova visprena starica, koja je od pojedinih komšija doživela i nerijatnosti, upravo zato što se vratila iz grada u selo. * Baka Mirjana - Ljudi su poslednjih godina postali čudni. U selu ih je veoma malo, mnogi starci žive sami kao panjevi. Oskudevaju u svemu, nakupila se gorčina i nemoć u njima, potomci ih ne obilaze i jedva čekaju nekoga ili neki povod da se "istresu" i nasrnu. Meni je jedan komšija nedavno, motkom gotovo ubio sjagnjenu ovcu, koja je prošla pored njegovo šljivika. Kada sam krenula da odbranim bravče, udario me po rukama i zato mi je platio na sudu. Nije me to obeshrabrilo. Ni mene ni Jovu sa kojim ću ovde živeti i čuvati stoku dok god mogu - optimistički tvrdi Mirjana, koja i u 81. godini života, bez ikakvih problema dohvati sekiru iscepa drva, kao da je tridesetak godina mlađa. n RECEPT IZ SEOSKE BAŠTE GRUPA namernika, koja se nedavno našla u Vraništu, zbunjena bistrinom uma ove žene, pitala ju je čime se bavila dok nije postala penzionerka. - Bila sam prosvetna radnica - odgovorila je starica i priznala da se samo šali. Recept za zdravlje je, kaže ona, prirodna hrana i život bez stresa. U kući Jovanovića se uopšte ne jedu paštete, konzerve, suhomesnati porizvodi, sokovi i slično, ali je na stolu uvek neka čorba, pasulj, kupus, ovčetina, pihtije od boba, luk i ostalo iz seoske bašte.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...