Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 08:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Orden za hrabrost i dve hiljade na računu

Vojni penzioner Nikola Dragović, koji je devedesetih godina napustio Hrvatsku, za smeštaj u vojnom hotelu „Galeb” Ministarstvu odbrane duguje 22.000 dinara, ali kamata iznosi više od 650.000 dinara

Nikola Dragović (66), zastavnik prve klase u penzije, u poslednjih nekoliko meseci pokušava da savlada veštinu dobro znanu većini stanovnika Srbije. To je umetnost preživljavanja. I to sa mizernih 2.500 dinara mesečno. Upravo toliko novca ovom heroju, odlikovanom ordenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za bezbednost i odbranu zemlje zbog zasluga u bombardovanju 1999. godine, ostane na računu nakon odbitaka na ime duga za stanovanje u vojnom hotelu „Galeb” i kredita koji je morao da uzme kako bi opremio stan. Naš sagovornik je, kao i hiljade njegovih kolega, za vreme rata u Hrvatskoj 1992. godine bio prinuđen da napusti vojni aerodrom Zemunik kraj Zadra, na kojem je do tada radio. Sa samo dve torbe, dvoje dece i suprugom došao je u Beograd. Sva imovina ostala je u Hrvatskoj.

Njegova prva beogradska adresa bila je hotel „Šumadija”, koji je plaćao iz sopstvenog džepa. Nakon toga, vojska ga je smestila u objekat „Galeb”. U dve skučene prostorije, preuređene kancelarije, ukupne površine 14 metara kvadratnih, Dragović je, kako kaže, proveo 13 godina.

– U svaku sobu su bila ubačena po dva kreveta. Jedva smo uspevali da se mimoiđemo. Na spratu se nalazilo samo jedno zajedničko kupatilo, koje su koristili stanari. Kada je inspekcija Ministarstva odbrane posetila taj objekat, u kojem je nekada bio vojnoizdavački novinski centar, utvrdila je da su uslovi nehigijenski, da postoji mogućnost zaraze i crevnih bolesti. Možete li da zamislite poniženje koje sam osetio kada sam uneo torbe u te improvizovane sobe – počinje svoju priču naš sagovornik.

Dragović tvrdi da nikada nije dobijao račun za smeštaj u ovom hotelu, ali da mu je od plate oduziman određeni broj bodova za korišćenje ove dve sobe.

– Potpisao sam ugovor sa tadašnjom Vojnom ustanovom „Dedinje” o korišćenju smeštaja u „Galebu”. U tom ugovoru nije naveden iznos stanarine. Kao i sve moje kolege koje nisu imale rešeno stambeno pitanje, a imali su dvoje dece imao sam pravo na 850 bodova na ime rešavanja stambenog pitanja. Dok sam stanovao u „Galebu”, oduzimano mi je 400 bodova, što znači da sam plaćao taj smeštaj. Ipak, krajem devedesetih godina država me tužila. Morao sam da otplatim dug i desetostruko veće kamate – nastavlja Dragović, uz opasku da on nije jedini nevoljnik kojeg muče ovi problem, već da muku deli sa desetinama drugih vojnih lica koja su smeštena u sličnim objektima. Ovo je treći put da otplaćuje smeštaj u „Galebu”. Do sada je otplatio više od 300.000 dinara. Trenutno za smeštaj duguje oko 22.000 dinara, ali kamata na ovaj iznos veća je od 650.000 dinara! Presuda je izrečena još 2007. godine, ali je nikada nije video niti je bio na tom ročištu, tako da nije iskoristio pravo na žalbu. Naš sagovornik je, kako kaže, uzalud pisao Ministarstvu odbrane, moleći da mu se otpiše zelenaška kamata na dug. Već dva meseca od penzije koja iznosi 35.000 dinara odbija mu se oko 18.000 dinara. Ispada da je glavnicu duga već otplatio, ali narednih šest-sedam godina moraće da otplaćuje basnoslovne kamate. Osim toga, Dragović se 2005. godine uselio u jedan od vojnih stanova koji je počeo da otkupljuje. Sada nema novca za ratu, niti za račune. Dugovi se gomilaju, a penzionisani zastavnik nema više kome da se obrati za pomoć. Pisao je i predsedniku Tomislavu Nikoliću, ali je dobio odgovor da ne može da mu pomogne.

– Budući da mi je u Hrvatskoj ostala sva imovina, kada sam se uselio u stan, morao sam da ga opremim. Penzija mi je skromna, pa sam i stvari uzeo na kredit. Sve to i dalje otplaćujem. Za život mi ostaje samo 2.500 dinara – žali se Nikola Dragović, vojni penzioner koji nam je u razgovoru skromno priznao da je bio u grupi naših vojnika zaslužnih za obaranje nevidljivog američkog aviona F-117A tokom bombardovanja. Deset dana je, kako kaže, bio zatrpan u podzemnom vojnom objektu na Fruškoj gori, gde je bilo glavno komandno mesto ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Svaki dan su gađani bombama koje su težile od 1.000 do 5.000 kilograma i raketama „tomahavk”.

Nažalost, njegovo ratno iskustvo je veliko. Još se seća suza koje su mu tekle niz lice dok je 1995. godine tokom „Oluje” gledao kako hrvatski pilot puca na kolonu srpskih izbeglica, želeći da uništi 18 raketa koje su Dragović i njegove kolege sakrili i uspeli da iznesu iz Krajine.

Tokom ratnih godina zaradio je probleme sa srcem i posttraumatski stresni poremećaj. Pre nekoliko godina lekari su utvrdili da je ratni vojni invalid sa 60 odsto invaliditeta. Dok je 1999. godine branio zemlju, morao je da ide na ročišta zbog tužbe koja mu je stigla iz Ministarstva odbrane zbog smeštaja u hotelu „Galeb”. Kada je prvi put otišao na sud, nije znao ni kako da se ponaša.

Nikola Dragović jedan je od malobrojnih stručnjaka koji imaju licencu za održavanje svih letelica koje ima Vojska Srbije.

Od 1968. godine do 1979. godine radio je na jedinstvenom podzemnom aerodromu „Željava”, kraj Bihaća. Nakon toga premešten je u Zadar, a ratni vihor doneo ga je u Beograd. Poslednje četiri godine vojne službe proveo je kao predavač u Vojnotehničkoj akademiji u Žarkovu. Kaže da ne žali zbog svog požrtvovanja. Voli vojni poziv.

I danas bi se, uprkos državi koja ga je izdala, a potom i tužila, odazvao na njen poziv.

----------------------------------

Kada avioni poleću iz planine

Podzemni aerodrom „Željava” počeo je da radi 1956. godine iako je njegova gradnja u potpunosti je završena 1974. godine. Spoljnji deo objekta sastojao se od šest pisti sa pet izlaza, a avioni su poletali direktno iz planine. Svako mesto za parkiranje aviona imalo je svoj priključak za punjenje gorivom, uljem, vazduhom, hidrouljem… Nikola Dragović ističe da je ova impozantna građevina bila jedinstvena na svetu. Ideju za gradnju ovog objekta dobio je maršal Tito, koji je nešto slično video u Norveškoj.

Ipak, ističe Dragović, norveški aerodrom bio je mnogo skromniji. Baš sa „Željave” uzleteo je pilot Emir Šišić, koji je oborio helikopter Ujedinjenih nacija. Dragović ističe da su tom prilikom helikopterima poslata tri upozorenja i da slete na pistu. Upozorenja su bila uzaludna, piloti helikoptera nisu hteli da poslušaju naređenja. JNA je napustila ovaj aerodrom 1992. godine, a vojnici su ga prilikom povlačenja minirali.

Iz Ministarstva odbrane do zaključenja ovog broja nisu odgovorili na pitanja „Politike” o tome zašto država vodi spor protiv Nikole Dragovića.

Nastavak na Politika...