Izvor: Danas, 10.Apr.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opsednutost i samoprojektovanje
Tekst profesora u penziji dr Zorana Radovanovića, a i naslov, više odgovaraju tabloidnoj srpskoj štampi nego ozbiljnom listu kakav želi da bude Danas. Zbog čitalaca moram da reagujem na neke od tvrdnji. Naime, da je dr Radovanović ikada bio u nekoj od srpskih bolnica pre hitnih intervencija i posle toga, što inače vrlo dobro znaju i pacijenti i zdravstveni radnici u tim ustanovama, bilo bi mu jasno da ne treba da ponavlja neistine i da time produžava da bude deo hajke, progona >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i zamena teza.
U ovakvim nastupima ima mnogo opsednutosti i samoprojektovanja - otuda valjda toliko pominjanje "para". Analizom stanja u srpskim bolnicama, koje je sprovela tadašnja Evropska agencija za rekonstrukciju, došlo se do procene gde su neophodne hitne intervencije i to je urađeno uspešno, uz poštovanje struke, zakona ove zemlje i propisa Evropske unije - te činjenice ne može da promeni ni raspričani dr Radovanović, bez obzira na želju da uvek bude i policajac, i tužilac, i sudija. Nije to prvi put da ovako nastupa - mnogo puta je napadao sve što je rađeno u vezi sa pandemijom - više puta sam reagovao javno i u toku pandemije i posle toga - kada je iskonstruisana "afera vakcine" dobila žalosne obrise hajke u kojoj je više ljudi provelo mesece u pritvoru. Pravedan sudski epilog tek sledi. Postupanje tokom pandemije jedan je od najbolje urađenih epidemioloških poslova u ovoj zemlji, posle epidemije variole vere.
Veliko je pitanje odgovornosti povremeno naopakog izveštavanja medija i odvraćanja od vakcinacije, kao i učestvovanja u negativnoj kampanji protiv vakcinacije i nekih lekara i zdravstvenih radnika. Sa naknadnom pameću govoriti o pandemiji, uz uvrede i ponižavanja jedan je od najnižih nivoa komunikacije koji je Srbija videla. Kad je pandemija počinjala, rekao sam za novine (to sam ponovio i na sednici Vlade) da je ovo unapred gubitnička pozicija: kad pandemija prođe, ako bude teška, reći će se: premalo smo učinili, ako bude blaža, reći će se da smo preterali - kritika nam ne gine.
Na internet sajtu www.vakcine.rs, od 2010. dostupnom svakom, nalazila se prezentacija Lige za imunizaciju, nevladine organizacije, osnovane u proleće 2010. godine, čiji je predsednik Upravnog odbora tada bio Zoran Radovanović. Kako je na sajtu pisalo: "Za razliku od sve brojnijih kvazinevladinih organizacija (tzv. KVANVO i GONGO), Liga je potpuno nezavisno stručno udruženje". Međutim, u delu PODRŠKA navedeno je: "Finansijsku podršku za održavanje sajta u 2010. godini obezbedila je kompanija GlaxoSmith Kline". To možda objašnjava i motivaciju Z. R. da sa toliko strasti nastupa u medijima. Ministar zdravlja postupao je sve vreme pandemije AH1N1 slušajući struku u stručnim stvarima, a insistirajući da Vlada razmatra sve činjenice i donosi odluke na osnovu zakona. U teškim i složenim okolnostima, uveren sam da smo se ponašali racionalno i najštedljivije moguće, a pritom spremajući se po savetu epidemiološke struke za najlošiji scenario. Prioritet u svim potezima nabavki bio je uvek da se što pre dođe do što veće količine vakcina, da bi se zaštitilo stanovništvo Srbije, u što većem broju i što brže.
Ministarski posao obavljao sam šest godina i devet meseci u periodu jun 2002 - januar 2011. i trudio se da radim na dobrobit građana, moje zemlje i struke. Svaka stvar posle mog odlaska bila je bolja nego na početku tog rada. Verovatno je količina obavljenog posla tolika da Zoranu Radovanoviću i sličnima izgleda kao da je dužina obavljanja posla bila bar dvostruko veća. Sada sam već četiri i po godine na svom poslu redovnog profesora Medicinskog fakulteta, gastroenterohepatologa Kliničkog centra Srbije - pokušavam da pomažem bolesnim ljudima, da naučim nečemu studente i lekare na specijalizaciji, a u međunarodnim krugovima da svoju zemlju predstavljam kao predsednik Evropskog udruženja za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju za 2015. i 2016. godinu najbolje što umem i mogu. Znam da ima ljudi, kao što je i Z. R., koji ne mogu da razumeju da se posao ministra može obavljati posvećeno, pošteno, vredno i profesionalno, i da posle toga čovek može da se vrati u punoj meri svojoj osnovnoj profesiji. Za mene je političko angažovanje u protekloj deceniji bilo prilika ne samo da se "bude ministar", nego da se u teškim okolnostima preuzme odgovornost i uradi nešto dugoročno dobro za narod, zemlju i struku.
Ne želim da više nastavljam obraćanje čitaocima na ovakav način, a nadam se da Z. R. neće izbegavati da se pojavi na sudu po mojoj tužbi, i da tamo dokazuje svoje tvrdnje koje bezobzirno ponavlja već godinama, a ne znam sa kojim motivima.
*Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Pogledaj vesti o: Penzija
