Izvor: Blic, 09.Feb.2010, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odmrzavanje penzija i plata moguće pre 2011.

U slučaju da ove godine Srbija ima veći privredni rast od očekivanog (1,5 odsto), penzije i plate u javnom sektoru mogle bi da budu odmrznute i pre 2011, iako je ranije dato obećanje Međunarodnom monetarnom fondu da neće biti njihovih promena. To će sigurno biti predmet razgovora i prilikom narednih revizija aranžmana s MMF. Ono što je sada izvesno, reforme penzionog sistema, sa kojima će naredne dve nedelje biti upoznata delegacija MMF, biće jedna od glavnih tema juče otpočetih razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlade sa Fondom.

Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, ne isključuje mogućnost da se plate u javnom sektoru i penzije odmrznu i pre 2011. u slučaju većeg privrednog rasta.

- Važno je da vidimo kako će ekonomski ova godina da krene, kakvi su izgledi za poboljšanje. U svakom slučaju, 2010. neće biti nimalo laka. Plate i penzije biće zamrznute. Međutim, u slučaju velikog rasta, one bi mogle da budu povećane, a to bi bio predmet eventualnog razgovora na leto sa Fondom - ukazuje Bajec.

Očekivanja su svih sagovornika „Blica” da će ova revizija biti uspešno završena, te da će Srbija u maju moći da povuče i treću ratu od 350 miliona evra.

Na sastanku koji su juče sa misijom MMF, koju predvodi Albert Jeger, imali premijer Cvetković i Diana Dragutinović, ministarka finansija, potvrđeno je da se svi elementi sporazuma sa MMF u potpunosti sprovode.

Za razliku od ranije, juče je na početku pregovora Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, rekao da je umereni optimista da će i ovog puta Srbija uspešno završiti ovu rundu pregovora sa MMF. Ipak, on podseća da je pred svake pregovore sa tom finansijskom institucijom u poslednjih devet godina bilo obaveza koje je Vlada preuzela na sebe, ali to kasnije nije sprovela.

- U razgovoru sa MMF nije samo reč o reviziji aranžmana već i o sagledavanju šire makroekonomske situacije. Prema sugestijama Fonda, Srbija bi trebalo da ima više investicija i manju potrošnju, veću proizvodnju razmenjivih dobara i veći izvoz. Zatim, veći udeo dinara, a manje evra u finansijskim transakcijama - kaže Jelašić.

Uspešan ishod pregovora sa Fondom očekuje i Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera, koji za „Blic” kaže da Fond neće pristati na povećanje plata i penzija u ovoj godini.

- Ne očekujem ni povećanje poreza, ali samo u slučaju brzog otpuštanja administracije i doslednog sprovođenja drugih ušteda. Najvažnije je da javna potrošnja raste sporije od bruto domaćeg proizvoda - ukazuje Arsić.

Uz opasku da očekuje da pregovori budu uspešni, ali da problemi neće biti rešeni, Vladimir Gligorov, stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku, podseća da je MMF već najavio šta smatra problemom.

- Vlada je preuzela obavezu da smanji potrošnju zamrzavanjem plata i smanjenjem zaposlenih kako ne bi morala da povećava poreze. Obaveze nisu ispunjene, pa će Fond tražiti objašnjenje. Takođe, preuzete su obaveze da se pripremi reforma penzijskog sistema, što takođe nije učinjeno, a ideje koje se pominju u javnosti će svakako morati da se obrazlože MMF-u. U tom kontekstu biće potrebno i obrazložiti šta se misli kada se kaže da bi plate i penzije mogle da se povećaju ako rast bude iznad očekivanog od 1,5 odsto - upozorava Gligorov.

Taj rast, naglašava on, znatno je ispod potencijalnog, pa u tim okolnostima nije lako opravdati povećanje plata i penzija.

Šta nas očekuje

Inflacija - nastavak trenda smanjenja, slaba tražnja i umereniji rast zarada doprinose slabljenju inflatornih pritisaka.

Penzionisanje - podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju i za muškarce i za žene sa 53 na 58 godina, strogo ograničenje profesija sa pravom na beneficirani radni staž, povećanje minimalnog staža, pooštravanje uslova za dodeljivanje porodičnih penzija (mere će se sprovoditi postepeno).

Državne banke - postepeno eliminisanje vlasništva države. Do juna bi trebalo „Privredna banka Pančevo” da se pripoji „Poštanskoj štedionici”, kao i da se privedu kraju pregovori sa privatnim investitorom za „Kredi banku”, dok se za „Srpsku” razmatraju opcije.

Kurs - zadržava se postojeći režim rukovođenog fluktuiranja.

Predmet razgovora i kreditna aktivnost banaka

Monetarna politika biće takođe predmet razgovora. Čelnici Narodne banke Srbije, kako „Blic” saznaje, članove misije Fonda upoznaće i sa planiranom dinamikom smanjenja stope obavezne rezerve bankama. Ta mera neće biti sprovedena odjednom, već postepeno, kako ne bi bila ugrožena makroekonomska stabilnost.

Biće reči i o Bečkoj inicijativi, odnosno o dogovoru stranih banaka sa centralnom bankom da one ne smanjuju nivo kreditnog prisustva u Srbiji, a što je omogućilo refinansiranje postojećih dugova. Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banaka koje posluju na srpskom tržištu postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju obim kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine. Međutim, tokom ove godine očekuje se da taj sporazum bude relaksiran. Za ekonomistu Vladimira Gligorova ova tema čini se važnija od smanjenja potrošnje i fiskalne odgovornosti koje spadaju u „tekuće”. „Veoma važna tema biće kako obezbediti monetarnu i finansijsku stabilnost pošto istekne važenje obaveze u okviru Bečke inicijative. Nestašica kredita i pritisak na kurs mogli bi ponovo značajno da ugroze makroekonomsku stabilnost”, upozorava Gligorov.

Sporazum u okviru Bečke inicijative sklopile su druge zemlje regiona, među kojima su Rumunija i Bosna i Hercegovina.

Nastavak na Blic...

EMportal: Milojko Arsić: Plate i penzije ne odmrzavati do 2011.