Izvor: Blic, 10.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od slepe osobe tražili da se potpiše
VALJEVO – Rosa Grujić, slepa, je na šalteru u Opštini, pokušavajući da overi važan dokument koji joj je neophodan za dobijanje penzije iz Crne Gore, doživela niz neprijatnosti od šalterske službenice.
Rosa Grujić već 15 godina živi u Valjevu i do sada je takav dokument, za Fond PIO u Podgorici, overavan faksimil pečatom dobijala u opštinskom usdu. Međutim na šalteru u prizemlju valjevske opštine bilo je drugačije.
-Ovog puta na kiosku kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Opštine gde se prodaju obrasci za dokumenta, kao slepa osoba, dobila sam preporuku da overu dobijem na opštinskom šalteru, jer je manja gužva, priča Rosa grujić.
- Na žalost, šalterska službenica je bila veoma neprijatna, glasna i neljubazna, i nije mi ni dozvolila da objasnim svrhu tog faksimil pečata kakav, na primer, koriste lekari. Samo je govorila da to mora lično da se potpiše i da ona ne zna kako ću se ja potpisati olovkom. Što je najveći blam i poniženje, ona se sve vreme obraćala devojci koja me je dovezla taksijem do Opštine, kao da ja, pošto sam slepa, ne postojim. Tek posle dužeg ubeđivanja, kada sam joj pokazala da je moj faksimil deponovan u sudu, pristala je na taj način da mi overi uverenje, priča za „Blic" Rosa Grujić, dodajući da nije želela službenicu da pita za ime.
Sličan problem u „nerazumevanju i osionom ponašanju službenika", imala je i pre 15-ak dana kada je u filijalu Zavoda za zdravstveno osiguranje došla kako bi overila zdravstvenu knjižicu.
-Donela sam ličnu kartu i penzioni ček koji su potrebni za overu. Da ne pričam da me nije udostojila ni sa „dobar dan". Ta gospođa je po kratkom postupku tražila odjavnicu iz Podgorice iako u Valjevu živim već 15 godina i svi podaci u ličnoj karti se tiču Valjeva. Nije me ni saslušala, kaže Rosa. Problem je rešila tek sledećeg dana, kada joj je druga službenica u Zavodu za zdravstveno osiguranje overila knjižicu.
Rosa Grujić živi sa slepim suprugom i, kako kaže, smatra da je apsolutno sposobna da najveći broj administrativnih poslova za sebe obavi sama.
-Ponašanje pojedinih šalterskih službenika je krajnje ponižavajuće. Ako je neko slep, krajnja je diskriminacija misliti da on zna manje od onog koji vidi ili da uopšte ne zna kakva su mu prava, zaklkučuje ona.
