Izvor: Blic, 23.Apr.2014, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nišlije žive na recku
Hiljade Nišlija preživljava tako što u prodavnicama hranu kupuje na recku, uz upisivanje duga u svesku do prve pristigle plate ili penzije. Preživljavanje bez novca, kartica i čekova
Nišlije se po primanjima nalaze na 57. mestu u Srbiji sa prosečnom platom ispod 40.000 dinara. Zbog sve nižeg standarda žitelja najvećeg grada na jugu Srbije ovaj način trgovanja sve je izraženiji u poslednje tri godine. Da nije recke, kažu Nišlije, mnogi bi gladovali.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Šta ću, sin ne radi, snaja ne radi, imam dva unučeta i samo moju penziju od 20.000 dinara. Sve je poskupelo, cene su otišle dovraga. Kako preživeti drugačije od 1. do 31. u mesecu? Da mi komšija u dragstoru iz komšiluka ne da na recku, poslednjih deset dana do penzije, za hleb ne bismo imali - poverava se Dragan Mitić.
Neto plate u Nišu
Grad Niš 39.739*
Opština Medijana 42.060
Opština Palilula 27.211
Opština Pantelej 32.452
Opština Crveni krst 44.733
Opština Niška Banja 32.480
*cene su u dinarima
Skoro da nema dragstora koji nije prinuđen da posluje na ovaj način, ali se mnogi plaše da govore o tome, strahujući od inspekcije.
Vlasnik dva dragstora „Bono“ Dragan Kitanović našao je modus da izađe komšijama u susret i odobri im recku, ali i da poštuje sve zakonske propise.
- Robu koju dam komšijama na recku platim iz svog džepa. Otkucam račun i sve je po zakonu, a komšije plaćaju kada prime plate ili penzije posle mesec dana. Dozvoljavam maksimalnu recku do 1.000 dinara kako bi što više komšija moglo da uzme namirnice. Imam pedesetak ljudi iz komšiluka koji se na ovaj način snabdevaju. Toliko mogu da podnesem finansijski - priča Kitanović.
On primećuje da je među komšijama koji uzimaju na recku sve više onih koji su plaćali gotovinom.
- Najčešće su to ljudi koji su ostali bez posla, socijalni slučajevi, penzioneri. Uzimaju se najviše hleb, mleko, salame, brašno, jaja... Pazare na veresiju nekoliko dana pre nego što se očekuju penzije ili socijalna primanja. Izlazim ljudima u susret više iz solidarnosti. Kako da odbijete komšije koji su se našle u nevolji i nemaju drugi izlaz - veli Kitanović.
Anketa: Šta najčešće kupujete na veresiju?
Milun Petković:
Uzimam hleb, mleko, suhomesnatu robu... Penzioneri smo i supruga i ja. Treba plaćati struju, vodu, račune... Dođeš u škripac hteo ili ne, moraš da uzmeš na veresiju.
Stojanka Milovanović:
Penzije male, deca ne rade, moramo da se snalazimo. Samo hleb kupujemo, ostalo uzimamo na recku. Ja primam 16.000 dinara, snaja ne radi, unuk ide u srednju školu
Dagmara Perić:
Polovinom meseca, kada je plata na izmaku, počnem da trošim sledeću zaradu na veresiju. Sve je poskupelo, ljudi imaju sve manje para, većini je ovo jedini način da prežive.
Dejan Vukadinović:
Mnogo mi znači što mi komšija izlazi u susret. Platim, čim dobijem pare. Najčešće uzimam mleko, hleb, margarin, salame, šampone i hemiju za kuću, ponekad sokove.
Dušan Vasković:
Izbegavam zapisivanje, ali ono je neizbežno. To su manji iznosi do 5.000 dinara i uglavnom se odnose na prehrambenu robu. Kod nas je praksa da se plata troši unapred.
Miroslav Vulić:
Izbegavam da uzimam na recku, ali kada se baš desi, trudim se da to bude mali iznos i u kratkom vremenskom periodu. Obično su to sitnice za dnevne potrebe.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Penzija
