Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Apr.2015, 18:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikolić: Nema prostora za povećanje plata

Priče o tome da će građani do kraja godine osetiti pozitivne efekte mera štednje i da će bolje živeti jesu najobičnija fantazmagorija i one mi liče na biblijske priče, da će nam biti bolje sutra, da se još malo strpimo, pa će to buduće doba doći na jesen. Ekonomski parametri kažu da ne možemo očekivati poboljšanja i zato ne vidim prostor da se plate i penzije vrate na nivo pre smanjivanja za 10 odsto, izjavio je danas ekonomista Goran Nikolić.

Nikolić je, gostujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine, naveo da je po statistikama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), bruto-društveni proizvod (BDP) po stanovniku za 12 odsto niži nego 2011. godine, što dovoljno govori o razmerama krize.

Nikolić dodaje da je jedina svetla tačka, činjenica da je u odnosu na 2011. godinu izvoz u evrima porastao za trećinu, te da će rast, pre svega, biti baziran na izvozu, a da bi bilo dobro da Vlada Srbije nekim budućim rebalansom budžeta poveća kapitalne investicije, kako bi izašli iz stanja u kojem se nalazimo popravili performanse.

Nikolić smatra da kontinuitet ekonomske politike u Srbiji postoji već 15 godina, od promena 5. oktobra 2000. godine, ali da postoji diskontinuitet u monetarnoj politici od pre tri godine, te da je politika Narodne banke Srbije lošija nego pre tri godine zbog suviše niske inflacije.

"Kada je fiskalna politika u pitanju, poslednjih šest meseci imamo diskontinuitet, od smanjenja plata i penzija, a mislim da imamo i politiku diskontinuiteta od 2013. godine, kada je u pitanju podsticanje stranih investitora. Zato ne možemo da govorimo da ova vlada, u ekonomskom smislu, traje godinu dana", objašnjava on.

Ocenjujući prvi budžetski kvartal, Nikolić kaže da je činjenica da se budžet puni bolje nego što je očekivano, ali da sporovi sa pozitivnim ocenama Svetske banke (SB), MMF i Evropske komisije (EK) jesu stvar percepcije problema.

"Interesi SB, MMF i EK i naši interesi nisu identični. Ako MMF i SB smatraju da rešavanje problema 500 preduzeća treba uraditi tako što ćemo da ih ugasimo i radnici dobiju otkaz, a neko slobodnije tržište, ja sam skeptičan. SB i MMF daju kredite samo za isplatu otpremnina, kada dajemo otkaze, što nije dobar znak i ne može da dovede do pokretanja proizvodnje", navodi on.

Nikolić smatra da postoji šansa da se u nekim od tih preduzeća pokrene proizvodnja, kao što su Lokomotiva iz Niša ili Petrohemija iz Pančeva, jer su njihove usluge i proizvodi potrebni na tržištu, dok SB i MMF samo gledaju da li možemo da vraćamo kredite.

Nikolić objašnjava da su mere štednje, pre svega, izbor i vrednosni stav svake vlade, u zavisnosti od toga da li je čine socijaldemokrate i levičari ili konzervativci i neoliberali.

"Smanjivanjem plata i penzija smo uštedeli 400 miliona evra, a da je monetarna politika vođena sa inflacijom u sredini koridora, slične bi uštede bile na smanjenju realnih rashoda i povećanju prihoda po tom osnovu", navodi on i dodaje da bi inflacija od četiri odsto bila podsticajna za našu ekonomiju i da bi povećala prihode od PDV i akciza.

Nikolić kaže da smo 2013. i 2014. imali ciljanu inflaciju od oko dva odsto, te da bi njeno povećanje na četiri odsto dovelo do ušteda od barem 300 miliona evra.

"Sa druge strane, mi smo vodili tvrdu neoliberalnu monetarnu politiku, čime smo stegli privredu, smanjili prihode od PDV, akciza i carina, što naravno da odgovara krupnom biznisu, ali što nije podsticajno za izvoz i privrednu aktivnost, već za uvoz", navodi on i dodaje da je samo prošle godine na odbranu dinara potrošeno 1,6 milijardi evra, a dato nije dalo efekte.

Nikolić objašnjava da statistika koja kaže da nam je potrošnja porasla u odnosu na prošlu godinu predstavlja nekorektno urađen posao, jer je ubuhvatila i suzbijanje sive ekonomije u prvim mesecima 2015. a da to nije ušlo u podatke iz 2014. godine.

"Razne ljude smo agresivnom poreskom akcijom iz sive zone uveli u legalne tokove, ali to ne znači da se stvarna potrošnja povećala. Potrošnja je pala, proizvodnja je takođe pala i BDP za industriju je u padu 3,1 odsto za prva dva meseca ove godine", navodi on.

Nikolić kaže da bez aranžmana sa MMF postoji rizik jer naša vlast nije racionalna i kredibilna, da vlast nije odgovorna i da nam treba tutor koji će sprečiti da se ovi raskalašno ponašaju.

On navodi i da je držanje budžetskog deficita pod kontrolom, ali da ćemo mi ove godina, koja bolje od 2009. godine, ipak milijardu i po evra više potrošiti, nego što ćemo da skupimo od poreza, kao i da ćemo opet da se zadužujemo po visokim kamatama na unutrašnje tržištu.

Nikolić ističe da nivo invetsicija1,2 milijarde u 2014. predstavlja samo novi obračun, u koji sada ulazi i ono što kompanije pozajmljuju, kada uzmu kredit.

"Investitor koji odlučuje gde će da investira, kaže da mu je super to što može da drži radnika duže na poslu, a da ga plati manje. Ako neka zemlja nudi manje prava za radnike, on će je izabrati", kaže on.

Nikolić smatra i da projekat "Beograd na vodi", sa samo pet objekata u planu tokom prve faze, ne može da digne našu građevinsku operativu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

NoviMagazin.rs: Krulj: Rezultati realni i optimistični, nastaviti ovim tempom