Izvor: Blic, 03.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada neću otići u penziju
Vlasnik jednog od najoriginalnijih vokala svih vremena, legendarni Tom Džons prvi put će nastupiti u Srbiji 13. novembra na koncertu u „Beogradskoj areni”. U intervjuu za „Blic” pričljivi Velšanin ispričao je šta zna o Srbiji i otkrio tajnu svog uspeha i dugogodišnje karijere.
Ovo je vaš prvi nastup u našoj zemlji. Šta znate o Srbiji i Beogradu?
- Nikada ranije nisam nastupao u Srbiji, ali poznajem vašu istoriju od Drugog svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rata naovamo. Znam da vam se zemlja ranije zvala Jugoslavija i da je u njoj lepo živelo više naroda, kao i da se zemlja raspala tokom 90-ih, što je po meni šteta. Takođe sam čuo da je vaša zemlja veoma lepa i drago mi je što ću je posetiti po prvi put.
Kakav repertoar ste spremili za koncert 13. novembra?
- Imam novi album „24 Hour” sa koga ću pevati nekoliko novih pesama, ali u suštini koncert će biti jedna fina mešavina mojih hitova. Volim da pevam svoje stare hitove, kao što su „Dalilah”, „Green Grass of My Home”, „ What’s New Pussycat”, ali biće tu, na primer, i jedna numera Otisa Redinga „Hard To Handle”, i još puno toga. Nastupam sa sjajnim bendom i sve kritike koje smo do sada dobili bile su sjajne.
Tokom karijere okušali ste se u mnogim pravcima, kao što su rok, pop, kantri, dens, pa čak i tehno. Kakav je novi album stilski?
- Ovaj album se razlikuje od ostalih najviše po tome što sam ja bio koautor većine pesama. Dakle, bio sam mnogo više uključen u ceo proces stvaranja albuma i u njemu se baš ogleda moja ličnost. Postoji jedna pesma koja se zove „Never” i za većinu ljudi koji je čuju to je priča o ljubavi prema jednoj ženi. Međutim, ta pesma govori o muzici i o tome kakav je ona efekat imala na mene kroz život. To je zapravo i poenta, ovaj album je nešto drugo u odnosu na ono što ste očekivali. Zanimljivo je da mi je Bono, pevač grupe U2, napisao jednu pesmu koja se zove „Sugar Dady” i koja je potpuno rok pesma.
Koja je tajna vaše dugovečnosti na muzičkoj sceni?
- Mislim da prvo morate stvarno da volite to što radite, inače ćete propasti. Za mene je to postao način života i nikada nisam poželeo da prestanem time da se bavim. Ja i dalje imam veliku želju da nastupam i zahvalan sam bogu što mi je dao dobro zdravlje i glas koji me i dalje služi.
Većina poznatih ličnosti iz Britanije provede godinu-dve u Americi i vrati se kući. Međutim, to sa vama nije slučaj jer u Americi živite preko 30 godina.
- Ja sam neko ko mnogo putuje, te stoga kada se vratim u svoju kuću u Los Anđelesu, osećam se kao da sam došao negde na odmor. Osim toga, moja supruga sada mnogo manje putuje sa mnom i za nju je naročito bitno da bude na jednom mestu. U Ameriku sam došao 1965. i odmah su mi se dopali ljudi i način života. Onda je tokom 70-ih godina u Britaniji na snazi bio poreski zakon koji je oporezivao skoro 90 odsto prihoda, te su mi ljudi savetovali da se ne vraćam dok se zakon ne promeni. Međutim, ja nikada nisam izgubio kontakt sa Britanijom i često tamo odlazim jer mi tamo žive sin i snaha, kao i brojni prijatelji.
Vaša karijera traje već dugo. Kako uspevate da iznova i iznova pridobijete novu, mlađu publiku?
- U pitanju su pesme koje snimam, kao i činjenica da sam veoma raznovrstan pevač, a i volim to što radim. Sećam se da sam osamdesetih snimio baladu „The Boy From Nowhere”, koja je bila veoma popularna, a zatim samo godinu dana kasnije obradio Prinsovu pesmu „Kiss”, koja je takođe bila hit. Desilo se da sam otišao u jedan pab u svom rodnom gradu i grupa starijih ljudi je na džuboksu pustila baladu. „To je Tom Džons kakvog znamo”, povikali su. Zatim je grupa tinejdžera na istom džuboksu pustila „Kiss” uz komentar: „E, to je pravi Tom Džons.” Međutim, svi su oni u pravu, sve sam to ja jer pravim različitu muziku za različite ljude.
Da li je pravi Tom Džons onaj koga gledamo na sceni ili ne?
- Taj koga gledate na sceni je jedan deo mene. Ja sam na sceni to što jesam, odnosno ne pretvaram se u neku drugu osobu. Međutim, to što vidite na sceni ja ne mogu biti po ceo dan, jednostavno bi mi trebalo previše energije za tako nešto.
Da li planirate da se penzionišete u nekom trenutku?
- Ne planiram penziju uopšte. Pevaću dok god me budu služili zdravlje i glas. Imao sam tu sreću u životu da svoj hobi pretvorim u profesiju. Dok sam bio mlađi i radio po građevinama, kao kelner i trgovački putnik, pevao sam uveče i to mi je tada bio hobi.
Da li se slažete sa konstatacijom da ste vi i fudbaler Rajan Gigs najpoznatiji Velšani?
- Zaboravili ste da pomenete Entonija Hopkinsa, koji je fenomenalan glumac, a takođe je Velšanin. Rajan Gigs je dolazio na moje koncerte na koje je dovodio svoju majku. Upoznali smo se i veoma je prijatan čovek.
Imate li neku poruku za vaše fanove koji će doći na koncert?
- Zaista se radujem tome što ću po prvi put nastupiti u vašoj zemlji i volim da idem na mesta gde ljudi mogu uživo da me čuju kako pe vam i da osete tu strast koju želim da im prenesem.
Odlikovanje kraljice
Pre nekoliko godina ste dobili titulu sera. Kako ste se osećali kada vas je kraljica odlikovala?
- Kada su mi javili da ću dobiti tu titulu, bio sam baš uzdrman jer je to vrlo ozbiljna stvar. Zapitao sam se da li sam to zaslužio. Međutim, onog trenutka kada sam otišao na ceremoniju i kada mi je kraljica prislonila mač na ramena, osećaj je bio zaista poseban.
Nisam osigurao malje na grudima
Mnogo se govorilo o tome da ste osigurali svoje malje na grudima na sedam miliona dolara?
- (Smeh) Da, da, i ja sam čuo tu priču. Neko je to okačio na internet i tako je krenula cela priča. Ali morate priznati da je dobra.
