Izvor: Blic, 19.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni živeti nije celishodno
U debati u Skupštini Srbije o tome da li su penzije ekonomska ili socijalna kategorija, izostala je samo jedna malenkost: prenebregnuta je - doduše teško dokaziva - činjenica, da su penzioneri živi ljudi ili, što bi svakako više odgovaralo pravom stanju, još uvek jedva živi. U poricanju potrebe za nečim tako anahronim kao što je pravo na život, najdalje je otišla jedna poslanička grupa koja je penzionere predstavila kao štetočine jer bi, kako smo čuli, sredstva koja se izdvajaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u penzione fondove mogla celishodnije da se iskoriste za razvoj. Za tako nešto, tvrde isti poslanici, postoji jednostavno rešenje. Penzije treba srazmerno smanjiti za svaku godinu nepotpunog radnog staža. Da ih, uz to, treba držati večno zamrznute, samo se po sebi razume.
Pri tome su, naravno, prećutali da su - po toj osnovi - penzije već smanjene ali su takođe prećutali nešto još važnije: pretežna većina penzionera živi u najvećoj nemaštini. Pokušaji da se pomenuto zapažanje svrsta u populističku demagogiju lako je otkloniti brojkama, koje su - po prirodi stvari - neporecivo aksiomatične. Na osnovu njih je utvrđeno da više od pola miliona penzionera živi u bedi, ispod granice siromaštva.
Kako se, imajući to u vidu, zalaganje za smanjenje penzija može pravdati ekonomskom celishodnošću? Ako je to jedino merilo, tada je još celishodnije da se penzije - zajedno sa penzionerima - potpuno ukinu. U varvarskim društvima su, a i kod nas ne tako davno, stari ljudi koji su „odslužili” svoje, ostavljeni negde u zabiti da umru. Penzije su, drugim rečima, relativno novi izum ali i jedna od najčovečnijih tekovina civilizovanih naroda. Nimalo neopravdana, jer je reč o naknadi za višegodišnji rad. Nisu poslanici zaradili tuđe penzije pa nemaju ni prava da ih oduzimaju. Nemojte samo reći da u Evropi nije tako jer je poštovanje stečenih prava takođe evropska tekovina. Kada bi, uostalom, naši penzioneri znali kakve su otpremnine u Italiji, na primer, polovina bi pala u nesvest, a druga polovina podigla bunu. Ako vam je, otuda, zaista stalo do „ekonomske celishodnosti” kako vam nije palo na pamet da se - i u zemljama mnogo bogatijim od naše - ona uspostavlja ne samo na uštrb siromašnih i nemoćnih, već i na račun onih koji imaju previše.
