Izvor: Politika, 03.Apr.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema penzije za policijskog dorata
Štala konjičke policije, oko podneva. Dugački prolaz po sredini objekta vrvi od uniformisanih lica. Postrojeni u strelce, policajci sedlaju konje raspoređene u dva reda boksova s leve i desne strane. Tih dvadesetak pripadnika ergele Čete konjanika upravo su se najeli sena i zobi. Doratima, vrancima i belcima sad sledi trening u krugu dvorišta sedišta Policijske brigade u Trebevićkoj ulici na Banovom brdu. To je svakodnevna obaveza pripadnika konjičke policije, jedinice koja već 68 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuva javni red i mir, pretražuje nepristupačne terene, razdvaja sukobljene grupe ljudi i patrolira, sve uz pomoć ovih životinja.
Među dvadesetak konja, koliko trenutno ima u četi, dva su predviđena za prodaju. Početna cena, 100 dinara po kilogramu bolesnog i isluženog policijskog konja. Razlog za prodaju je njihovo zdravstveno stanje, zbog čega su ponuđeni na javnoj licitaciji koja je okončana u ponedeljak. Pojedini ljubitelji životinja bili su uzrujani oglasom za prodaju službenih konja, objavljenom u našem listu. Bojazan da bi mogla da ih kupi neka klanica dodatno su zakrčkali pojedini mediji. Strah, ipak, nije opravdan.
– Prodaja službenih konja spada u redovnu obnovu stada. Starije, islužene životinje ili one koje zbog bolesti ne mogu da služe našim potrebama prodajemo, a umesto njih kupujemo mlada grla. U decembru i januaru tako smo ponudili deset konja na oglas, a za osam su se javili kupci, mahom članovi našeg Konjičkog kluba „Policajac”, koji je pri Četi konjanika i otvoren je za civile. Preostala dva nisu pobudila interesovanje i pokušavamo sad da ih udomimo. Jedan ima probleme sa zglobovima, kičmom i nogama, a drugi je nepodobnog karaktera – pojašnjava Zoran Živković, stariji zastavnik policije prve klase i komandir Čete konjanika, koja radi u sklopu Trećeg bataljona za specijalističku podršku Policijske brigade Policijske uprave za grad Beograd.
Šta li sad pa znači konj sa „nepodobnim karakterom”? To znači da policijski at ima psihičkih problema, ili što bi se reklo, nasilan je i hoće da zamahne kopitom.
Kako bi se sprečilo da rashodovane konje kupe klaničari, na konkurse za prodaju mogu da se jave samo udruženja za zaštitu životinja i pojedinac, a ne i preduzeća. Osim toga, početna cena se formira tako da bude viša u odnosu na tržišnu, po kojoj klanice nabavljaju ove životinje.
– Takođe, pratimo ko se javlja na konkurs, a za svakog dosad prodatog konja znamo gde je i ko ga je kupio, jer ih redovno obilazimo i kod novih vlasnika. To su naši ljubimci s kojima smo proveli godine, pa nam je stalo da znamo u kakvom su stanju – objašnjava reporterima „Politike” Živković, dok pripadnici konjičke policije izvode životinje ispred štale. Podrazumeva se da policija prati svoju konjicu i kada ih ona napusti.
Pre prolaska kroz štalska dvokrilna drvena vrata, plavi konjanici su prethodno obavili sve pripreme: sredili su, očistili i osedlali konje. Sledi simuliranje realnih situacija koje mogu da zadese četu u patroli ili na terenu.
– Na poligonu uvežbavamo konje da prolaze kroz razne prepreke kako bi se navikli na terenske uslove, posebno na fudbalskim utakmicama gde je teren posut svim i svačim što je doletelo s tribina. Imamo plastičnu burad za simuliranje kritične mase kroz koju moraju da prođu, a navikavamo ih na petarde i pirotehnička sredstva, koja u početku bacamo s pristojne daljine. Učimo ih i da ispred sebe guraju loptu za pilates, kao i da prođu kroz šator s preprekama, a tu je i klackalica kojom simuliramo mostiće po parkovima – govori Živković.
Konji iz čete mahom su nemačke rase poput vestfalena i oldenburga, jer su krupni, izdržljivi a ujedno i mirni. O njima brine četrdesetak pripadnika čete, među kojima ima i dama, kao i pomoćno osoblje koje čine vozači, majstori, fizički radnici zaduženi za davanje hrane... O higijeni konja se isključivo brinu njihovi jahači.
Policijska konjica koja već 68 godina čuva javni red i mir, razdvaja sukobljene grupe ljudi i patrolira (Foto Z. Anastasijević)
– Svaki konj mora da se istimari pre i posle jahanja i mora svakodnevno da izađe napolje. Ako su vremenski uslovi loši pa ne može da se jaše, onda konji moraju da se prošetaju „na ruku”, da se provetre i izađu na dnevnu svetlost. Obuka se obavlja svakodnevno, do kraja radnog veka. Nema stajanja kad je konj jednom obučen i dresiran, jer ove životinje zaboravljaju naredbe ako nisu u kondiciji. U sastavu Čete konjanika isključivo su ljubitelji životinja i njih ne treba podsećati na obaveze – navodi Živković.
Uobičajen dan ove jedinice počinje prozivkom, posle koje se po potrebi odrede ekipe ako postoji neki zadatak. Ako se ide na udaljenu lokaciju, konji se prevoze kamionom u koji staje osam životinja i prikolicama za po dva grla. Policajci koji ostanu u krugu Policijske brigade, brinu o preostalim konjima. A da životinje budu zdrave, tu je i stalno zaposleni veterinar.
– On je kao doktor „opšte prakse”, a za složene operacije imamo saradnju s Veterinarskim fakultetom i privatnim ambulantama – napominje Živković.
U ishrani konja koriste se seno i zob za sva tri dnevna obroka. Jelovnik se zimi „pojačava” vitaminskom hranom – jabukama i šargarepom. Svaki konj u svom boksu ima pojilicu za vodu. Što se tiče obuke, najbolje je kupovati mlade konje od tri ili četiri godine.
– Takva mlada grla do pete godine samo jašemo, bez opterećenja i zahtevnih vežbi, da se naviknu da nose jahača i da slušaju. Od pete do sedme godine, počinje obuka za policijske aktivnosti – navikavanje na pirotehnička sredstva i svetlosne i zvučne signale i ostale aktivnosti, a zatim i patrolne delatnosti i obezbeđivanje javnih skupova, uz učešće u paradnim manifestacijama. Od sedme do petnaeste godine života konja je njihov najbolji period. Ima životinja koji mogu da izdrže i do dvadesete godine, a uobičajen životni vek im je tridesetak godina. Mada ima i slučajeva poput legendarnog Sultana, starog trideset tri godine, koji je bio sportsko grlo, a u vlasništvu je ergele Bečej – objašnjava Živković.
-------------------------------------------------------------------
Huligani zajedno maze konje
Mnogi građani, naročito deca, kad vide pripadnike čete konjanika prilikom patrola ili paradnih dešavanja, rado priđu i pomiluju konje.
– Dešavalo se za vreme utakmica, kad se sukobe dve navijačke grupe, mi priđemo i razdvojimo ih, a posle pet minuta i jedni i drugi dođu da pomaze konje i da pitaju kako ih dresiramo. Ljudi nam prilaze, ne boje se, svi hoće da pomaze konja. To je apsolutno bezbedno, jer su ove životinje naučene da ništa ne rade bez komande jahača – zaključuje Zoran Živković.
-------------------------------------------------------------------
Predškolci i osnovci – drugari čete
Svakog ponedeljka, gosti Čete konjanika su korisnici čukaričkog odeljenja Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.
– Oni dolaze kod nas, sednu s nama, pomaze konje. Mi pričamo s njima, popijemo sok, družimo se i pričamo im o ovim životinjama. Sad su navikli na mene, pa kad nisam tu, pitaju gde je naš komandir – s osmehom objašnjava Zoran Živković.
Konjička policija, dodaje on, rado izlazi u susret i vrtićima i osnovnim školama čiji su polaznici i đaci zainteresovani da vide ove životinje. Mnogima od njih to je i prvi susret s konjima.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 03.04.2015.
Pogledaj vesti o: Penzija
