Izvor: Magyar Szó, 21.Maj.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje volja
Vodeći političari, analizirajući privredno-poslovne rezultate poslednjeg perioda, kažu da su brojevi bolji nego ikada. Ako bi neko pitao građane, nije sigurno da bi dobio isto toliko dobre ocene. Obećano je povečanje penzija, a time paralelno i povećanje cene struje. Privrednog analitičara, Mišu Brkića, smo pitali koliku verovatnoću imaju ove najave i šta bi bilo potrebno da privreda zaista ojača.
- Političari imaju naviku da građane, svoje glasače, oslovljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << uzvišeno da bi stvorili utisak kako rade veoma važan i veoma veliki posao u interesu države, odnosno naroda. Ako bi mene pitali, ja bih preporučio da budu što uzdržaniji u vezi ovih pitanja. Privreda je suviše ozbiljna tema da bi se njome neko olako igrao. Zakoni privrede ne daju uvek toliko predvidive rezultate kao na primer zakoni fizike, i zbog toga se prema njima moramo odnositi oprezno. Zbog toga moramo biti oprezni i kada želimo da skeniramo stanje srpske privrede. Činjenica je da je situacija nešto bolja, na polju finansija. To može da vidi prvi čovek Srbije iz svoje fotelje. Ako bi međutim tu istu fotelju postavio dva sprata više imao bi još veći horizont pred sobom i onda bi mu postalo jasno da situacija uopšte nije toliko sjajna, odnosno, da Srbiji još uvek preti bankrot.
Kada političari govore o tome da je situacija bolja nego ikada, onda iz njih govori namera da ojačaju građane u pravilnost puta kojim su krenuli i da ih ohrabre za prihvatanje teških odluka. To samo po sebi nije loše jer se bankrot drugačije ne može izbeći. Ali je to samo prva stepenica. Onaj ko sebe drži za ozbiljnog političara, ima obavezu da tačno informiše ljude o važnim reformama i o njihovoj suštini.
Nekoliko puta sam čuo premijera kako govori o tome da je štednja nužno zlo koje sada moramo preživeti. Sa time se slažem, bez obzira da li se zaista radi o rečima premijera ili o nečijim mislima koje je pročitao prilikom nekog svečanog govora. Onaj ko ozbiljno želi da postavi Srbiju na noge, ne samo da treba da sprovede važne reforme, nego mora da raspolaže i sa odgovarajućom vizijom. Vizijom koja ne sadrži samo kako bi Srbija danas mogla biti moderna evropska država, nego i to kakva će biti ta ista Evropa za pet ili deset godina i kako će se u nju uklapati tadašnja Srbija.
- U kojoj meri su realna očekivanja prema kojima će do kraja godine biti povećane, odnosno vraćene na pređašnji nivo, penzije i plate u javnom sektoru? Koliko bi bio pametan jedan ovakav potez?
– Takav potez je nemoguć. U Srbiji o tome ne može da odlučuje ni premijer, sa prilično velikim ovlašćenjima, bez saglasnosti Međunarodnog monetarnog fonda. Srbija se obavezala da će konsultovati MMF o svakoj promeni potrošnje budžetskih sredstava. Mišljenje je da povećanje, o kojem je reč, nije moguće postići ni ove godine, ali ni dogodine. Trebalo bi uvesti velike mere štednje u budžetu da bi se jedan ovakav korak mogao učiniti, a šanse za to su ravne nuli. Mislim da glasine o povećanju penzija i povećanju cene struje služe samo cilju da se sakrije sramota koju MMF sigurno vidi: da je država sprovela veoma malo od obećanih istinskih reformi. Srbija se obavezala za ukidanje društvene svojine, za privatizaciju javnih preduzeća i za uređenje njihovog statusa. Privatizacioni zakon donet prošle godine propisuje da se do kraja godine društvena svojina mora transformisati. Nakon donošenja zakona se, međutim, veoma malo učinilo da se to i ostvari: skoro ništa se nije desilo u vezi privatizacije onih 512 formi, i skoro ništa se nije desilo na polju restrukturiranja 176 preduzeća.
- Kako se onda ova obećanja mogu tumačiti?
– Izjave o povećanju plata i poskupljenju struje služe skrivanju neodrađenog posla. Nismo krenuli unapred ni u regulisanju stanja velikih državnih javnih preduzeća. U elektroprivredi je sa Svetskom Bankom pokrenut proces restrukturiranja, ali problemi željeznice nisu uređeni. Na rešenje čekaju i preduzeća kao što je Galenika, Magnohrom, Bor, a možemo pomenuti i hemijska postrojenja kao što je kikindski MSK. U ovim preduzećima, za koje očigledno ne postoji suviše interesovanja, radi više desetine hiljada radnika. Verujem da premijeru nije lako da izjavi da će ovi radnici po svoj prilici ostati bez posla. Ne radi se samo o tome. Čini se da se nastavlja ranija nespremnost za rešavanje problema. To nas je dovelo na ivicu bankrota. Štednja ne vredi ništa ako država ne sme ili ne ume da učini najvažnije korake u pravcu reformi. Za sada se čini da za to nije spremna. Videćemo kako će vlada do kraja godine urediti ova pitanja. Premijer je rekao da će za ova preduzeća tražiti pojedinačna rešenja. Uzimajući u obzir da za ove probleme ni do sada nije bilo rešenja i uzimajući u obzir dosadašnji tempo vlade, bojim se da će se odgovarajuća rešenja tražiti još pedeset godina.
- Pomenuli ste poskupljenje struje. Međunarodni monetarni fond očekuje ovaj korak, a ministri pokušavaju da opovrgnu da će biti poskupljenja. Koji će ishod biti na kraju?
– Struja je proizvod, kao i svi drugi. Zamislimo srpske elektrane koje bi bile u privatnom vlasništvu. Da li bi se bavili proizvodnjom struje i ako ne bi imali nikakvog profita od proizvodnje? Naravno da ne bi. Postavlja se pitanje: zbog čega država proizvodi jeftinu struju i sebi nabija dugove stvarajući sebi gubitke? Odgovor je jednostavan: da bi oraspoložila glasače. Ali se postavlja i ovo pitanje: zbog čega se trebaju oraspoližiti glasači koji cele zime greju svoje zatvorene bazene u svojim vilama na Dedinju? Struja je i za njih jeftina. Zbog čega treba struja da se daje po istoj ceni i za one koji žive od socijalne pomoći i za one koji svoje vile greju strujom? Država bi trebala da odgovori na ova pitanja, a ista pitanja postavlja i MMF: uzimajući u obzir socijalne razlike, da ljudi sa malim prihodima energiju dobijaju po nižoj ceni, a ostali da plaćaju tržišnu vrednost. Državi to međutim ne odgovara jer će na kraju biti više onih koji danas bezrazložno plaćaju nisku cenu. To znači manje glasova na sledećim izborima za vladajuće stranke. Sadašnja srpska vlada i ranije srpske vlade su sprovodile privredni kriminal. Upropašćavanje elektroenergetskog sistema jedne države u meri u kojoj se to dešava u Srbiji bi trebalo da rezultira ozbiljnom krivičnom prijavom. Na ovaj način se ne mogu zaštititi ni siromašni slojevi, a ni nacionalni interesi. Možemo se samo nadati da će MMF uspeti što pre da zaustavi ovu populističku avanturu koja se već decenijama sprovodi u ovoj državi.
Pogledaj vesti o: Penzija
.jpg)
