Izvor: B92, 17.Maj.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matković: Biće bolje tek dogodine
Beograd -- Socijalna mapa Srbije, nedavno predstavljena javnosti, pokazala je da imamo 1,3 miliona siromašnih i onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem.
Ispod granice siromaštva živi 700.000 ljudi, 178.000 prima socijalnu pomoć, a 343.000 penzionera ima penzije ispod 11.000 dinara.
"Ove cifre ne mogu da se sabiraju, jer su, na primer, ljudi koji primaju socijalnu pomoć već uračunati u 700.000 siromašnih. Ali kriza je bila velika i vratila nas je unazad", kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gordana Matković, savetnik predsednika Srbije.
Matković, koja je i direktor Studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije, dodaje da je "kriza pogodila i razvijene mnogo više nego što mislimo. Toliko, da su prvi put u istoriji MMF i Međunarodna asocijacija rada morali da izađu sa zajedničkom strategijom. U Srbiji se porast nezaposlenosti tokom krize popeo sa 14 na 20 odsto, i direktno odrazio na rast siromaštva i pad standarda".
VLAST GUBI GLASAČE ZBOG KRIZE
"U politici, kao i u drugim oblastima, postoji konkurencija. Ona nas tera da budemo bolji. Mnogo je ljudi koji teško žive i jedan broj njih počeće sigurno da razmišlja o drugim opcijama. Mada, pretpostavljam da će se glasači stranaka na vlasti pre opredeliti za apstinenciju. Ipak, na mnoge ekonomska kriza neće uticati, jer teško žive poslednjih 20 godina", kaže Gordana Matković.
Gordana Matković naglašava da je "suština da pomoć dobiju višečlane porodice, samohrani roditelji, porodice u kojima nema radno sposobnih. I oni i penzioneri osetiće neki boljitak, ali on je mali. Veći boljitak za sve će se, kao što sam rekla, osetiti kasnije".
"Po svim pokazateljima životnog standarda i siromaštva, sada smo se vratili na 2006. A tada, ipak, nismo mislili da živimo baš toliko loše. U pitanju je više psihološki osećaj. Onda smo imali trend poboljšanja, a sada imamo pogoršanje i osećaj neizvesnosti", kaže ona.
Ona navodi da se "bruto društveni proizvod jeste povećao, ali efekti ne mogu da se osete odmah, već za izvesno vreme. Kao što smo imali pad BDP 2009, pa se životni standard nije pogoršao te, već sledeće godine, tako je i sada nerealno očekivati pomak pre iduće godine. Važno je da je nezaposlenost prestala da raste krajem 2010. Videćemo šta će se dalje dešavati".
Kada je predstavljao socijalnu mapu, ministar Ljajić je rekao da je srednja klasa ”ubijena”, i da u Srbiji postoje bogati i oni koji sastavljaju kraj s krajem. Gordana Matković smatra da se srednja klasa rehabilituje, ali jako polako.
"Tačno je da veliki broj ljudi jedva može da zadovolji nešto što smo mislili da su osnovne potrebe. I tačno je da obrazovani teško mogu da uštede, s mukom šalju decu na letovanje, ne podrazumeva se kao nekad da jednom godišnje putuju u inostranstvo... Beograd, ipak, živi drugačije nego ostatak Srbije. Njega je kriza teže pogodila, ali je brže krenuo napred, što se odrazilo i na srednju klasu", objašnjava ona.
KONTROLISATI TROŠENJE PRED IZBORE
Odgovarajući na pitanje da li strahuje da će, što izbori budu bliže, socijalni pritisak na vlast biti sve veći, ona kaže da se nada da se to neće desiti, posebno da neće biti ugrožena fiskalna situacija. "Niko, pa ni mi, ne možemo da pobegnemo od neracionalne potrošnje pred izbore, ali verujem da smo prerasli te faze neodgovornog ponašanja koje bi ugrozile budžet. Pri tom, imamo i kontrolne mehanizme", kaže Matković.
Odgovarajući na pitanje da li su mere Vlade dale ikakve rezultate, Matković navodi da treba analizirati njihov efekat i videti koliko su privrednicima značili krediti ako ne otpuštaju zaposlene ili da li su javni radovi uključili potencijalno najugroženije.
"Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uspela u vreme krize da poveća obim socijalne pomoći. Neke zemlje iz regiona nisu menjale visinu pomoći od 2001! Donet je i novi Zakon o socijalnoj zaštiti koji bi trebalo da pokrije veći broj korisnika", dodaje ona.
Matković, ipak naglašava da je "pitanje redistribucije veoma osetljivo, posebno u zemlji gde veliki deo stanovništva jedva preživljava. Da biste pokrili sve morali biste više da uzimate od ostalih na ime poreza. A onda može da se desi da uzmete novac od nekoga ko radi osam ili deset sati za malu platu i date nekom ko neće da radi. A ima i takvih".
"Zato se to pitanje mora rešavati oprezno i voditi računa da poreskom politikom ne oterate iz zemlje mali broj onih koji imaju novca i koji su spremni da investiraju i nekoga zaposle", smatra ona.
Država bi, da ozbiljnije smanji siromaštvo, trebalo da nastavi sa promenama koje će stimulisati strane investitore - sa reformom sudstva, da ulagači imaju pravnu sigurnost, ili sa ”giljotinom propisa” i unapređivanjem poslovnog okruženja, dodaje ona.
