Izvor: B92, 22.Okt.2010, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marselj prekriven đubretom
Pariz -- Francuski sindikati su pozvali da se održe još dva generalna štrajka. Datumi određeni za to su 28. oktobar i 6. novembar.
Istovremeno, u Francuskoj bez prekida štrajkuju radnici u naftnim rafinerijama, đubretari i drugi.
Gornji dom Senata treba da glasa o predlogu francuske vlade da se starosna granica za odlazak u penziju pomeri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa 60 na 62 godine.
Predsednik Nikola Sarkozi želi da skrati raspravu u Senatu tako što će upotrebiti pravo na hitno glasanje u roku od 24 sata.
Poslanici opozicije su podneli više od 1000 amandmana na predloženi zakon kako bi prolongirali raspravu. Donji dom francuskog parlamenta već je usvojio pomenute izmene zakona zbog kojih su u Francuskoj u toku štrajkovi i protesti.
Marselj prekriven đubretom
U Marselju na jugu Francuske tone đubreta prekrile su ulice, jer su đubretari počeli da štrajkuju još 12. oktobra.
Zbog toga su lokalne vlasti pozvale pripadnike Francuske legije i civilnih bezbednosnih snaga da počiste smeće sa ulica Marselja, jer postoji bojazan od širenja zaraze.
Saobraćaj na putu od Marselja do gradskog aerodroma je normalizovan pošto su u četvrtak u zoru štrajkači blokirali put.
Putnici su zbog blokade raskrsnice ostavljali tokom jutra napuštene automobile na travi karj puta i nastavljali put do zgrade aerodromskog terminala pešice.
Ova konkretna protestna akcija je trajala samo nekoliko sati i za to vreme aerodrom nije bio zatvoren nijednog trenutka.
Zbog talasa štrajkova u Francuskoj popularna pevačica Lejdi Gaga otkazala je dva koncerta koja je trebalo da održi za vikend u Parizu i to zato što, kako je saopšteno, nije sigurno da bi kamioni mogli da stignu do koncertne dvorane.
BBC-ijev dopisnik javlja da je taktika francuskih sindikata jasna. Oni žele da svi osete neprijatne posledice, ako ne i da izazovu haos i osećaj nesigurnosti širom Francuske.
Ima goriva, počeo uvoz struje
Francuska je počela da uvozi struju nakon što je talas štrajkova poremetio proizvodnju električne energije.
Najmanje 15 od 58 francuskih nuklearnih reaktora ne radi zbog remonta, a sindikati kažu da je proizvodnja smanjena u još četiri reaktora.
Snabdevanje ostalim energentima je od ranije duboko poremećeno, pošto štrajkači već više od nedelju dana drže u blokadi svih 12 rafinerija nafte.
Četvrtina benzinskih pumpi u zemlji ne radi zbog nestašice goriva.
Prvi čovek udruženja francuskih proizvođača goriva je rekao da je snabdevanje gorivom još "stabilno" ili bar kratkotrajno poboljšano - uprkos štrajkovima širom zemlje zbog vladine reforme penzionog sistema.
Prema vladinom saopštenju, blizu 2800 pumpi u zemlji je pogođeno "kratkotrajnim nestašicama" goriva, što je oko 400 pumpi manje nego u sredu. U zemlji ima ukupno više od 12 000 benzinskih pumpi.
Šarl Fular, zvaničnik sindikata čiji članovi protestuju kod skladišta goriva u Granpuiju kraj Pariza, ponovio je stav da vlada treba da preispita svoj novi zakon o penzijama.
"Naši zahtevi ostaju isti: da Nikola Sarkozi suspenduje zakon, da od njega odustane i da počnemo širom zemlje pregovore o budućnosti svojih penzija", objasnio je ovaj član sindikata očekivanja zaposlenih u javnom sektoru.
Sarkozi: Studenti će živeti sto godina
Predsednik Sarkozi je poručio studentima da nema razloga da protestuju tražeći pravo na penziju sa 60 godina, jer će "svaki drugi od njih živeti sto godina".
"Tim srednjoškolcima niko ne kaže da zbog njih vršimo reformu penzionog sistema. Ostajem pri stavu da zbog reforme koju mi vršimo oni neće morati da plaćaju dvaput - jednom za sebe i drugi put za svoje roditelje koji su im ostavili dugove", poručio je francuski predsednik.
Dodao je i da razume da ljudi štrajkuju, jer na to imaju pravo, ali i da niko nema pravo da pri tom "kao taoce drži nevine ljude" tako što im remeti svakodnevni život.
Glasanje u Senatu, finiš procedure
Međutim, kako javlja BBC-jev dopisnik u Parizu, Senat treba da završi raspravu o još dvesta podnesenih amandmana - i dodaje da se poslanici sa levice bore za svaki detalj iz amandmana.
Zato postoji verovatnoća da se teška i dugotrajna procedura usvajanja zakona produži do vikenda.
Na kraju, nacrt će biti dostavljen na konačno usvajanje u oba skupštinska doma.
Sličnost sa 1968. - dubok narodni gnev
Mnogi u Francuskoj proteste koji tu zemlju potresaju ovih dana, po gnevu njihovih učesnika, porede sa studentskim demonstracijama 1968. godine, koji su doveli do ostavke predsednika De Gola.
Jedan od lidera studentskog bunta Danijel Kon Bendit, danas poslanik francuskih Zelenih u Evropskom parlamentu, kaže za BBC da poređenje nije na mestu:
"1968. niko nije proglasio generalni štrajk, '68-me se dogodio spontani ustanak - najpre u školama i na fakultetima, da bi kasnije zahvatio jednu po jednu državnu industriju, a na kraju su štrajkovali i radnici u privatnim kompanijama. Danas je drugačije, ali gnev naroda je isti. Nisu u pitanju samo penzije, mladi ljudi su nezaposleni, ni njihovi roditelji nemaju posao, obrazovni sistem propada - akumulirani gnev je prosto eksplodirao."
Na primedbu da omraženi predsednik Sarkozi svojim reformama želi da uvede Francusku u 21. vek, u svet u kome vladaju zakoni tržišta, Kon Bendit kaže:
"Problem je u tome što je tržišna privreda nepravedna i što bi i nju trebalo reformisati. Kako možete da se prilagodite tržišnoj privredi koja je dovela do velike ekonomske, pa i ekološke krize. Starenje stanovništva jeste problem za postojeći penzioni sistem, ali i tržišna privreda je problem - oba problema treba rešavati uporedo."
Kon Bendit priznaje da u drugim zemljama nije bilo toliko protesta povodom reformi penzionog sistema, kao u Francuskoj, ali ukazuje da i tamo vlada nezadovoljstvo:
"Zanimljivo je da su, uprkos tome što nemačka privreda beleži rast od tri i po procenta, Nemci vrlo nezadovoljni svojom vladom. Znate zašto? Zato što ne mogu da se pomire sa nepravdom. Potrošili smo milijarde na spasavanje banaka i velikih kompanija, a građani zauzvrat nisu dobili ništa. U svim zemljama pogođenim krizom prisutno je to osećanje nepravde. Mentalitet Francuza je takav da, kada nisu zadovoljni, oni štrajkuju i bune se. Sarkozi je u predizbronoj kampanji obećavao građanima da će raditi više i da će zarađivati više. Oni danas niti rade više, niti zarađuju više i zato su besni, a svoj bes ispoljavaju uličnim protestima. Dužinu protesta odrediće dubina narodnog gneva."
Pogledaj vesti o: Penzija
