Izvor: Večernje novosti, 16.Avg.2014, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lončar: Zaposlićemo 500 lekara
DO kraja ove, i početkom sledeće godine zaposlićemo u zdravstvu još oko 500 ljudi, uglavnom lekara - kaže dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.U intervjuu „Novostima“ on kaže da se, iako postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, uz odobrenje Vladine komisije, radna mesta moraju popunjavati, da ne ostanemo bez stručnjaka, posebno specijalista:- Hoćemo, prvi put, da napravimo ozbiljnu koncepciju za narednih pet ili 10 godina, i dinamiku kako ćemo zapošljavati novi kadar u zavisnosti od toga kad ko ide u penziju, ili iz drugih razloga odlazi iz državnog zdravstva. Olakšali smo i uslove za dodelu specijalizacija. * Koliko će lekara od oktobra dobiti specijalizaciju?- Neophodno je da se usaglase kapaciteti za upis novih specijalizanata za sve grane medicine, a posebno one deficitarne kao što su anesteziologija, radiologija, patologija... Godišnji prosek dodele specijalizacija do sada je bio 800-1000.* Šta su najveći izazovi u zdravstvu?- Nemamo taj informacioni sistem i nacionalni zdravstveni račun. Toliko novca je potrošeno, a mi u 21. veku ne možemo da vidimo koliko lekari rade, koliki je obim posla, kolika je potrošnja materijala. Jednostavno, da u svakom momentu imamo presek. Bez toga, sve je improvizacija. Zato je uspostavljanje takvog sistema naš prioritet za naredni period. * Može li zdravstvena zaštita, ipak, da bude bolja iako imamo svega 250 evra po stanovniku godišnje za zdravstvo?- Sigurno da boljom organizacijom i sa ovim novcem može da se uradi više. Formirali smo timove koordinatora u okviru republičkih stručnih komisija, koje čine istaknuti stručnjaci iz određenih oblasti, radi uspostavljanja jedinstvenog sistema. Cilj je da se u celoj Srbiji leči na isti način i podjednako kvalitetno. Da prepustimo zdravstvo stručnjacima.* Ali kupovani su i aparati za koje nemamo stručnjake...- To je bila loša politika bez dobrog plana da se zatvori sve: da ima opreme, kapaciteta, kadra. Sve je rađeno marketinški, naročito pred izbore, pa su aparati stajali po godinu - dve, neupotrebljeni. Tek sad se neka od te opreme montira i obučavaju se stručnjaci.* Je li ocena Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa da je zdravstvo Srbije poslednje u Evropi opravdana?- Jeste moj utisak da je ta ocena prestroga, ali ni vaš, ni moj utisak ne znače ništa. To su zvanične činjenice i mi moramo da se u skladu sa tim i ponašamo. Moramo da uspostavimo zdravstveni sistem koji neće biti rangiran na poslednjem mestu.* Šta mora da se menja u zdravstvu da bi ono bilo bolje?- Osnovno je da napravite temelj sistema, da uspostavite pravila kako šta funkcioniše. Ne možete da odete na magnetnu rezonancu iz kafića, mora da se ispoštuje procedura, da se uradi pregled, rendgen snimak, ultrazvuk, skener, pa tek onda magnetna rezonanca. Kod nas više od 90 odsto ljudi ide prvo na magnetnu rezonancu i onda imamo listu čekanja. Veliki problem je neregulisano servisiranje opreme. To je izvor i lista čekanja i korupcije.* Na listama čekanja za pojedine preglede i operacije je više od 70.000 ljudi...- Do kraja godine liste će biti smanjene za 10 do 15 odsto, a pravi rezultat očekujem sledeće godine. Mislim da ćemo uspeti da dostignemo evropski standard, a gde je to moguće, bićemo i bolji.* Kako?- Dodatnim angažovanjem, radom u popodnevnoj smeni i subotom. Naravno, zdravstveni radnici koji rade u povećanom obimu u skladu sa tim će biti i nagrađeni.SVAKOM MAKSIMALNA ZAŠTITA * Kritičari zdravstva tvrde da bi sistem bio bolji ako bi se definisao paket usluga koje će pacijenti zaista moći i da dobiju?- Radimo sve da izvučemo maksimum iz raspoloživih sredstava i kapaciteta, da maksimalno svakom pružimo pomoć koja može u ovim uslovima i u ovim prilikama da se pruži.
Pogledaj vesti o: Penzija
Nastavak na Večernje novosti...
