Izvor: B92, 08.Avg.2010, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisovolik: Ne možete samo trošiti
Beograd -- Manjak u državnoj kasi Srbije je već veliki i neće biti lako da se finansira, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu.
On objašnjava da generalno nije loša ideja za razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i ekonomskim rastom.
Međutim, Lisovik, navodi da za sada MMF u Srbiji ne vidi takav rast privrede koji može >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opravdati takvo povećanje.
On kaže da treba biti oprezan sa izjavama da je Srbija stvarno izašla iz krize. "Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo takođe videli da je ovo poboljšanje na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu 'srozali', ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza", dodaje Lisovolik.
Predstavnik MMF-a navodi da "s druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali, to nije dovoljno. Tako da za ovu godinu ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto. Ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta".
Govoreći o predstojećim pregovorima Srbije i MMF-a, Lisovolik kaže da će glavno središte razgovora biti zakon o fiskalnoj odgovornosti. "To je nešto, što će po našem mišljenju pod uslovom da se dobro primeni, omogućiti Srbiji da fukcioniše dobro i bez pomoći MMF-a. Ono što mi hoćemo je da postavimo osnove koji će omogućiti Srbiji da sama odredi šta je potrebno da se uradi po pitanju deficita budžeta", kaže on.
"Dakle, mi želimo da vlada Srbije pristane na nezavisnu procenu, koju može uraditi na primer neka agencija, o tome koliko će stvarno koštati programi vlade. Ne treba da se zavaravate, nemoguće je samo da trošite više, uvek se moraju naći sredstva kojima će se ta potrošnju finansirati", naglašava Lisovolik.
Odgovarajući na pitanje u kom pravcu bi trebalo da ide ekonomija Srbije, on kaže da će poljoprivreda i industrija imati veću ulogu u ekonomskom razvoju zemlje nego što je to bio slučaj u prošlosti. To su sektori koji realno doprinose izvozu.
"Usluge su do sada bile glavni sektor na kome se bazirao privredni rast Srbije, ali ne znači da će taj sektor ubuduće morati da stagnira. Njegov rast će se nastaviti, jer ima usluga kojima se u izvesnom smislu može trgovati i koje mogu kupovati stranci, kao što je na su primer usluge softverske podrške", dodaje Lisovolik.
On navodi da "ključni izazov za Srbiju nije toliko u odlučivanju o tome na razvoju kog sektora će bazirati rast privrede. Ključni izazov za Vladu Srbije i za nas kao savetnike biće da utvrdimo šta se mora uraditi kako bi omogućili privrednicima kvalitetno okruženje u kome će oni sami doneti najbolje odluke koji sektor ima najveći potencijal za rast i u kome će imati sve neophodne uslove da u te sektore ulažu".
"Prema mom mišljenju, ako su Srbiji potrebni veći javni rashodi, to bi trebalo da bude u investicije, a ne tekuće rashode. Na primer, javne investicije u Srbiji su veoma niske i iznose oko tri procenata BDP-a. Ako pogledate učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, ono u Srbiji iznosi 13 odsto. Od 27 zemalja evropske unije samo dve zemlje imaju veće učešće penzija u bruto domaćem proizvodu - a to su Italija i Grčka", objašnjava Lisovolik.
On dodaje da " MMF za sada nije u mogućnosti da iznese čvrst stav o subvencionisanim kreditima. Kako se Srbija bude oporavljala smanjivaće se i potreba za državnim subvencijama. Razgovaraćemo sa vladom i na tu temu i nadam se da ćemo postići dogovor o vremenskom okviru za ukidanje državnih subvencija".
