Izvor: B92, Tanjug, 08.Avg.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisovolik (MMF): Kasa Srbije prazna
Beograd -- Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu, za B92 je rekao da je manjak u državnoj kasi Srbije već veliki i da neće biti lako da se finansira.
Generalno nije loša ideja za razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i ekonomskim rastom.
Međutim, Lisovik navodi da za sada MMF u Srbiji ne vidi takav rast privrede koji može opravdati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << takvo povećanje.
B92: Na osnovu vaših projekcija, da li je Srbija stvarno izašla iz krize?
Lisovolik: Bio bih oprezan sa takvom izjavom. Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo takođe videli da je ovo poboljšanje na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu "srozali", ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza. S druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali to nije dovoljno. Tako da za ovu godinu ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto. Ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta.
B92: Šta bi, po Vašem mišljenju, mogle biti eventualne tačke sporenja Vlade Srbije i predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda, u predstojećim pregovorima?
Lisovolik: Ne mogu reći šta će biti tema oko koje se nećemo složiti jer je još rano. Glavno središte naših razgovora biće zakon o fiskalnoj odgovornosti. To je nešto, što će po našem mišljenju pod uslovom da se dobro primeni, omogućiti Srbiji da fukcioniše dobro i bez pomoći MMF-a. Ono što mi hoćemo je da postavimo osnove koji će omogućiti Srbiji da sama odredi šta je potrebno da se uradi po pitanju deficita budžeta. Dakle, mi želimo da vlada Srbije pristane na nezavisnu procenu, koju može uraditi na primer neka agencija, o tome koliko će stvarno koštati programi vlade. Ne treba da se zavaravate, nemoguće je samo da trošite više, uvek se moraju naći stredstva kojima će se ta potrošnju finansirati.
B92: U kom pravcu bi trebalo da ide ekonomija Srbije? Da li je to industrija, poljoprivreda, možda usluge?
Lisovolik: Od tri sektora koje ste pomenuli, poljoprivreda i industrija će imati veću ulogu u ekonomskom razvoju zemlje nego što je to bio slučaj u prošlosti. To su sektori koji realno doprinose izvozu. Usluge su do sada bile glavni sektor na kome se bazirao privredni rast Srbije, ali ne znači da će taj sektor ubuduće morati da stagnira. Njegov rast će se nastaviti, jer ima usluga kojima se u izvesnom smislu može trgovati i koje mogu kupovati stranci, kao što je na su primer usluge softverske podrške. Ključni izazov za Srbiju nije toliko u odlučivanju o tome na razvoju kog sektora će bazirati rast privrede. Ključni izazov za Vladu Srbije i za nas kao savetnike biće da utvrdimo šta se mora uraditi kako bi omogućili privrednicima kvalitetno okruženje u kome će oni sami doneti najbolje odluke koji sektor ima najveći potencijal za rast i u kome će imati sve neophodne uslove da u te sektore ulažu.
B92: Da li je Srbiji potrebna veća potrošnja, kao što se neki ministri zalažu? I kako u tom svetu vidite dalju potrebu za subvencionisanim kreditima?
Lisovolik: Prema mom mišljenju, ako su Srbiji potrebni veći javni rashodi, to bi trebalo da bude u investicije, a ne tekuće rashode. Na primer, javne investicije u Srbiji su veoma niske i iznose oko tri procenata BDP-a. Ako pogledate učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, ono u Srbiji iznosi 13 odsto. Od 27 zemalja evropske unije samo dve zemlje imaju veće učešće penzija u bruto domaćem proizvodu - a to su Italija i Grčka. Za sada nismo u mogućnosti da iznesemo čvrst stav o subvencionisanim kreditima. Kako se Srbija bude oporavljala smanjivaće se i potreba za državnim subvencijama. Razgovaraćemo sa vladom i na tu temu i nadam se da ćemo postići dogovor o vremenskom okviru za ukidanje državnih subvencija.
Razgovor je vodila novinarka B92 Aleksandra Galić.
.jpg)
