Izvor: Press, 15.Mar.2013, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Li Kećiang novi premijer Kine
Li (57) će na tom položaju zameniti Ven Điabaoa koji odlazi u penziju.
Skoro 3.000 delegata okupljenih u Velikoj palati naroda u centru Pekinga glasalo je za Lija i time završilo proces prenosa vlasti na mlađu generaciju političara, što se u Kini dešava svakih deset godina.
Samo tri delegata kineskog parlamenta su glasala protiv izbora Lija, a šest je bilo uzdržano.
Nakon objavljivanja rezultata, Li je primio čestitke od predsednika Sji Đinpinga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koga je parlament juče postavio na to mesto. Nakon toga mu je prišao njegov predhodnik Ven Điabao i njih dvojica su razmenila nekoliko reči, što je direktno prenosila televizija.
Dok je predsednik Sji vrhovni politicki vođa u zemlji, Li predvodi Državni savet ili vladu i zadužen je za sprovođejne državne politike i posebno ekonomije.
Kao premijer Li je suočen sa velikim razlikama između bogatih i siromašnih, privredi koja se preterano oslanja na invsticiona trošenja i uporno skupo tržište stanova, što izaziva nezadovoljstvo srednje klase.
Od Lija i mlađe generacije rukovodilaca sada na vlasti očekuje se da preduzmu ozbiljnije reforme u privredi i društvu, ili bi se mogli suočiti sa izlivima nezadovoljstva i neredima. U govorima na poslednjem partijskom kongresu reforme su bila ključna reč za izlazak iz krize s usporavanjem privrede i sve raširenijom korupcijom.
Više nego ijedan kineski partijski lider do sada, Li je bio umešan u politička ljuljanja tokom dekade reformi pod Deng Siaopingom, koje su završene 1989. gušenjem studentskih demonstracija na trgu Tjenanmen.
Kao student Pekinškog univerziteta on je znao mnoge od studentskih lidera i drugovao s njima. Većina njih je kasnije uhapšena ili pobegla u inostranstvo. Li tecno govori engleski i iako je završio prava ima doktorat iz ekonomije, prenose agencije.
To će mu i te kako trebati da bi se nosio sa usporavanjem rasta privrede koji je 2012. sa 7,8 procenata bio najniži u posleđnih 13 godina i za razliku od zabrinutosti u Kini, izaziva zavist drugih većih ekonomija.
Analitičari su opisali Venove godine na vlasti kao "izgubljenu deceniju" u kojoj su ekonomske reforme usporene i velika državna preduzeća pojačala svoj uticaj na privredu.
Sji i Li sada treba da izađu s planom ne samo podsticanja privrednog rasta nego i stabilizacije tržišta nekretnina. Oni moraju da deluju brzo kako bi umirili tržište na kome su cene nekretnina skočile skoro deset puta u većim gradovima poslednjih deset godina.
Širom Kine ljudi su preosetljivi na sve veće razlike u prihodima. Kina ima 2,7 miliona dolarskih milionera i 251 milijardera, prema ekonomskom časopsu Hurun Riport, ali 13 odsto ljudi živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, prema statistikama Ujedinjenih nacija.
Prosečan prihod u gradovima je 21.810 juana (3.500 dolara), ali su zato razlike u zaradama u gradovima i na selu, gde zvanično živi dve trećine stanovnika, ogromne.
Vlasti već pripremaju planove za proces urbanizacije, ili preseljenja oko 400 miliona stanovika sela i legalizacije migranata u gradovima, što do sada zbog krutih propisa nije bilo moguće. Radnici sa sela su tako ostajali bez ikakvih prava, socijalnih i zdravestnenih povlastica u gradovima koje su dizali svojim radom.
Rukovodstvo je svesno da bi neuspeh u premošćavaju jaza u bogatstvu ili smanjenja naduvanog balona cena nekretnina mogao da izazove neželjene efekte i čak ugrozi vlast Komunističke partije Kine.
Nova administracija takođe mora da pokuša da milione jeftinih sastavljača robe za izvoz pretvori u svetske proizvođače vlastitih artikala i poveća domaću potrošnju, što će biti prioritet da bi se očuvao dalji rast ekonomije i društva.
Pogledaj vesti o: Penzija
