Izvor: Politika, 15.Maj.2013, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari ne veruju u krađe beba
Sedamdesetih godina tela su kremirana, obdukcije su naknadno uvedene. – Problemi sa dokumentacijom pobudili sumnje
Organizovane krađe beba iz porodilišta u Srbiji nije bilo, takozvana afera „nestale bebe” je zapravo manipulacija bolom roditelja. U zdravstvenim ustanovama oko porodilja i novorođenčadi angažovano je brojno osoblje, nemoguće je da neko pokuša tako nešto a da drugi ne primete. Tokom svoje dugogodišnje karijere nikad nisam čula, čak ni na nivou glasine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da neko krade i preprodaje bebe, kaže profesorka dr Slavka Gligorović, specijalista pedijatrije u penziji.
Ona je od 1969. do 2005. godine radila u Ginekološko-akušerskom institutu Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Dakle, u „kritičnom” periodu, jer većina novorođenčadi koja je zvanično preminula, a roditelji su naknadno postali ubeđeni da su im ukradena, rođena je sedamdesetih godina prošlog veka.
I profesorka Gligorović postala je deo ove teme kada je u jednoj televizijskoj emisiji navedena kao akter u krađi beba, pri čemu autori nisu tražili njeno viđenje slučaja smrti jednog novorođenčeta. Podnela je tužbu, odbranila je svoj integritet pred sudom.
– Neonatolozi i ginekolozi akušeri se predstavljaju kao „bela mafija”, zlikovci koji ne zbrinjavaju novorođenčad već ih kradu, a porodilje lažu da su im bebe preminule. Struci se ne daje prilika da odgovori a Ministarstvo zdravlja se ne oglašava – kaže profesorka dr Gligorović.
Ona smatra da su „nestale bebe”, nažalost, odavno mrtve što bi se moglo i dokazati na osnovu prateće dokumentacije. Međutim, problem je što dokumentacija u većini slučajeva nije sačuvana, a to, kaže naša sagovornica, nije posao lekara već administrativnog osoblja.
– U Jugoslaviji tek od sredine šezdesetih godina prošlog veka počinje intenzivniji razvoj pedijatrije, ali su ulaganja i dalje veoma skromna. U većim gradovima otvaraju se Odeljenja za novorođenu decu. Skupe opreme, aparata za stimulaciju i kontrolu životnih funkcija skoro da i nema. U to vreme, na osnovu statističkih analiza smrtnosti novorođenčadi i odojčadi, Jugoslavija je bila na pretposlednjem mestu u Evropi – objašnjava profesorka dr Gligorović.
Ona kaže da tih godina tela umrle novorođenčadi nisu pokazivana roditeljima, niti sahranjivana, već su kremirana u bolničkim krematorijima, što je bila praksa nasleđena iz ranijeg perioda.
Na GAK KCS 1976. se formira služba za patohistološku dijagnostiku i anatomsku obdukciju preminulih bolesnica i porodilja. Nešto kasnije počinje patohistološka dijagnostika i obdukcija i umrle novorođenčadi.
– U početku su obdukovana samo mrtvorođena i umrla novorođena deca telesne mase od 1.500 grama i više, gestacijske zrelosti iznad 32 nedelje trudnoće. Od sredine osamdesetih godina na klinici se obdukuju i umrla i mrtvorođena deca telesne mase 1.000 i više grama, gestacijske zrelosti 28 i više nedelja razvoja u majčinom telu. I tada su odeljenjima nedostajali posebna oprema, lekovi, specijalne hranljive materije i još mnogo toga uključujući i specijalne kadaverične frižidere za leševe – objašnjava profesorka dr Gligorović.
Tela su pokazivana roditeljima na njihov zahtev a zatim kremirana, veoma retko su preuzimana radi sahrane
– Mnogo je latentnih i hroničnih bolesti koje deluju na rast organa i sistema za razvoj ploda, a koje nisu prepoznate tokom zdravstvenih kontrola trudnice i koji dovedu do smrti ploda ili novorođenčeta u prvim satima ili danima života. Veoma je teško pedijatru neonatologu da saopšti tragičnu vest majci koja je čula plač deteta i videla bebu koja je izgledala zdravo, a koja ne može da prihvati istinu da je više nema među živima – kaže profesorka dr Gligorović.
Ona je 2000. godine prva u Srbiji uvela upisivanje u poseban protokol identifikacionih podataka o mrtvorođenom ili umrlom novorođenom detetu i uzrok smrti, kao i podatke roditelja koji potpisuju da li žele da preuzmu telo. Posle pomenute godine roditelji su u obavezi da identifikuju leš, kao i da se izjasne da li žele da preuzmu telo. Pedijatar upisuje radnu dijagnozu uzroka smrti, ostale identifikacione podatke popunjavaju druge službe i šalju umrlice matičarima prema mestu stanovanja roditelja.
---------------------------------------------------------------------------
Propusti matičara
Matičarska služba je u obavezi da sravni podatke o rođenju i smrti novorođenčeta, uključujući i slučajeve kada je između rođenja i smrti prošlo nekoliko minuta ili dana, kaže profesorka dr Slavka Gligorović. Dešavali su se propusti, da se napiše da je novorođenče umrlo pre nego što je rođeno ili da na ime muškog novorođenčeta u vreme nesuđenog punoletstva stigne poziv za regrutaciju, što je veoma uznemiravalo roditelje i stvaralo sumnju u to šta je zaista bilo sa njihovim detetom. „Odgovornost za takve greške svakako nije na lekarima”, kaže profesorka dr Slavka Gligorović.
Milan Galović
objavljeno: 15.05.2013.
Pogledaj vesti o: Penzija
