Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2020, 11:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kikinđanka traži penziju zbog 40 godina "staža" na birou za zapošljavanje

Pošto je sa statusom nezaposlenog lica napunila 40 godina "staža" na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Kikinđanka Milanka Radočaj odlučila je da na konto baš tog staža podnese zahtev za penziju. Iako je Fond PIO i zvanično je odbio taj zahtev, Milanka će iskoristiti svoje zakonsko pravo na žalbu i obrati se nadležnim sudskim instancama. Za sve one, kako sama naglašava, koji teško žive, a nisu prepoznati.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Pune četiri decenije, Kikinđanka Milanka Radočaj je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice. Za sve to vreme, ispoštovala je obavezu periodičnog javljanja nadležnoj Filijali NSZ, ali je njena radna knjižica – ostala prazna. Kako naglašava Milanka, koja je po struci mašinski tehničar, činjenicu da nije uspela da ostvari radni staž ne smatra svojom krivicom, niti izbegavanjem posla:

"Mnogo nas, koji nismo uspeli da dobijemo posao, nismo našom krivicom bez posla. Mi smo doprineli ovom društvu, samim tim što smo se borili za naše porodice, rađali i školovali decu, radili to što smo mogli. Trudili smo se da nađemo posao, ali nismo ga dobili", kaže ona.

U saopštenju, koje nam je prosleđeno iz sektora za Odnose sa javnošću NSZ, potvrđeno je da je Milanka Radočaj bila je na evidenciji Filijala Kikinda od 1979. godine. Za sve to vreme, koristila je uslugu posredovanja pri zapošljavanju, odnosno nadležna Filijala upućivala ju je kod poslodavaca koji su tražili radnike njenih kvalifikacija, a bila je pozivana i na sajmove zapošljavanja. O konačnom izboru kandidata uvek odlučuje poslodavac, a u slučaju gospođe Radočaj do zasnivanja radnog odnosa nije došlo - dodaje se u saopštenju. Za sve to vreme, Milankina četvoročlana porodica živela je od jednog primanja:

"Ja sam 40 godina na evidenciji NSZ i nisam se tamo javljala da bih dobila dečiji dodatak. Nažalost, nikada nismo ni dobijali dečiji dodatak, iako je suprug sam radio. Nisam tražila , niti dobijala vaučere, ne pamtim kada sam poslednji put negde putovala", dodaje ona.

Nedavno je na adresu porodice Radočaj pristiglo rešenje iz Fonda PIO, kojim je odbijen Milankin zahtev za penziju. Ostaje, naravno, mogućnost žalbe na rešenje i obraćanje nadležnim sudskim instancama. Ipak, Milanki to i nije bila osnovna motivacija da se upusti u sve ovo, već potreba da se izbori za one ljude, pre svega žene , koje su u sličnoj situaciji:

"Prvenstveno radi nas majki, žena, ćerki, radi svih nas nezaposlenih, Neka , eto budem ja jedna od njih, koja će pokrenuti ovu priču, za dobro svih nas", naglasila je Milanka.

Iako praksa pojedinih bogatijih država prepoznaje problem i obezbeđuje minimalnu penziju za ona lica koja ispunjavaju kriterijume, za institucije u Srbiji, shodno važećoj zakonskoj regulativi i dosadašnjoj praksi, Milanka, kao i mnogi drugi ljudi u sličnoj situaciji, bar zasad nisu prepoznati.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...