Izvor: S media, 06.Mar.2010, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalizacija PIO fonda
Kapitalizacija PIO fonda i stvaranje uslova da se on pretvori u otvoreni investicioni fond moglo bi da dovede do toga PIO iz svojih sredstava redovno isplaćuje penzije svojim osiguranicima i ostvaruje dodatne prihode, izjavio je donedavni predsednik Upravnog odbora PIO fonda profesor Miladin Kovačević.
"Država bi vrlo brzo, već od aprila 2011. godine, trebalo da se opredeli kakav je dalji kurs reforme, odnosno da li će se se ići na realno smanjivanje rashoda za penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << putem indekacije (obračuna) penzija na bazi inflacije, ili smo za bolju funkicju PIO sistema sa stanovišta njegove održivosti i socijalne prihvatljivosti", rekao je Kovačević.
"Ako bi se nastavila indeksacija inflacijom, realne penzije bi se u 2020. godini svele na nekih 40 odsto prosečne plate, to bi bio pad sa sadašnjih 61 ili 62 odsto prosečne zarade. Ušteda zahvaljujući tom smanjenju bi mogla da iznosi oko 5,3 milijarde evra, pretpostavljajući privredni rast u ovoj deceniji kakav je projektovan u Memorandum MMF-a", dodao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, u slučaju da se država opredeli za kapitalizaciju fonda, to bi podrazumevalo kompletnu reformu javnog sektora - pre svega neophodnu korporativizaciju javnog sektora i sprovodjenje reformi u oblasti zemljišne politike.
On smatra da bi formiranje portfolia PIO fonda proizašlo iz korporativizacije javnih državnih i komunalnih preduzeća, kao i infrastrukturnih fondova koji bi se formirali radi ubiranja renti na bazi nove zemljišne politike. Time bi se ostvario održiv sistem PIO, koji bi u perspektivi smanjio pritisak na budžet.
Reforma je sveobuhvatna, jer bi trebalo da obuhvati i fiskalni sistem gde bi se deo prihoda obezbedio pomeranjem težišta na tzv. direktne poreze ( koje poreski obveznici sami plaćaju).
Formiranjem porftolia, PIO fond bi se mogao definisati kao ograničeni investicioni fond koji učestvuje na tržištu kapitala. On bi, na primer, u sadašnjoj situaciji mogao da bude idealan kupac trezorskih zapisa i da na taj način obezbedi delimično finansiranje deficita budžeta, uz pribiranje i dodatnih prihoda novca, objasnio je Kovačević.
On je dodao da projekcije ukazuju da bi za tri do četiri godine sasvim mogli da se pokriju sadašnji transferi iz budžeta koji "iskrivljuju" funkciju budžeta i gde trenutno više od 30 odsto ukupnih rashoda budžeta ide na ispunjavanje socijalne funkcije.
Na taj način PIO fond bi mogao da postane dugoročno održiv i da obezbedi nivo penzija koje su dovoljne za egzistenciju velikog broja penzionera, dodao je Kovačević.
On je podsetio da je trenutno aktuelno pitanje da li će se posle aprila penzije uskladjivati samo sa inflacijom ili sa platama u javnom sektoru.
"Mislim da je u ovom trenutku ispravno vezati uskladjivanje penzija sa platama u javnom sektoru, odnosno da penzije treba da dele sudbinu plata u javnom sektoru. U ovoj godini će biti skroman rast BDP-a, a realnog rasta plata u javnom sektoru neće biti jer su plate zamrznute. Osim toga, sada je trenutak kada će se preduzeća opredeljivati da li će morati da povećaju investicije ili plate, pa će investicije morati da prednjače", naglasio je Kovačević.
On je ocenio da "mi narednih nekoliko godina nećemo imati značajnu dinamiku rasta plata", dodajući da je, po njegovom mišljenju, "svejedno da li su penzije u ovom periodu vezane za dinamiku plata ili dinamiku inflacije".
Uz napomenu da je reforma PIO fonda kompleksan i dugotrojan proces, Kovačević je naveo da postoji pozitivnih primera iz evropske prakse koji mogu biti prihvatljivi i za naše prilike.
Prema njegovim rečima, prvi državni stub penzijskog osiguranja treba da opstane. Taj sistem podrazumeva ubiranje sredstava iz definisanih izvora, ali je važno da on u kratkoročnom reformskom zahvatu obuhvati i princip specifičnih prava penzionera.
Po uzoru na austrijski penzijski sistem, specifična prava bi se mogla ostvarivati uvodjenjem individualnog penzionog računa.
"To bi značilo da u kolikoj je meri pojedinac u svom radnom veku ulagao i plaćao svoje penzijsko osiguranje u toj meri će biti definisana i njegova prava iz tog osiguranja", objasnio je Kovačević.
"To bi u budućnosti profilisalo tri kategorije penzionera - oni koji su davno završili svoj radni staž, oni koji su u toku i veći deo staža su odradili i penzioneri koji počinju svoj radni staž", rekao je Kovačević i dodao da bi na taj način u boljoj uzajamnoj vezi bili ulaganja u PIO i prava koja proističu iz toga.
Da je PIO fond neodrživ ovakav kakav trenutno imamo već je odavno poznato, a prošle godine to je potvrdila i Svetska banka u svom izveštaju, podsetio je Kovačević.
SB je konstatovala da su mere koje će se uvesti izmenama i dopunama PIO fonda (podizanje minimalne granice za odlazak u penziju, racionalizacija benificiranog staža...) održive na kratak rok i da neće dovesti do značajnih ušteda.
Najveći efekat daće zamrzavanje plata i penzija, napomenuo je Kovačević i dodao da će, zahvaljujući toj meri, ukupni rashodi za penzije sa 14 odsto učesća u BDP-a u 2008. sa zamrzavanjem u 2009. i 2010. biti smanjeni na 12, 7 odsto BDP-a do aprila 2011.
