Izvor: Press, 29.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakve će dogodine biti penzije
Debata - U Hrvatskoj se sprema ozbiljna promena Zakona o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Sindikati u Crnoj Gori traže promenu Zakona o penzijama
Niska stopa aktivnosti stanovništva mora bez odlaganja biti u centru pažnje nosilaca javnih politika jer nagriza ionako teško održiv penzioni sistem i pogubna je za društvo u celini.
Analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Privredne banke Zagreb u „Nedeljnim analizama", osim što upozoravaju na ovaj problem, naglašavaju da je to pitanje koje se ne može rešiti u kratkom roku. Stopa aktivnosti predstavlja udeo stanovništva koje radi ili aktivno traži posao u ukupnom radnom kontingentu. U Hrvatskoj je ta stopa niska - 60,8 odsto u odnosu na prosek EU (71,8 odsto), a nešto je niža nego u Makedoniji i Srbiji i viša nego u BiH.
Teško do posla
Umanjena aktivnost posledica je nekoliko faktora. Jedan je nemogućnost zapošljavanja pojedinih zanimanja - niskokvalifikovani industrijski radnici, koji egzistenciju obezbeđuju radnom na crno, a drugi razlog je prerano penzionisanje radno sposobnog stanovništva koje se pokazuje kao pogubno po zdravlje privrede.
- Pošto projekcije demografskih kretanja pokazuju da će se do 2020. radno sposobno stanovništvo u Hrvatskoj smanjiti za oko 100.000, ovi problemi bi se bez odlaganja morali naći u centru pažnje nosilaca javnih politika - upozorava Ana Lokin iz Privredne banke Zagreb.
Reforma penzijskog sistema bila je tema i Kongresa Unije slobodnih sindikata Crne Gore, koji je, između ostalog, usvojio i rezoluciju o nužnosti izmena penzijskog sistema kako se, rečnikom analitičara Privredne banke Zagreb, ne bi povećavala aktivnost radno sposobnog stanovništva. Generalni sekretar te sindikalne centrale Srđa Keković izjavio je da Zakon o penzijskom sistemu stupa na snagu 1. januara 2014. godine, ali da će se unija do tada zalagati da na snazi ostane sadašnja starosna granica za odlazak u penziju.
U izmenama tog zakona predviđena su, po Kekovićem rečima, nepovoljna pomeranja starosne granice na 67 godina, u odnosu na 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, kako je regulisano prema važećoj regulativi.
Izbor fondova
I u Hrvatskoj mediji razmatraju šta će se iduće godine dogoditi s penzijama, pa „Jutarnji list" izveštava da će obavezni penzioni fondovi uskoro izgledati mnogo drugačije nego sada, a to bi moglo potpuno da promeni odnos obveznika prema izboru fondova. Sada čak 90 odsto novozaposlenih uopšte ne zanima koji će penzioni fond da izaberu i postaju klijenti nekog fonda po inerciji.
Ali, od iduće godine u Hrvatskoj se menja Zakon o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Portfelj A je za najmlađe i uključuje najviše rizika - ulagaće se u deonice i korporativne obveznice i do 60 odsto kapitala fonda. Tu može da bude velike zarade, ali i pada vrednosti u lošim godinama. Portfelj B kombinuje obveznice i dosta manje deonica i veoma podseća na sadašnji portfelj penzijskih fondova. Portfelj C je konzervativna štednja u kojoj se novac čuva do penzije i ulaže isključivo u obveznice i depozite u bankama, što donosi male prinose (do šest odsto), ali vrlo sigurne.
Pogledaj vesti o: Penzija
