Izvor: Politika, 19.Mar.2014, 17:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad crkvenjak ostane bez penzije

Samo prošle godine poslodavci nisu uplatili doprinose za više od 98.000 radnika, a dug je narastao na 68,6 milijardi dinara

Više od 98.000 radnika prošle godine ostalo je bez uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ukupan dug poslodavaca dostigao je 68,6 milijardi dinara. Najgore od svega je što po novim propisima te obaveze zastarevaju posle 10 godina. Ti ljudi, praktično, neće imati pravo čak ni da tuže poslodavca za neisplaćene doprinose.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Upravo to se dogodilo jednoj našoj čitateljki koja se javila za pomoć, a koja je, kaže, iznenada ostala i bez supruga i bez prava na njegovu penziju, iako je kao pomoćno lice radio u crkvi duže od 18 godina.

Uvidom u evidenciju penzijskog fonda rečeno joj je, kaže, da muž ima uplaćene doprinose samo za 12 godina, koliko mu je evidentirano dok je radio u jednoj velikoj firmi pre nego što je propala, ali da mu je za poslednjih 18 godina, koliko je bio crkvenjak, povremeno uplaćivan doprinos i da po tom osnovu ima svega 1,8 godina staža.

Imaju li, dakle, sveštenici i druga pomoćna crkvena lica, zaposleni pri Crkvi, ista prava na uplatu doprinosa kao i svi drugi, čime će sebi obezbediti penziju?

U PIO fondu potvrđuju da je pravo na penziju neotuđivo i da svako onaj ko je radio i uplaćivao doprinose, ili je to za njega činio poslodavac, po zakonu ostvaruje pravo na penziju. Tu, dakle, nema razlike ni kada je u pitanju Crkva. Penzija se ne može ostvariti bez uplaćenih doprinosa.

Sveštenici, ali i pomoćna lica koja rade pri Crvki, imaju pravo na penziju, jer je Crkva kao poslodavac obavezna da podnese prijavu na osiguranje za svoje zaposlene nadležnoj filijali Fonda i da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu u penzijskom fondu.

Osnovica doprinosa je jedan od iznosa za koji se opredeli Crkva i na koji prijavljuje osiguranika, polazeći od poslova i dužnosti na koje je raspoređen, njegove školske spreme, godina radnog staža i drugih kriterijuma iz unutrašnjeg zakonodavstva Crkve, odnosno verske zajednice. Iznosi se kreću u rasponu od najniže mesečne osnovice doprinosa do pet prosečnih zarada u Srbiji isplaćenih u prethodnoj godini.

U skladu sa izmenjenim odredbama Zakona o doprinosima od januara 2012. godine, Crkva, odnosno verska zajednica, ističu u Penzijskom fondu, dužna je da svake godine do početka februara dostavi PIO fondu spiskove sveštenika i ostalih uposlenih pri Crkvi sa opredeljenom osnovicom doprinosa za svako lice pojedinačno. Tako Fond proverava da li se podaci navedeni u spiskovima podudaraju sa podacima u bazi podataka matične evidencije Fonda. Ukoliko se uoči neslaganje, objašnjavaju u Penzijskom fondu, od Crkve, odnosno verske zajednice, traži se da dostavi odgovarajuće dokaze (odluke, dekrete, diplome…) za lica koja imaju neslaganje kako bi se izvršile ispravke podataka na spisku ili u matičnoj evidenciji Fonda.

Kao i kod ostalih osiguranika, ukoliko se desi da doprinosi nisu uplaćeni, trebalo bi proveriti da li u Fondu postoji evidentirana prijava na osiguranje. U tom slučaju potrebno je od poreznika pribaviti uverenje da nisu izmirene obaveze po osnovu poreza i doprinosa, na osnovu koje će Fond uraditi obračun i zaduženje.

U Fondu PIO zato stalno podsećaju sve one koji žele da budu sigurni da im poslodavac redovno uplaćuje doprinose da to mogu lako proveriti u nekoj od filijala fonda uz matični broj. To, naglašavaju, treba svakako učiniti pre nego što se steknu uslovi za penziju. Neki tek tada shvate da u stvari u penziju i ne mogu da odu, jer nemaju regulisan staž.

J. Petrović-Stojanović

objavljeno: 19.03.2014.

Nastavak na Politika...