Izvor: Politika, 19.Jul.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja, Anica
Odličan je poziv novinara „Politike” Anice Telesković da joj svi oni koji podržavaju Grke posude po 100 evra, pod uslovom da ne mora da ih vrati! Veliki broj čitalaca požurio je da joj odgovori da joj neće pozajmiti ni prebijene pare, zato što nijedan ozbiljan poverilac ne vidi kako bi gospođa Telesković mogla da vrati dug od 500 miliona evra u narednih 50 godina, koliko još treba da radi do penzije (primetili ste da pretpostavljam da u Srbiji postoji najmanje pet miliona onih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji, u ovom trenutku, podržavaju Grke).
Ali ako je većini čitalaca „Politike” jasno da ne treba davati kredite onome ko ne može da ih vrati, kako su, i zašto, evropski bankarski eksperti, koji verovatno znaju štošta o finansijama, davali Grčkoj, Španiji, Portugaliji, Srbiji, a i drugima, kredite za koje bi svako mogao garantovati da neće moći da se otplate? I za koje ni dan-danas niko ne vidi odakle bi mogli da budu vraćeni?
Mora da su mudri bankari imali na umu tri stvari. Prvo, za bankarski sistem izvori kredita su gotovo neiscrpni i skoro besplatni (čuli ste, gospođo Telesković, za kreditnu multiplikaciju, zar ne?). Drugo, u bankama zemalja evropske „osovine”, zajedno sa suficitom u trgovinskoj razmeni sa zemljama „periferije”, javio se i veliki suficit novčanih sredstava, koji su te banke silno želele da plasiraju. I treće, Grčka, kao i Srbija, poseduje privredne i prirodne resurse (ostrva, šume, vode, luke, zemljište itd.) koji će se, u trenutku bankrota, moći kupiti po bagatelnim cenama, pa će poverioci biti u potpunosti obeštećeni, a većina stanovnika zemalja „periferije” biće gurnuta u gotovo ropski položaj za narednih nekoliko stotina godina (videti slične primere Latinske Amerike). Eto vidite, gospođo Telesković, zašto velike banke imaju interes da guraju zemlje periferije u dužničko ropstvo i da ih kreditiraju, čak i u slučaju da ne mogu da naplate svoje kredite o roku.
Ako biste Vi, ili Vaši najbliži, posedovali resurse veće vrednosti (nekretnine, prirodne lepote i sl.) budite uvereni da bi se našla banka koja bi Vam dala kredit za koji je sigurna da ne možete, iz svojih skromnih porodičnih prihoda, da vratite. U trenutku dospeća duga, Vaše dragocenosti će biti otkupljene od poverilaca (po „fer” cenama!?). Ali ako, za razliku od Grka, nemate ništa, osim svog raskošnog novinarskog talenta i spremnosti da ga stavite u službu promene mentalnog sklopa građana Srbije, onda ćete biti osuđeni na grdnje čitalaca „Politike”, koji će se oglušiti o Vaš sjajan poziv, i to samo zato što razumeju finansije.
Univerzitet Singidunum
Pogledaj vesti o: Penzija
