Izvor: RTS, 16.Nov.2011, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Mark Alen
Prva kontrola aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om uspešno je završena, rekao u razgovoru za RTS glavni pregovarač Fonda Mark Alen. Iduće godine biće blagog rasta plata i penzija, budžetski deficit će biti 4,25 odsto i neće biti povećanja poreza, kaže Alen.
Mark Alen, glavni pregovarač MMF-a sa srpskom delagacijom, rekao je u intervjuu za RTS da je prva kontrola aranžmana iz predostrožnosti vrednog milijardu evra uspešno završena.
Alen, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je glavni predstavnik MMF-a za Centralnu i Istočnu Evropu, kaže da će iduće godine biti rasta plata i penzija, ali će prema svim pokazateljima on biti veoma mali i dodaje da neće biti povećanja poreza. Ipak, MMF je dozvolio rast minusa u budžetu, pa će umesto planiranih 3,9 odsto budžetski deficit biti 4,25 odsto. To je manje od ovogodišnjih 4,5 odsto. Sa Markom Alenom razgovarala je Vesna Damjanić-Branković.
Kako biste opisali pregovore sa srpskom vladom, da li su bili laki?
Alen: Bili su veoma pozitivni. Vlada ima svoje, a mi svoje argumente, ali smo dogovor postigli konstruktivno. Mi ovde radimo sa zemljom i rešavamo njene probleme. Imamo veoma veliki interes da ovaj aranžman iz predostrožnosti uspe i da zaštiti Srbiju od spoljnih šokova.
Kada se govori o budžetu za iduću godinu, šta treba očekivati za penzije i plate, hoće li se opet ići na zamrzavanje?
Alen: Predviđeno je usklađivanje, odnosno rast prema formuli koja je dogovorena. Sledeća godina biće teška. Mi smo već korigovali prognoze i smanjili procenat privrednog rasta zbog krize u evrozoni. Čak i tako snižene prognoze mogu se ispostaviti kao previše optimistične. Upravo zbog toga, mora se naći način da se Srbija prilagodi u slučaju još gore situacije.
Pošto situacija jeste ozbiljna, da li ste predložili Vladi neke antikrizne mere?
Alen: Naš program je zasnovan na primeni Zakona o fiskalnoj odgovornosti i to je važan faktor kako bi Srbija održala kredibilnost na finasijskom tržištu. Banke u Srbiji imaju dosta kapitala, što je dobra pozicija za odgovor na eventualne šokove iz evrozone. Dogovorili smo se i o manjku u kasi. Ovogodišnji je bio 4,5 odsto, a u idućoj godini 4,25 odsto. To zahteva mere, kako ne bi bilo dodatnog trošenja i kako bi se bolje rukovodilo tim budžetom.
Vi stalno ponavljate potrebne mere, možete li da budete malo konkretniji. Recimo da li će biti povećanja poreza?
Alen: Neće biti povećanja poreza, već se očekuje da će se poreski prihodi bolje prikupljati, da će se dobiti dividende od javnih preduzeća i da će Vlada biti pažljivija kod javnih nabavki.
Iduće godine biće održani izbori. Da li to vidite kao prepreku u sprovođenju dogovora?
Alen: Mi se trudimo da se dogovor poštuje, uprkos tome što idu izbori, mada ne treba očekivati viši stepen saradnje sa Vladom. Mi ćemo pregovarati sa novom vladom i o tome kako ćemo završiti proces strukturnih reformi sa kojima se sada čeka zbog izbora.
Na osnovu toga, kako vidite Srbiju danas? Da li mislite da će doći u poziciju da uzme milijardu evra koju joj je MMF stavio na raspolaganje?
Alen: Nadam se da neće, jer je taj novac tu iz predostrožnosti. To je rezerva u slučaju dodatnih šokova iz evrozone. Za sada očekujemo da neće biti privrednog rasta i da će Italija biti u recesiji, što je posebno važno za Srbiju. Ali, situacija bi mogla da bude i gora, odnosno da čitava evrozona uđe u recesiju, što bi za Srbiju bio veliki pritisak na koji ona može da odgovori dodatnim prilagođavanjem i povlačenjem novca od nas. Ali mi za sada to ne očekujemo.
Koji je scenario najrealniji za evrozonu – da ostane kakva jeste, da iz nje istupe Grčka ili čak Italija, ili da se smanji, predvođena Nemačkom i Francuskom?
Alen: Teško je reći. Osnovna pretpostavka jeste da ono što se dogodilo sa Grčkom i Italijom unese stabilnost na finansijska tržišta, uvede red u dugove Italije i Španije i da se sve vrati u normalu. To je osnovni scenario koji nije blistav, jer neće biti rasta, ali ni finansijski sistem neće propasti. Gori scenario predviđa recesiju i probleme među bankama u zapadnoj Evropi. Mi smo i pod takvim okolnostima razmatrali uticaj na Srbiju. Došli smo do toga da srpske banke imaju dosta kapitala i da mogu da se odupru šokovima. Veći problem za Srbiju trenutno su problematični krediti – krediti koji ne mogu da se otplaćuju, a čiji broj raste.
Razgovor sa Markom Alenom možete pogledati večeras u emisiji Oko ekonomije u 18.25 na Prvom programu RTS-a.
