Izvor: Deutsche Welle, 16.Okt.2017, 08:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iluzija blagostanja
Vlada povećava plate i penzije – zapravo, delimično smanjuje smanjenje od pre tri godine. Sagovornici DW smatraju da je to maska za izostale reforme javnog sektora, a možda i najava parlamentarnih izbora.
Premijerka Ana Brnabić najavljuje da će od 1. januara uslediti povećanje plata i penzija. Predviđeno je da penzije porastu za pet procenata, a plate u javnom sektoru za deset – odnosno pet odsto za one koji rade administrativne poslove. Ekonomisti smatraju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je ta odluka bila očekivana, jer je pre izvesnog vremena predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio povećanje plata vojsci, policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).
Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže za DW „da će sada to povećanje dobiti i drugi, jer bi bilo teško opravdati da povećanje dobiju vojska, policija i BIA, a ne dobiju, recimo, zdravstvo i obrazovanje. Za administraciju očito nije bilo dovoljno novca pa će oni dobiti povećanje od pet odsto.“
Ćulibrk međutim pokušava stvar da dovede u realne okvire – rast cena ove godine iznosio je čak 3,5 odsto što znači da će penzioneri, kako kaže, zapravo imati svega 1,5 odsto više kupovne moći u odnosu na početak ove godine.
Pare pred izbore
Povećanje plata i penzija urednik u Novom magazinu Mijat Lakićević vidi pre svega kao političku odluku. „To ukazuje na činjenicu da ćemo naredne godine imati izbore, sasvim sigurno izbore u Beogradu; a ovo povećanje mi govori da ćemo najverovatnije imati i republičke izbore, iako naravno to ne možemo sa sigurnošću tvrditi.“
Kada je reč o procentima, Lakićević smatra da je povećanje plata u javnom sektoru previsoko. „Javni sektor je još uvek privilegovan, manje se radi a veće su plate nego u privatnom sektoru, i ovo je po meni još jedan signal da u Srbiji od reformi javnog sektora neće biti ništa.“
Povećanje veće od preporuka Fiskalnog saveta
Ako se analizira stanje srpskog budžeta, kao i preporuke Fiskalnog saveta, koji navodi da je postignuta stabilnost javnih finansija i da mere štednje više nisu neophodne, postavlja se onda pitanje zašto ekonomski analitičari kritikuju ova povećanja?
Milan Ćulibrk kaže da se vlast hvali stabilnim javnim finansijama – „sve je to lepo“ – ali da povećanje plata i penzija smanjuje prostor za dodatne investicije. „To je parametar po kojem je Srbija najgora u regionu jer ima najmanji udeo investicija u BDP-u. A bez investicija nema bržeg privrednog rasta. I to je vrzino kolo u kojem se nalazimo već nekoliko godina jer i ove godine imamo najsporiji privredni rast.“
Mijat Lakićević skreće pažnju na činjenicu da masa plata nije povećana, jer je bar prema zvaničnim podacima smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru. „Ako tako gledamo, onda je i u redu da se zaposlenima povećaju plate.“
Ali, upozorava Lakićević, „do sada nismo videli nikakve reforme u upravi, zdravstvu, prosveti... Dakle, sve se svodi na kvantitet, a kvalitet usluga javnog sektora je i dalje veoma nizak. A to je bila ključna poenta mera štednje. To smanjenje nije usledilo da bi se smanjio pritisak plata i penzija na budžet, nego da se javni sektor reformiše. Ljudi u javnom sektoru će verovatno biti zadovoljni, ali ostali građani Srbije nemaju previše razloga za zadovoljstvo.“
Povećanje – optička iluzija?
Kada se govori o platama i penzijama uporno se govori o njihovom „povećanju“, kao da se zaboravlja da su plate i penzije zbog mera štednje već smanjene još od 2014 godine. Zato Milan Ćulibrk ističe da ne možemo govoriti ni o kakvom povećanju.
Za prehladu ferveks, za povredu bokvica, a za svaki slučaj pogled u nebo i molba da nije ništa ozbiljnije. Tako razmišljaju građani Srbije koji nemaju overene zdravstvene knjižice jer im poslodavac ne plaća doprinose.
„Svi penzioneri koji su imali natprosečne penzije i dalje će imati manje nego što su imali pre mera fiskalne konsolidacije, a nekima sa penzijama iznad 25.000 dinara su umanjivane i za 22 odsto. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da su ove povišice praktično u međuvremenu već pojedene rastom cena na malo. I kada se pogleda realni rast penzija od 2009. godine naovamo, one su trenutno – bez ovih pet posto povišice – skoro 20 posto manje nego što su bile“, kaže glodur NIN-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić tvrde da će povećanje plata i penzija uticati i na rast BDP-a. Procena je da bi ova povećanja mogla pojačati domaću tražnju, samim tim i domaću proizvodnju.
Milan Ćulibrk smatra da za takve ocene nema nikakvog osnova. Naprotiv, on se pribojava da se ovako samo podstiče – uvoz. „Sledeće godine možemo imati problem koji do sada nismo imali, a to je rast trgovinskog deficita. Povećana potrošnja može dovesti do toga da ćemo više uvoziti nego što izvozimo. Tome doprinosi i prilično jak dinar, ali i to takođe možemo posmatrati u kontekstu predstojećih izbora“, zaključuje Ćulibrk.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
