Izvor: Magyar Szó, 11.Mar.2015, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipnoza dobrostanja
Državi ide dobro. U budžetu imamo toliki višak da će biti potrebe za rebalansom istog, a taj višak ne umemo potrošiti, jer ne postoje izrađeni projekti. To je izjavio premijer, Aleksandar Vučić, na ovogodišnjem Biznis forumu na Kopaoniku. Na konferenciji, koja se još naziva i srpskim Davosom, na kojoj se sakupilo više od 600 predstavnika političke i privredne scene, premijer je izjavio da njegov kabinet radi odlično, da se bukvalo novac uliva u državnu kasu i da je smanjenje plata >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << i penzija donelo veću uštedu od planirane.
Vučić kaže da problem nije do države, nego do njenih građana, koje ne karakteriše preduzetnički duh i inicijativa, i zbog toga ne postoje domaće investicije. U svom govoru premijer je naglasio da moramo početi zarađivati, trošiti koliko imamo, smanjiti izdatke i oživiti privredu. Najmlađoj generaciji je poručio da već u srednjoj školi moraju naučiti šta je rad, i u tom cilju je najavio odomaćivanje dualnog modela orbazovanja koji će pomoći da se mladi nauče i praksi pored opšteg znanja.
Vučić je opomenuo gradonačelnika Beograda, Sinišu Malog, koji u određenom trenutku nije sa punom pažnjom pratio ekspoze prvog čoveka Vlade, koji je bio dug kao izlaganje Fidela Kastra.
Vučić je potom govorio i o tome da Srbija pripada protestantskom delu Evrope koja ne priznaje laka rešenja i koja zna da se do uspeha stiže samo teškim radom. Ne, nismo pogrešili, kaže Vučić o Srbiji.
Slušajući reči premijera čovek se prvo postidi što samo zanoveta i kritikuje onda kada državi zapravo ide toliko dobro da jednostavno ne može potrošiti sve pare. Ali još pre nego što se dohvatimo telefona da pozovemo svoje prijatelje da se vrate, da pišu projekte, jer se pare jednostavno ne mogu potrošiti, hajde da se prvo malo zamislimo: ako je situacija toliko dobra, zbog čega mi to ne osećamo na svojoj koži.
Politički lideri obično brojkama pokušavaju da uvere ljude o boljitku. Prosečna plata, potrošačka korpa, GDP… Ovu poslednju brojku može da vrednuje svih 6 ili 7 miliona građana Srbije.
Jedna od fraza kojom nas naše vođe rado zasipaju jeste da bi Srbija mogla biti vodeća država regiona na osnovu svog geografskog položaja, radnog morala, i još zbog ko zna kojih sve potencijala. Svetski Forum iz godine u godinu priprema listu koja svrstava 144 države sveta, a na poslednjoj ovakvoj listi, kada u obzir uzimano šest privrednih sfera, Srbija je osvojila 94. mesto, dok ostale zemlje regiona, od kojih smo, jel'da, bolji, redom imaju bolje rezultate: Crna Gora je na 67, Hrvatska na 77, Bugarska na 54, Rumunija na 59, a Makedonija na 63. mestu. Srbija je u pogledu platežne moći za 35 posto zaostala za prosekom Evropske Unije.
Javni dug države je u oblacima. Pre nekoliko godina, ako se još sećamo, Vlada, u kojoj je Demokratska Stranka imala vodeću ulogu, se borila sa činjenicom da je javni dug dostigao 45 posto GDP-a. Danas je taj procenat 70,9 posto. Nije bolje stanje ni u pogledu zaduženosti građana: dok je 2006. godine dug jednog čoveka iznosio 401 evro, 2008. godine 689 evra, 2011. godine 807 evra, a poslednjeg dana februara je bio čak 879 evra.
Stručnjaci kažu da se tek sada treba očekivati smanjenje kupovne moći. Veliki uspeh, obeležen početkom godine, o kojem je premijer više puta govorio, se može objasniti velikim novogodišnjim i božićnim kupovinama i gastarbajterima koji tradicionalno dolaze kući u ovo vreme. Pojačan je turizam, kao i privredne aktivnosti. Ali i pored toga što nakon ovog perioda inače svi stežu kaiš, početkom marta je poskupeo gas, u aprilu će se povećati cena struje, a to već tradicionalno izaziva talas poskupljenja.
Na povećanje plata teško da možemo računati, ali će se zato povećati broj nezaposlenih – izjavio je saradnik Agencije za istraživanje tržišta, Saša Đogović. To će se dogoditi zbog otkaza najavljenih u javnoj sferi, koji će biti konstantni sve do 2017. godine, prema Vučićevim rečima.
To su otprilike dve strane iste medalje iz perspektive Vučića, odnosno iz perspektive privrednih podataka u kojima svako može da pronađe sebe na osnovu svog radnog mesta, ukoliko ga ima, na osnovu položaja svoje porodice, ukoliko je u Srbiji, i na osnovu svoje plate.
Poslušajmo malo i ono o čemu premijer govori. On, pričajući o prosečnom građaninu, prebacuje nedostatak preduzetničkog duha. Od čega čovek da bude preduzetnik? Sa druge strane, premijer bi mogao da poseti, na primer, mog berberina koji bi mu ispričao sa kakvim teškoćama se suočava, koje poreze mora da plati i kakav teror inspektora mora da istrpi. Da čovek ne radi već 40 godina ovaj posao, najradije bi zatvorio radnju.
Dualno obrazovanje je zapravo otkrivanje tople vode: koliko ja znam, u srednjim školama u Subotici i sada đaci provode više dana na praksi ukoliko uče za šnajderku, električara ili nešto slično. Ne znam koji je bolji način da se mladi priviknu na rad.
„Toliko smo dobri da je meni već neprijatno“ - izjavio je Vučić pre mesec dana. Slušajući njega, čoveka obuzima osećaj da premijer pokušava da hipnotiše ljude kako bi osećali blagostanje. Misli da ako bude stalno ponavljao istu rečenicu, koja govori o opštem blagostanju, da će u to ljudi i poverovati. Na osnovu podataka o popularnosti, mnogi bi i podlegli toj hipnozi. Iako je još uvek više onih koji nisu. Oni su i dalje neposlušni, nezahvalni građani, koji pakuju kofere i polaze na Zapad. I dalje ne osećaju koliko im je dobro. Ne pridružuju se hipnotisanoj gomili.
Najveći problem sa hipnozom je to što će nakon nekog vremena creva krčati i hipnotisanima, i oni će morati platiti uvećan račun za struju, a moraće registrovati i kola. A ako se nakon toga probude iz hipnoze, više im neće pomoći ni reči premijera.
Pogledaj vesti o: Penzija
.jpg)
