Izvor: Blic, 27.Dec.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani su mnogo ozbiljniji od političara
Naši građani nisu kreditno prezaduženi. Za razliku od političara, koji su do pre nekoliko nedelja dizali penzije i zarade, a danas se pitaju gde su pare, građani su sa stanovišta zaduživanja iskazali mnogo veću ozbiljnost.
Obim zaduživanja je smanjen, broj zahteva za nove kredite takođe - kaže u razgovoru za „Novac" guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Konstataciju guvernera potvrđuju podaci da svaki stanovnik Srbije po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osnovu kredita prosečno duguje 576 evra, što je znatno ispod zaduženosti građana u regionu, koja prosečno iznosi više od hiljadu i po evra. Zaduženost po glavi stanovnika u Hrvatskoj je blizu 4.000 evra, Mađarskoj 3.000, Bugarskoj i Rumuniji oko 1.200 evra, BiH blizu 900 evra. U susedstvu su od Srba manje zaduženi samo Makedonci koji po glavi duguju 521 evro.
Konstataciju guvernera potvrđuju podaci da svaki stanovnik Srbije po osnovu kredita prosečno duguje 576 evra, što je znatno ispod zaduženosti građana u regionu, koja prosečno iznosi više od hiljadu i po evra. Zaduženost po glavi stanovnika u Hrvatskoj je blizu 4.000 evra, Mađarskoj 3.000, Bugarskoj i Rumuniji oko 1.200 evra, BiH blizu 900 evra. U susedstvu su od Srba manje zaduženi samo Makedonci koji po glavi duguju 521 evro.
"Građani bi finansijski propali kada bi krojili kućni budžet kao što političari kroje državni. Ne znam samo kako će se obezbediti novac za gradnju gasovoda. Logično je da ako pravite aranžman, nešto prodate i tako obezbedite investiciju, a ne da novac od privatizacije potrošite, pa da se za investiciju zadužite", upozorio je Jelašić.
U odnosu na 2007, ove godine je kašnjenje građana u otplati kredita povećano za 0,3 odsto, na 1,5 procenata. Da li će taj problem eskalirati u 2009. godini?
- Ubeđen sam da neće. Zaduženost naših građana je mnogo niža nego u regionu. Kod hipotekarnih kredita, nivo kredita u ukupnoj vrednosti nekretnine je oko 65, a ne 90 odsto kao u Americi. To znači da banka u slučaju pada vrednosti nekretnine još uvek ima dovoljno visoku hipoteku da se naplati. Hipotekarni krediti čine svega šest-sedam odsto bilansne sume bankarskog sektora, a 10-11 odsto ukupnog kreditnog portfolija.
Pre nekoliko meseci kad je Euribor rastao, banke su povećavale kamatne stope pod izgovorom da im je skuplje zaduživanje. U poslednja dva meseca Euribor je pao za oko dva procenta, ali banke nisu snizile kamatne stope. Da li će Narodna banka reagovati?
- Ne želim da branim banke, ali treba znati da to što je Euribor niži kod novih kredita ne znači ništa za novog dužnika. Na primer, Evropska centralna banka imala je svoju referentnu kamatnu stopu na nivou od četiri odsto. Sada se dogodilo da je ta kamatna stopa pala, ali se zato marža utrostručila. Dakle, novac je jeftiniji trenutno u Evropi, sada je Euribor ispod tri odsto, ali marže koje se zaračunavaju za kredite u našoj zemlji i regionu su veće, ne samo za taj deo smanjenja nego još više. Danas Grčka plaća maržu od 2,2 odsto, Italija 1,2. Jasno je - svi gledaju kakav je bonitet i investicije u naš region znatno su manje. Kod starih kredita kamata treba da bude niža, pošto je marža fiksna, a Euribor se smanjio. Sve banke su preuzele obavezu da će smanjiti kamate u tom slučaju, pa u ugovorima od pre godinu dana stoji da je kamata tromesečni ili šestomesečni Euribor, plus marža od dva odsto. Narodna banka ne proverava da li to banke i praktikuju, ali ako bude prigovora, mi ćemo reagovati.
Da li su štedni ulozi u bankama sigurni?
- Građani mogu mirnije da spavaju sa štednim ulozima u bankama nego sa štednim ulozima u slamaricama. Država garantuje 50.000 evra, ali svako je kovač svoje sreće, pa neka sam odluči da li će da drži novac u slamarici gde gubi kamatu i gde ga jede inflacija koja u EU iznosi 2,5 odsto, ili će novac držati u bankama gde dobija kamatu.
Vlada i NBS su ove nedelje potpisale memorandum o saradnji. Šta to znači za građane?
- Narodna banka više neće targetirati samo baznu inflaciju merenu rastom cena na malo, već ukupnu inflaciju merenu rastom potrošačkih cena. Oko 65 odsto cena se formira slobodno na tržištu, mnogo je veći udeo hrane i poljoprivrede, a manji udeo naftnih derivata, što znači da se po novom režimu mnogo bolje odslikava ono što stvarno udara po džepu građana. Konkretno, da bi se u idućoj godini postigla inflacija od osam odsto, plus, minus dva odsto, država bi trebalo da garantuje da se cene koje su direktno pod njenom nadležnošću neće povećati više od oko 13 odsto. Tu su struja, voda, TV pretplata, komunalije i naftni derivati. Tako će stabilnost cena biti zajednička odgovornost i tačno će se znati ko je "kriv", da li mi, ili država koja je svesno dala saglasnost za rast pojedinih cena.
Koji je razlog za takvu odluku?
- Jednostavno, mnogo je bolje, jednostavnije i transparentnije ako se ide na ukupne cene. Uostalom, promenile su se i okolnosti, sada imamo više cena koje se formiraju slobodno. Takođe, za uspostavljanje okruženja koje karakteriše niska i stabilna inflacija neophodni su koordinirani napori Narodne banke i Vlade, jer je inflacija njihova zajednička odgovornost.
Da li sporazum Narodne banke i Vlade znači da će centralna banka voditi usaglašenu monetarnu i fiskalnu politiku?
- Narodna banka je uvek bila usaglašena sa ministrima finansija, samo je imala malo problema sa Vladom. Sporazum bi trebalo da garantuje da će se ubuduće voditi usklađenija fiskalna i monetarna politika. Pored toga, tu je i važan sporazum sa MMF-om koji garantuje određeni vid saradnje i transparentnost i gde ne očekujemo nikakve probleme na sastanku Borda direktora Fonda u januaru.
Da li ste zadovoljni budžetom?
- Nisam, i nisam jedini, prvenstveno zbog toga u kojoj meri je smanjena javna potrošnja. Takođe, pitanje je i šta će država uraditi ako prihodi zakažu početkom naredne godine. Nadam se da za penzije i plate nećemo koristiti privatizacione prihode ili emitovanje hartija od vrednosti. Alternativa bi mogla da bude rebalans, ali naniže.
Ima dosta primedaba na visinu referentne kamatne stope od 17,75 odsto. Poznato je da u Americi i Japanu ta stopa teži nuli?
- Dolar je u Americi za tri dana posle smanjenja referentne kamatne stope izgubio oko deset odsto svoje vrednosti. Ali, dok je tamo uticaj kursa na cene, odnosno inflaciju minimalan, u Srbiji bi to bilo drugačije. Drugo, mi i danas imamo ekspanzivnu fiskalnu politiku, prvenstveno zbog rebalansa ovogodišnjeg budžeta i sada su ogromni zahtevi za budžetske isplate. Takođe, restriktivan budžet za narednu godinu stigao je u Skupštinu tek ove nedelje i možemo samo da se nadamo da će takav i izaći iz Skupštine. Ali to može imati konkretan efekat tek u drugom kvartalu iduće godine, što znači da se, za sada, još ne oseća potrebna restriktivnost fiskalne politike.
Govorilo se da je kurs precenjen za oko 15 odsto. To je počelo da se ispravlja klizanjem, ali je trend zaustavljen i okrenut nazad. Neki ekonomisti ocenjuju da je to pogrešno?
- Osnovni posao Narodne banke je da postigne i održi stabilnost cena. Kurs se do sada formirao na osnovu ponude i tražnje, a budućnost će odlučiti na kom će se nivou ustaliti. Kurs značajno utiče na životni standard građana, štaviše nekima je to važnije nego šta će biti sa povećanjem zarada. Jedno je sigurno - ako neko misli da će u ovoj zemlji sa trocifrenim kursom sve biti isto sa stanovišta ekonomije i socijalnog mira, greši, jer kurs ima efekat kako na monetarnu politiku, tako i na ostale pokazatelje.
U javnosti se spekuliše da određeni broj banaka ili privrednika utiče na nivo kursa. Postoji li mogućnost da se u međubankarskoj trgovini napravi lobi koji će uticati na kurs?
- Svako ko gubi na kursu uveren je da je u pitanju neka zavera ili lobi. Banke kada kupuju ne kupuju za sebe, nego za svoje klijente. Sada smo uveli fiksing sastanak gde se sa jedne strane sučeljava ponuda, a sa druge strane tražnja. Osim fiksinga, uskoro treba da uvedemo i mogućnost da se preko sajta vidi ko kupuje, a ko prodaje, i po kojoj ceni, što će biti dodatni dokaz da nema nikakve zavere.
Neki ekonomisti za fiksing kažu da je to način na koji Narodna banka manipuliše tržištem?
- Ne znam zašto je manipulacija, kad pozovemo ljude i pitamo po kom kursu su spremni da kupuju i prodaju. Mi samo kažemo da se danas u jedan sat sastaje "pijaca" za prodaju deviza, pa da vidimo kupce i prodavce. Ako procenimo da ima dovoljno kupaca i prodavaca, mi puštamo da se sami usklade. Ako, pak, vidimo da jedni traže previsoku cenu, a drugi nude prenisku, onda ima potrebe da Narodna banka uđe ili na strani kupovine ili na strani prodaje. Znam da mnoge ljude buni ta transparentnost. Nas jedino u određenoj meri ne zadovoljava visina raspona između kupovnog i prodajnog kursa. Taj problem je, nažalost, dokaz da nema dovoljno prometa. Radije bismo videli da se kurs formira na osnovu dnevnog prometa od 200 do 300 miliona evra, nego na osnovu prometa od 10 do 15 miliona evra.
Da li ste vi uticali na taj promet preko obavezne rezerve? Neki predlažu da se smanji obavezna rezerva, što bi povećalo kreditiranje privrede i smanjilo kamatne stope.
- Smanjenje obavezne rezerve bi samo povećalo likvidnost bankarskog sektora. Mi smo ove nedelje već vratili bankama oko 700 miliona evra, pa ćemo videti da li će te pare plasirati privredi. Sumnjam da će sve to da uđe u kredite. Tvrdim da bi vam okrenuli leđa u "Ju-Es stilu" ako im sad ponudite sto miliona evra beskamatno pod uslovom da proizvode čelik za zalihe, kao da se ništa nije desilo u svetu. Problem nije kredit, već tražnja, odnosno kome prodati proizvedeno.
Drugo, redovna je kritika bila da je Narodna banka ispucala sve svoje instrumente, da joj je propast zagarantovana, zajedno sa kursom. Uvek, međutim, ima dodatnih mera, koje ćemo i ubuduće donositi da bismo li postigli svoj osnovni cilj. Monetarna politika, naravno, ne može da reši sve probleme i upravo zato je pitanje šta će u međuvremenu uraditi fiskalna politika, odnosno Vlada. Iskreno se nadam da to što mi držimo nekoliko loptica u vazduhu, političari neće shvatiti kao da je sve odlično, nego da i oni treba da odrade svoj deo posla, a to znači restriktivniji budžet i manja potrošnja.
Mislite i da smanjenje referentne kamatne stope ne bi povoljnije uticalo na kredite?
- Naravno da će jeftiniji krediti ublažiti probleme, ali daleko od toga da će ih i rešiti. Odgovornim privrednicima ne treba kredit pomoću koga će proizvesti nešto što će im stajati na legeru.
Tvrdi se da postepena depresijacija nije pravo rešenje: na taj način se ne smiruju očekivanja, samo se odlaže ono što je neizbežno, što podiže rizik da bude dramatičnije kada do toga dođe.
- Postepena depresijacija ili apresijacija su daleko bolji nego da danas garantujete neki nerealan kurs, koji sutra ne možete odbraniti. Najvažnije je da se ljudi naviknu da kurs može da oscilira. Najveće pitanje ne bi trebalo da bude zašto je sad kurs 87 ili 83 dinara za evro.
Kako mislite da kurs ne treba da ih zanima? Šta je sa izvoznicima, uvoznicima, ljudima koji imaju kredite i koji plaćaju zakup stana u evrima?
- Da li vi bolje spavate kad je evro 85 dinara nego kada je 78? Zarada svih zaposlenih u Srbiji je u dinarima, a hleb, struja, naftni derivati, sve se plaća u dinarima. Najveći broj građana razmišlja kako će u dinarima sklopiti kraj s krajem. Ako je kurs 90 umesto 85, hoće li vam neki poslodavac dati povećanje zarade od deset odsto. Neće. Drugo, niko nikoga nije terao da uzme kredit u švajcarcima, umesto u evrima i dinarima. Isto tako, ne znam kako neko može pristati da plaća stan u evrima, a da prima platu u dinarima. Ljudi treba da shvate da je dinar u Srbiji zakonsko platežno sredstvo.
Kažu da je sa MMF-om napravljena računica da jedan evro vredi znatno ispod sto dinara?
- Takvi "dilovi" se ne rade. Ako na nešto nije bilo primedaba od strane MMF-a onda je to način formiranja kursa.
Šta će prelazak NIS-a u ruke "Gasproma" značiti sa stanovišta finansijskog sistema Srbije s obzirom na to da je prošlogodišnji prihod NIS-a bio 300 milijardi dinara ili više od 10 odsto BDP-a?
- Naredne godine Srbiji će nedostajati od 95 do 100 milijardi dinara da bi finansirala jednokratne obaveze i deficit. Biće problem i to što NIS više neće biti u državnom vlasništvu, pa je pitanje da li će moći da se greje bolnica na veresiju ili da se na isti način da nafta vojsci i "Jatu". Teško je proceniti o kolikoj sumi je reč, pošto su to javna preduzeća čiji izveštaji imaju mnogo ograda u oditorskom mišljenju.
Da li bi bilo logično da "Gasprom" ima svoju banku u Srbiji?
- Kome treba mleko, taj ne mora da kupi kravu. Ako želite da radite određeni posao, ne morate da imate i banku i proizvodnju gasa. Mogu samo reći da će svi dobiti licencu ako je budu tražili i ako ispunjavaju uslove.
Da li je "Gasprom banka" tražila licencu?
- Mislim da sam vam dao odgovor, dakle svako ko je ispunio uslove i ko je tražio licencu.
Da li će iduće godine doći "Siti banka" u Srbiju. Od čega to zavisi?
- Da je tražila licencu, najverovatnije bi je dobila.
Šta biste poručili građanima Srbije?
- Možda sam bio prvi koji je rekao šta će biti rezultat ove neizvesnosti, iako su političari tada tvrdili da kriza nema veze sa nama. Sad imam osećaj da se prelazi u drugu krajnost. Istina je negde između. Naredna godina neće biti laka, ni političarima ni Narodnoj banci, ali ubeđen sam da ćemo zadržati makroekonomsku stabilnost. Do najgoreg scenarija sigurno neće doći, a ako građani žele da urade nešto za svoje dobro i dobro sistema, onda bi novac, koji su izneli iz banke i stavili u slamaricu, trebalo da vrate.
Da li biste im poručili da štede u dinarima kao što ste im poručivali pre nekoliko meseci?
- Nemam razloga da menjam mišljenje, to sam rekao pre četiri godine, to kažem i danas. Kad mi krojimo kamatnu stopu, gledamo isključivo koliko će građani zaraditi u dinarima. Druga je priča u evrima, japanskim jenima, to je račun bez krčmara.
Nema ponuda za „Metals banku"
Da li ste uveli prinudnu upravu u „Metals banku" jer je rukovodstvo te banke odobravalo kredite klijentima koji nisu mogli da ih servisiraju, a u cilju sticanja i prodavanja nekretnina?
- Narodna banka ne uvodi prinudnu upravu jer je rukovodstvo uradilo nešto. Od Narodne banke su podršku tražili akcionari „Metals banke" koji nisu raspolagali sa dovoljno finansijskih sredstva da bi obezbedili potrebnu likvidnost. Narodna banka je dala podršku, 2,5 milijardi dinara, a na osnovu toga što su postojeći deponenti „Metals banke" preuzeli obavezu da neće smanjivati svoj deo depozita do kraja januara, kao i zbog toga što su kod nas založili najveći deo svojih nekretnina i njihovu deviznu obaveznu rezervu.
Da li je istina da bi „Metals banka" mogla postati deo „Komercijalne banke" ili vojvođanska banka za obnovu i razvoj uz dodatna ulaganja pokrajine?
- Mi ne prejudiciramo konačno rešenje. Trenutno se radi na oditorskom izveštaju, koji treba da obuhvati presek stanja pre nego što je ušao novi menadžment i stanja zaključno sa decembrom 2008. Treba da vidimo šta će postojeći akcionari biti spremni da urade, kao i da li ima zainteresovanih novih akcionara. Mi želimo to da rešimo što brže, ali sve zavisi od akcionara. Do sada niko konkretno nije dao ponudu za preuzimanje „Metals banke".
