Izvor: Blic, 22.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dražin grob je u Lisičijem potoku
Draža Mihailović je streljan i pokopan nedaleko od Belog dvora na Dedinju, na lokaciji Lisičiji potok, u noći između 16. i 17. jula 1946. – kaže za „Blic nedelje" zastavnik u penziji Ljube Lazarevski, koji je ovu tvrdnju javno izneo još juna 1996. godine.
– Posle rata sam bio podoficir u KNOJ-u. Kada je Draža Mihailović uhvaćen u martu 1946. godine, prebačen je u zatvor u Đušinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulicu, u zgradu u kojoj je sada beogradski Rudarski fakultet. Mi smo dobili zadatak da čuvamo 12 zatvorenika, među kojima je bio i Draža. Svi su bili u zasebnim sobama. Sa zatvorenicima je stalno u sobi bio po jedan nenaoružan stražar, dok su naoružani bili u hodniku. Smenjivali smo se na svaka dva sata. Pazili smo da neki zatvorenik ne izvrši samoubistvo. Meni je dopalo da čuvam Dragog Jovanovića, komandanta Specijalne policije i Banjičkog logora – priča Lazarevski.
Dražu su čuvali oficiri, a sve ostale uglavnom vodnici. S njima su bili kao pratnja i sve vreme suđenja u Topčideru. Lazarevski je bio u sudnici i za vreme izricanja presude, 15. jula 1946. godine.
– Kada je presuda pročitana, Draža je klonuo. Imao sam utisak da nije očekivao najstrožu kaznu – priseća se Ljube.
Pošto su žalbe osuđenih na presudu bile odbijene, odmah sutradan po podne su imali prava na oproštajnu posetu rodbine. Lazarevski kaže da Draži niko nije došao, a da je najviše posetilaca imao Dragi Jovanović.
– To isto veče, oko 23 časa, video sam u hodniku kako briju i šišaju Dražu i ostale osuđenike. Zatim su im dali da obuku čist veš. Mi smo dobili naredbu da ih povezemo u dve grupe po troje, dok su u trećoj grupi bila četvorica osuđenika. Stigle su potom i „marice". U prvu je smeštena grupa u kojoj je bio Draža, u drugu grupa sa Dragim Jovanovićem, a u treću ostala četvorica. Krenuli smo ulicom kneza Miloša, pa pored kapije Belog dvora i stigli u Lisičiji potok. Kroz prozorče „marice" video sam da skrećemo levo u jedan mlad bagrenjak. Zaustavili smo se na jednom proširenju, koje je bilo iskrčeno. Izveli smo osuđenike i rečeno nam je da smo slobodni. Dok su vozači okretali vozila, video sam tri iskopane rake oko kojih je bilo petnaestak oficira. Tu je bio i tužilac Miloš Minić. Ceo prostor je bio osvetljen reflektorima, a osuđene je pregledao lekar. Streljački vod nisam video, jer je bio u šumi koja nije bila osvetljena. Dok smo se udaljavali sa tog mesta čulo se škljocanje zatvarača, a zatim i komanda: „Puni! Nišani! Pali!" Nakon rafalne paljbe, čuli su se i revolverski hici, verovatno „overavanje". Kada smo stigli u kasarnu, pogledao sam na sat i video da je već uveliko prošla ponoć – priča Lazarevski.
On dodaje da je njegovo svedočenje od pre 13 godina o mestu gde je Draža Mihailović streljan tada je ustalasalo javnost, ali za priču su se interesovali samo novinari.
- Čudi me da se za ovu misteriju i danas interesuju samo novinari, a ne i nadležni državni organi, a ponajmanje potomci Draže Mihailovića – kaže Lazarevski.
Zakleo se na ćutanje o streljanju vođe ravnogorskog pokreta
Ljube Lazarevski (79) je rodom iz okoline Kratova. Bio je borac 17. makedonske brigade, a posle rata, početkom 1946. je premešten u Beograd, u štab Prvog samostalnog bataljona KNOJ. Sa njim su bili i njegovi ratni drugovi Kuzman Petrovski, Jaćim Angelovski, Ljube Petrovski i Ante Vitevski. Svi oni su bili svedoci događaja o kojem Lazarevski svedoči, a on trenutno ne zna gde su i da li su živi. Ljube Lazarevski već više od dvadeset godina živi sa suprugom Vukosavom u Višesavi kod Bajine Bašte. O ovome je, kaže, ćutao 50 godina, jer se kao aktivan podoficir na to obavezao.
Danica Drašković: Proveriti tvrdnju Lazarevskog
Danica Drašković, urednica „Srpske reči" i funkcioner SPO, kaže za „Blic nedelje" da ne zna koliko je tvrdnja Lazarevskog pouzdana, ali da je svakako treba proveriti.
– Svaku priču o tome gde su posmrtni ostaci komandanta ravnogorskog pokreta treba proveriti, ali ova država to neće da radi. Plaše se da narod ne dolazi na mesto Dražinog ubistva i odaje mu počast. To će ostati tajna dok ne dođu drugi ljudi, koji su se borili za rehabilitaciju đenerala Mihailovića i ravnogorskog pokreta – kaže Danica Drašković.
Ona navodi da postoji puno svedočenja da je Dragoljub–Draža Mihajlović ubijen na Adi, a da je u Lisičjem potoku masovna grobnica.
– Svojevremeno smo obilazili Lisičji potok i vladika Atanasije je vršio pomen, jer su tamo tela Beograđana koje su pobili komunisti kada su ušli u Beograd. Znam gde je to mesto,a svakako treba proveriti da li je tamo i telo đenerala Mihailovića – objašnjava Danica Drašković.
V. Z. C.
Uskoro zakazivanje ročišta
Zahtev za rehabilitaciju Draže Mihailovića podneo je njegov unuk Vojislav Mihailović krajem decembra 2006. godine. Pošto je zahtev bio bez propratne dokumentacije, Okružni sud u Beogradu, da bi mogao da odlučuje o ovom slučaju, obratio se Istorijskom arhivu u Beogradu i Vojnom arhivu. Iz Vojnog arhiva su dostavljene diskete na kojima se nalazi nekoliko hiljada strana sudskih spisa, odnosno dokumentacije i dokaza.
Okružni sud je više puta pozivao Vojislava Mihailovića da preuzme disketu i upozna se s dokumentacijom, ali se on do sada nijednom nije odazvao.
- Nedavno je ponovo upućen poziv Dražinom unuku da dođe u Palatu pravde 9. aprila, a nakon toga će biti zakazati javno ročište na kojem će biti razmatran zahtev za rehabilitaciju - kaže za "Blic nedelje” portparol Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić.
Pogledaj vesti o: Penzija
