Izvor: B92, 04.Okt.2017, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Došlo do grla: Najmanje penzije, niže nego srpske
Hrvatska linija siromaštva iznosi 2.085 kuna, što znači da je skoro polovina svih penzija ispod linije siromaštva, napominje Jasna Petrović, šefica Sindikata.
Pod motom "Zaustavimo siromaštvo i poniženje u starosti" Sindikat penzionera Hrvatske organizuje sledećeg utorka protest u šest hrvatskih gradova.
Tačno u podne 10. oktobra penzioneri i svi koji podržavaju njihove zahteve okupiće se u Zagrebu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Splitu, Puli, Slavonskom Brodu, Osijeku i Zadru.
“Sve moguće institucionalne kanale smo iskoristili, a položaj penzionera nije poboljšan ni milimetar. Šta više, sad smo uz Bugare najsiromašnije starice i starci u Evropskoj uniji, nemamo minimalnu penziju, nemamo naknadu za starost, nemamo nikakve brane rastućem siromaštvu. Hranimo se s poda trgovina, iz kanti za smeće, grejemo u javnom prevozu, jedemo u javnim kuhinjama”, ogorčena je Petrović.
Tvrdi da su podršku dobili od niza civilnih udruženja, među kojima su i udruženja mladih i branitelja, koji će ih podržati na protestu.
“Čak trećina osoba starijih od 65 godina u Hrvatskoj živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Udeo prosečne penzije u neto plati najniži je od svih drugih zemalja u okruženju i iznosi samo 37,7 odsto, dok je u susednim zemljama bitno viši”, upozorava predsednica SHU-a.
U Mađarskoj i Makedoniji udeo prosečne penzije u neto plati je 62 odsto, Sloveniji 60,2 procenata, Crnoj Gori 56,2 odsto, Srbiji 49,8 odsto a u Bosni i Hercegovini 42,5 odsto.
Penzioneri imaju ceo popis zahteva, između ostalog traže povećanje penzija za 19 odsto svima koji su penzionisani nakon 1. 1. 1999. godine, s obračunom razlike od dana penzionisanja do kraja 2017. godine. Traže povećanje aktualne vrednosti penzije za 14 odsto od 2018. godine.
Zahtevaju uvođenje minimalne penzije u visini od najmanje 50 odsto bruto minimalne plate, što je oko 1.600 kuna, uz korektivni faktor prema godinama radnog staža. Od vlasti traže uvođenje novog cenzusa za oslobađanje od plaćanja dopunskog osiguranja prema liniji siromaštva, budući da cenzus nije menjan od 2004. godine.
Među zahtevima je i uvođenje državne naknade za starije osobe koje nisu stekle penziju i nemaju prihoda za život, kao i promenu modela porodične penzije, na način da svako zadrži svoju radničku penziju te dobije određeni postotak partnerove (uz prihodovni i imovinski cenzus).
“Porazan je podatak da hrvatska linija siromaštva iznosi 2.085 kuna, što znači da je gotovo polovina svih penzija ispod linije siromaštva. Uz to, skoro sve zemlje koje su uvele obavezni drugi penzijski stub kao skupu igračku stranim bankama prešle su na dobrovoljni drugi stub i omogućile povratak u prvi stub, jer u protivnom novi penzioneri imaju 20-30 odsto niže penzije”, napominje Petrović.
Podseća i da 100.000 penzionera prima penzije niže od 500 kuna.
Tokom godina, tvrde sindikalci, pokretali su brojne inicijative za izmenu različitih zakona iz područja socijalne zaštite, obveznog i poreskog prava, finansija i drugih, ali su izostali konkretni odgovori vlasti. "U dve godine dobijamo već četvrtog resornog ministra i zaista je došlo vreme da kažemo dosta!”, zaključuje Jasna Petrović.
