Izvor: Blic, 26.Jan.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do penzije stignu kao podstanari
- Imam oko 30 godina radnog staža, izveo sam sedam generacija, a još nisam uspeo da porodici i sebi obezbedim stan. Živim u zajednici sa ocem, bratom, njegovom ženom, suprugom i decom u očevom stanu od 70 kvadrata - kaže Dragan Čarapić, nastavnik istorije u OŠ „Zmaj Jova Jovanović" u naselju Braće Jerković i dodaje:
- Pre desetak godina odrekao sam se stana koje je opština Voždovac dodelila školi, u korist koleginice Vidosave Popović koja je u to vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << živela sa odraslim sinom u garsonjeri od 27 kvadrata. Kako je koleginica bila pred penzijom i u veoma lošim odnosima sa sinom, smatrao sam da je njoj stan potrebniji. Lagano gubim nadu da ću ikada doći do sopstvenog prostora za život, jer mi se čini da država najmanje brine o prosvetnim radnicima.
Nastavnik Čarapić je pre tri godine konkurisao za stan u akciji „100 stanova" kada je Grad omogućio njihovu kupovinu pod povoljnim uslovima za sve zaposlene u administraciji, zdravstvu i prosveti, ali je zbog malog broja bodova ostao ispod crte. Kaže, da je pogrešio što je prijavio da živi u zajednici sa roditeljima i bratom, jer su kolege podstanari bili bolje rangirani.
Od 121.000 zaposlenih u prosveti koliko ih ima u Srbiji, više od polovine nema rešeno stambeno pitanje, a ni mogućnost da do stana u skorije vreme dođu. Neki od njih žive kao podstanari, a velika većina u zajenici sa roditeljima posebno u seoskim sredinama. Za većinu njih kupovina stana je „misaona imenica" jer od svojih plata teško da mogu da izdvoje po 200, 250 evra koliko obično iznosi rata za stan.
U osnovnoj školi Branko Radičević u Batajnici više od 40 odsto zaposlenih ima delimično ili nezadovoljavajuće rešena stambena pitanja. Kako nam je objasnila direktorka Marijana Mrđen, pošto se radi o seoskoj školi, većina ovih nastavnika i učitelja još uvek živi u zajednici sa roditeljima ili kao podstanari.
- Naša koleginica Miroslava Rističević, pedagod, otišla je u penziju pre dve godine sa nerešenim stambenim pitanjem. Od države nikad nije uspela da dobije stan, a kao samohrana majka godinama živi, sa dvoje sad već odrsle dece, u garsonjeri od dvadesetak kvadrata. Stanka Maksimović, servirka u školi ima više od 30 godina radnog staža, ali nema rešeno stambeno pitanje. Kako može i da ga reši kad sa platom od 13.000 dinara jedva da može i da se prehrani. U sličnoj situaciji je i Zora Kiselica profesor biologije koja takođe ima 30 godina radnog staža i nema svoj stan - priča direktorka Mrđen i dodaje da se mlađe kolege teško odlučuju da podignu kredite za stan, jer su kamete vrlo visoke, a njihove plate nisu dovoljne da se mesečno isplate rata za stan, hrana komunalije, i iole normalno živi.
U Ministarstvu prosvete saznali smo da su prosvetarima u decembru, prilikom pregovora sa predstavnicima tri reperezentativna sindikata, ponuđeni stambeni krediti pod povoljnim uslovima i fiksnom kamatnom stopom za 1000 stanova, što su predstavnici sindikata odbili.
- Ministar prosvete Zoran Lončar i ministar finansija Mirko Cvetković napravili su takav paket po kome bi prosvetari mogli sa primanjima koja imaju da isprate dinamiku plaćanja mesečnih rata. Ono što su prosvetni radnici odbili, oberučke su prihvatili zaposleni u zdravstvu iako su plate medicinskih sestara manje nego plate učitelja, nastavnika i profesora, kaže naš izvor iz Ministarstva prosvete.
Međutim Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, kaže da su Lončar i Cvetković tokom prošlogodišnjeg štrajka prosvetara samo hteli da ih zavaraju pričom o povoljnim kreditima za stanove, a da im ne povećaju plate.
- Potpuno je besmisleno to što su ministri nama nudili. Ne znam kako bi neko ko prima 32.000 dinara mesečno mogao da izdvoji više od polovine svoje plate za mesečnu ratu za stan. Spremačica u školi ima nekoliko hiljada manju platu nego što iznosi jedna rata. Do pre pet godina postojali su stambeni fondovi preko kojih je bilo moguće otkupiti stan za samo 15 odsto od njegove tržišne vrednosti. Ti fondovi više ne postoje i mi se zalažemo za njihovo ponovo osnivanje. Crnogorci su ovaj problem rešili tako što su napravili stambenu komisiju preko koje prosvetari mogu da kupe stan pod veoma povoljnim uslovima. Predložio sam Lončaru da i mi isto uradimo, ali on nije bio zainteresovan obrazloživši to činjenicom da je Crna Gora mala i da nema toliko prosvetara kao Srbija, objasnio je za „Blic nedelje" Pavlović.
Dobar primer iz Crne Gore
Crna Gora je našla rešenje za problem prosvetara. Njihova Vlada dala je početni kapital za gradnju stanova, a gradovi građevinsko zemljište potpuno besplatno. Sindikat je oformio stambenu zadrugu u kojoj se plaća simbolična godišnja članarina, a zadruga je zatim sklopila ugovore sa bankama o veoma povoljnom kreditiranju za stanove zaposlenih u obrazovanju.
