Izvor: Vesti-online.com, 31.Mar.2019, 19:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đujine pite pamte generacije

Đuja Blanuša, rođena Marjanović, dočekala je u Bremenu starosnu penziju i sada se našla u dilemi gde da uživa u penzionerskim danima - u gradu u kom je provela ceo radni vek i u kom su joj deca i unuci ili da se pridruži suprugu u Srbiji.

- U Nemačku sam došla 1972. kada sam imala samo 19 godina. Napustila sam rodne Kmećane kod Bronzanog Majdana nedaleko od Banjaluke i stigla u Bremen gde sam i danas - priča nam Đuja.

Seća se da je u rodni kraj odlazila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dok su roditelji živeli tamo.

- Za vreme godišnjih odmora smo se mi deca sakupljali u roditeljskom domu. Dolazili smo sa svih strana, iz Nemačke, Australije, Vojvodine. Imam petoricu braće i tri sestre. Tada smo obavezno odlazili i do obližnjeg manastira Gomionica i uživali u svim lepotama tog divnog kraja. Ali majka Mileva i otac Dušan morali su da napuste Kmećane 1995. kada su ostali skoro sami u selu. Roditelji su se doselili u Gospođince gde žive porodice moja dva brata, a tamo su se i upokojili - sa setom kazuje naša sagovornica.

Velika Đujina porodica je u Bremenu, a tu su i brojni prijatelji sa kojima se porodica Blanuša okumila. Među njima su Zurnići, Tatići i Tomaševići. Svi koji poznaju Đuju uvek joj se dive kako je vredna, vedra i puna pozitivne energije. Poznate su njene pite kojima je uvek umela da obraduje sve na proslavama koje se organizuju u Srpskom kulturnom centru Bremen, čiji je dugogodišnji član.

Đuja uvek ima pokoje parče pite, a spremne su i kore da odmah zamesi novu.

- Najlepše je kad sama razvučem kore, ali i ove kupovne su odlične - kaže Đuja.

Supružnici Blanuša, Đuja i Nikola sagradili su sebi velelepnu kuću u Inđiji. Za sada u njoj Nikola provodi penzionerske dane, a Đuja još razmišlja da li da zauvek napusti Nemačku.

- Mislim da je najbolje da kao i mnogi naši penzioneri malo budemo u Inđiji, a malo u Bremenu.

Ovde su nam deca i unuci, a i zdravstvena zaštita je odlično organizovana.

Svoj radni vek je vezala za kuhinjuu bolnici St. Josepf Stift u Bremenu i mada nije ostvarila pun radni staž zadovoljna je penzijom, pa nam kaže:

- Nikola ima punu penziju i za nas dvoje je dovoljno.

Sinovi Zoran, Željko i Radenko su zaposleni i imaju svoje porodice, pa njihovu brigu više ne mora da vodi, ali se seća kada su deca bila mala. To su bila teška vremena.

- Onda smo svi mi koji smo došli na rad u Nemačku maštali da brzo zaradimo puno novca i decu smo nosili u otadžbinu dok ne dorastu do škole. Rastanci s decom su mi bili najtužniji trenuci u životu. To je bila sudbina mog najstarijeg sina Zorana i srednjeg Željka, ali kada sam rodila Radenka onda sam odlučila da okupim decu i sa njima sam osam godina živela u Inđiji - priča Đuja.

Dodaje da danas to niko više ne radi.

- Sada smo po tri generacije svi ovde. Najveću radost sam doživela kada su mi se rađali unuci. Najstariji Dušan ima već 22 godine, Jovana 18, a Goran pet.

Ime je dobila po Svetom Georgiju, jer je rođena na Đurđevdan, a to je ujedno i slava porodice Blanuša u koju je ušla udajom za Nikolu.

Đuja ima jednu veliku želju koju je ostavila za penzionerske dane, a to je da još jednom poseti braću u Sidneju kod kojih je bila 1999.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Vesti-online.com...